All posts by admin

Temperature

Foto: Kuli

Temperature:

Apsolutna nula: -273,15 °C

Najniža temperatura koju je čovek postigao: -273.149999999900 °C

Trojna tačka vode: (mržnjenje leda) 0,01 °C

Ključanje vode: 99,9839 °C

Usijana inkadescentna sijalica: 2200 °C

Površina Sunca: 5505 °C

Unutrašnjost Sunca: 16 miliona °C

Eksplozija termonuklearnog oružja: 320 miliona °C

 

Temperaturne skale:

Iz Kelvina u Celzijuse se temperatura prevodi oduzimanjem 273,15 stepena.

Iz Celzijusa u Kelvine se temperatura prevodi dodavanjem 273,15 stepena

Iz Farenhajta u Celzijuse temperatura se pretvara tako što se od temperature u Farenhajtima prvo oduzme 32, pa se pomnoži sa 5 i podeli sa 9.

Iz Celzijusa u Farenhajte temperatura se pretvara tako što se temperatura u Celzijusima prvo pomnoži sa 9, podeli sa 5, pa sabere sa 32.

Milica Obućina MArch

Život iznad nule

Foto: Vreme

Koliko puta ste tokom protekle, izuzetno snežne i hladne zime oslušnuli, pogledali ili potražili podatke o temperaturi? Ako razmislite, ispostavlja se da je temperatura fizička veličina o kojoj se češće izveštava nego o svim onim medijski atraktivnijim, životnijim i “nenaučnim” veličinama kao što su broj preminulih u nesrećama ili cena žita na svetskim berzama. Posebno kad je reč o temperaturi vazduha.

Informacija o trenutnoj temperaturi vazduha je danas sastavni deo gotovo svake informativne emisije, dostupna je u svakom automobilu, na internet sajtu i na svakom iole boljem telefonu. Samo su podaci o vremenu, o časovima i minutima, rasprostranjeniji od podataka o temperaturi. Pritom, temperatura i podaci o njoj snažno utiču na život. U skladu sa njom se planiraju svakodnevne obaveze, političke kampanje, vojni napadi, broj kupljenih kilovat-sati i broj vozila na ulicama zavejanog grada.

No, šta je uopšte temperatura? Pre svega, ona nije isto što i toplota, što se često pogrešno izjednačava. Naime, ako pitate fizičare, koji o fizičkim veličinama prirodno najviše znaju, reći će da je temperatura jedna intenzivna fizička veličina. Odnosno da nije ekstenzivna. I teško da vam na prvi pogled to mnogo znači. No, o čemu je reč?

Ekstenzivne veličine su, naime, aditivne i proporcionalne veličini fizičkog sistema koji opisuju – takve su površina i zapremina, gustina, naelektrisanje, energija i impuls. Ako razmislite, ovu vrstu veličina nekako doživljavamo prirodnije i lakše shvatamo – što je neka reka veća, ona ima više energije, ili što je posuda veća, ima veću zapreminu. U ekstenzivne veličine spada i toplota, pošto je ona uvek zapravo neka razmenjena energija, dok temperatura, kao što je rečeno, spada u intenzivne veličine.

Intenzivne veličine, mada ih redovno koristimo kao u slučaju temperature, izmiču toj vrsti promišljanja. Često ljudi, mada su im sasvim bliske, uopšte ne misle o ovakvim veličinama i zapravo nisu svesni šta one fizički predstavljaju, pa ih uglavnom shvataju uslovljeno, odnosno vezuju za neke sasvim određene fenomene – što je niža temperatura, ima više snega. Pored temperature, ovakve veličine su brzina, viskoznost, koncentracija ili specifično naelektrisanje.

Intenzivne veličine uvek karakterišu neki sistem nezavisno od njegove veličine. One su takve da moraju biti iste u celom sistemu i svim njegovim delovima. Tako se podrazumeva da se svaki deo, svaki vagon voza kreće brzinom od 50 na sat, ako se kaže da se voz kreće tom brzinom.

Sa druge strane, kad kažemo da je temperatura vazduha deset stepeni Celzijusa, takođe podrazumevamo da je to temperatura koja se odnosi i na vazduh u sobi u kojoj čitamo “Vreme nauke” i na vazduh koji se nalazi izvan nje. Ili ne? Naravno da ne, ako je soba zagrejana. Možemo bar reći da je deset stepeni svuda u ulici. Ili, takođe ne? Taksista na svom meraču temperature u automobilu na jednom ćošku meri 12 stepeni, a ulični sat sa elektronskim termometrom na principu termopara na drugom ćošku pokazuje devet stepeni. Ko tu greši?

Da li meteorolozi lažu kad kažu da je temperatura u celom gradu deset stepeni? Naravno, oni govore o proseku koji se odnosi na uslove koji vladaju u meteorološkoj mernoj stanici. A šta ako ostanemo u dobro zagrejanoj sobi gde brižljivo i pouzdano tačno merimo temperaturu, ali odemo dalje i pogledamo da li je temperatura ista za svaki litar vazduha?

Činjenica da temperatura ne zavisi od veličine sistema zapravo znači nešto drugo i kad se o njoj govori, zaboravlja se jedna važna stvar – ona podrazumeva da je sistem u takozvanoj termodinamičkoj ravnoteži. Kad sipamo vrelu vodu u hladnu šolju, one nemaju istu temperaturu, no posle jednog, ne tako dugog vremena, njihova će se temperatura izjednačiti pa smatramo da su u termodinamičkoj ravnoteži i da imaju jednaku temperaturu koja je ista za ceo sistem, što smo i rekli da je slučaj sa intenzivnim veličinama.

Ako se vratimo na primer sa zagrejanom sobom, pokazuje se da će se u toj sobi, ako je ne remetimo previše otvarajući i zatvarajući prozore, paleći i gaseći grejanje, posle dovoljno dugo vremena takođe uspostaviti pomenuta termodinamička ravnoteža. O neizbežnosti tog scenarija govore zakoni termodinamike. A kad se već dogodi da je cela soba u toplotnoj ravnoteži, da su se svi molekuli tog sistema uslovno ujednačili po brzini, onda možemo da kažemo kako postoji veličina koja karakteriše ceo sistem, u celosti i delovima. I to je – temperatura.

Da bi je izmerili, ubacićemo u sobu nekakav merač i sačekati da i on dođe u termodinamičku ravnotežu s ostatkom sobe. Takve merne instrumente smatramo termometrima – iz istorijskih i uopšte ljudskih razloga oni ne daju neki “intenzivan” broj koji je pre svega svojstven brzini kretanja svih molekula u sobi, već pokazuju neku uporednu, sasvim indirektnu dužinsku veličinu – visinu živinog stuba koja je veća što je temperatura viša.

Takav vrlo sugestivan merač iz XVIII veka je i uslovio pravljenje svih dosadašnjih temperaturnih skala. Sve one, bilo Farenhajtova, Celzijusova ili apsolutna, Kelvinova skala, samo su predmet ljudskog dogovora, pošto je veličina jednog stepena mogla biti sasvim drugačije postavljena. Kao što, uostalom, pre samo nekoliko vekova, ljudi uopšte nisu ni merili temperaturu, niti su znali za nju.

Temperaturne skale su zapravo veštački razvijene u odnosu na dve vrlo jasno vidljive prirodne toplotne pojave koje se događaju sa vodom i to isključivo na normalnom atmosferskom pritisku – jedno je topljenje leda, odnosno pretvaranje vode iz čvrstog stanja u tečno, drugo je ključanje i pretvaranje u gas. Prostim izborom da prvi događaj bude na nula, a drugi na 100 stepeni, dobija se cela skala, kao i veličina svakog stepena.

Ovako je u suštini skalu temperature 1742. godine postavio švedski astronom Andres Celzijus, mada je on sam izabrao da nula bude ključanje, a 100 stepeni mržnjenje vode. No, na sugestiju slavnog botaničara Karla Linea, skala je obrnuta i postavljena onakvom kakva je danas, kad je reč o normalnom atmosferskom pritisku. Ispostavlja se da, precizno izmereni, početak i kraj skale, nisu baš sasvim ni 0, ni 100 Celzijusa, ali to ne menja suštinu.

Budući da je tako ipak ostalo pitanje najniže moguće temperature koja vlada u otvorenom svemiru, 1900. godine je uvedena i apsolutna Kelvinova skala koja pripada zvaničnom SI sistemu mera i čija je nula, 0 K, pomerena na -273,15 Celzijusa, što se smatra najnižom temperaturom u prirodi. No, širina stepena je i dalje arbitrarno ljudska i vezana za vodu pod određenim, normalnim pritiskom.

Zaista je teško zamisliti kako je pre samo nekoliko vekova izgledao svet u kome se temperatura nije ni merila, niti uzimala u razmatranje, ali zar nije zapanjujuće kako je jedna sasvim dogovorna, gotovo izmišljena veličina danas postala tako važna za svakodnevni život? Posebno kad samo indirektno govori u kakvoj se vrsti toplotne ravnoteže našao vazduh u sobi, ljudsko telo, drvo ili elektronski uređaj.

Međutim, temperatura time ipak odaje presudnu stvar o ponašanju i stanju celog tog sistema – da li je pregrejan, bolestan, rashlađen, pokretljiv. Znajući samo temperaturu nečega, znamo bar pola istine o tome šta je sa njim. Svejedno da li govorimo o telesnoj temperaturi čoveka koji laže ili organizaciji jednog društva kao što je pčelinje.

Izvor: Vreme

Autor: Slobodan Bubnjević

U aprilu počinje obuka za “energetske pasoše”

Foto: Sunce KG

Obuka stručnjaka za uvođenje takozvanih „energetskih pasoša“, koji će u Srbiji od 30. septembra biti obavezni za sve novoizgrađene objekte, počeće u aprilu, najavila je Inženjerska komora Srbije (IKS). Ministarstvo za životnu sredinu, rudarstvo i prostorno planiranje je posle dužeg razmatranja odredilo IKS da obuči inženjere iz oblasti energetske efikasnosti, rekao je predsednik komore Dragoslav Šumarac. On je naveo da još resorni ministar Oliver Dulić treba da odobri komisiju koja će biti zadužena za obuku i stručni ispit.

IKS će, kao strukovna organizacija, osposobiti inženjere za pregled zgrada, izrađivanje elaborata o njihovoj energetskoj efikasnosti i na osnovu njih izdavanje „energetskih pasoša“.

„Ni jedan novi objekat posle 30. septembra neće moci da dobije upotrebnu dozvolu, ako nema pasoš, jer će pored uslova da je građevinski stabilan i izveden po onom što je predviđeno u lokacijskoj dozvoli i urbanističkim pravilima, morati da zadovoljava i standarde energetske efikasnosti“, rekao je bivši ministar građevinarstva.

“Energetski pasoš” zgrade sadržaće opšte podatke o zgradi, potrebnoj energiji, klimatske podatke, termotehničke i preporuke za poboljšanje energetskih svojstava objekta.

Šumarac je rekao da će od svega toga veliku korist imati građevinska industrija Srbije i da će biti otvorena nova radna mesta.

Za sve stare objekte biće potreban „pasoš“ ako se budu prodavali ili izdavali, rekao je on napominjući da će morati da se unaprede najmanje za jednu kategoriju po pitanju utroška energije, radovima na fasadi, zamenom prozora, stolarije i drugim. Šumarac je kazao da u Srbiji ima oko tri miliona objekata i da bi zahvaljujući dostizanju evropskih standarda u oblasti energetske efikasnosti moglo puno struje da se uštedi u narednih pet ili šest godina, što bi nam omogućilo i da je izvozimo.

Nove zgrade neće smeti da troše godišnje više od 65 kilovat časova struje po metru kvadratnom, dok će stare moći najviše da troše 75 kilovat časova.

U Srbiji postoji oko tri miliona objekata u kojima se sada troši između 150 i 200 kilovat časova po kvadratu godišnje.

Pravilnikom o energetskoj efikasnosti je, inače, obuhvaćeno 10 kategorija objekata – stambene zgrade sa jednim stanom, sa dva ili više stanova, upravne i poslovne zgrade, zgrade namenjene obrazovanju i kulturi, zdravstvu i socijalnoj zaštiti, turizmu i ugostiteljstvu, sportu i rekreaciji, zgrade namenjene trgovini i uslužnim delatnostima, zgrade mešovite namene, kao i one za druge namene koje koriste energiju.

Vlada Srbije je u petak usvojila Program za unapređenje energetske efikasnosti u 2012. kojim je obezbeđeno 1,3 milijarde dinara za radove na rekonstrukciji i adataciji javnih i stambnih objekata.

Izvor: Tanjug

Više informacija o prijavi na sajtu Inženjerske komore Srbije

Vlada Srbije odobrila 1,3 milijarde dinara za unapređenje energetske efikasnosti

Foto: www.turbosquid.com

Vlada Srbije utvrdila je u petak (16. marta 2012.) Program finansiranja projekata unapređenja energetske efikasnosti u tekućoj godini kojim je obezbeđeno 1,3 milijarde dinara za radove na rekonstrukciji i adaptaciji javnih i stambenih objekata, saopštila je kancelarija za saradnju sa medijima.

Programom je jedna milijarda dinara opredeljena za adaptaciju objekata od javnog značaja – škola, domova zdravlja, kulturnih objekata, sportskih i drugih, a 300 miliona za subvencionisane kredite koje će građani podizati kod poslovnih banaka, rekao je ranije u petak ministar prostornog planiranja Oliver Dulić.

Ministarstvo će već početkom sledeće sedmice moći da rapiše i javni poziv za bespovratna sredstva namenjena lokalnim samoupravama.

Bespovratna sredstva će se koristiti za razne radove – postavljanje termoizolacije i spoljašnje stolarije, zamenu kotlovskih postrojenja, nabavku peći i kotlova na biomasu, ugradnja toplotnih pumpi…

Taj novac će moći da koriste jedinice lokalne samouprave i pravna lica čiji je osnivač republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave (državna preduzeća).

Što se tiče unapređenja energetske efikasnosti stambenih objekata građani će moći da podignu subvencionisani kredit kod kojeg će deo od ukupne kamate plaćati država, za adaptaciju kuća u kojima žive u cilju uštede energije i smanjenja troškova.

– Tek ćemo videti sa bankama pod kojim uslovima će se odobravati krediti – naveo je Dulić dodajući da je cilj da uslovi budu takvi da ostvarena ušteda energije, po završetku radova, može da pokrije mesečnu ratu kredita.

U ministarstvu kažu da je milijarda dinara obezbeđena iz Programa za podršku građevinskom sektoru Srbije u 2012, a 300 miliona iz Fonda za zaštitu životne sredine.

Dulić je istakao da će zahvaljujući tom programu biti ostvarene uštede energije u narednim godinama, a zbog radova će u većoj meri biti angažovan domaći građevinski sektor.

Izvor: Vlada Republike Srbije

Trim-staza na Košutnjaku dobila solarno osvetljenje

Foto: Košutnjak

Duž cele staze postavljeno je 59 stubova sa rasvetom najnovije generacije. Stubovi se napajaju solarnim fotonaponskim panelima i vetrogeneratorima, a upravljanje je obezbeđeno integrisanim vremenskim tajmerima. Solarne svetiljke radiće od 19:30 sati do jedan sat ujutro, potom se ponovo uključivati od pet do sedam časova, svakog dana u nedelji. Na svaki deseti stub postavljen je vetrogenerator koji će puniti strujom agregat i snabdevati električnom energijom ostale ćelije u slučaju nedovoljnog svetla.

Trim staza je jedan od najpoznatijih sportskih objekata u Košutnjaku. napravljena je davne 1971.godine. Početak staze se nalazi preko puta Republičkog zavoda za sport, u ulici Kneza Višeslava 72. Staza je kružna, dužine 1200 m, širine 1,5 m. Na njoj postoji 16 “stanica” sa spravama za vežbanje, info table, obeležena je na svakih 100 m. Sa strane je oivičena drvenim pragovima, ispod je drenaža, a gornji sloj je drvena piljevina. Staza obilazi plato na kome su raspoređeni ostali sportski tereni. Ovakvim osvetljenjem na ekološki način ceo ovaj potez je dobio novi kvalitet.

Milica Obućina MArch

Konkurs za volontere na akciji “Sat za našu planetu”

Foto: wwf.panda.org

WWF je povodom kampanje „Sat za našu planetu“, koja se ove godine održava 31. marta, raspisao konkurs za prikupljanje prijava zainteresovanih aktivnih pojedinaca i pojedinki koji žele da se angažuju na polju zaštite životne sredine i žele da steknu iskustva u organizaciji događaja i kampanja i radu u međunarodnoj organizaciji.
Svi koji žele da se prijave na volontiranje i imaju između 18 i 27 godina, mogu to učiniti slanjem svoje biografije i motivacionog pisma na[email protected]. Poželjno je da zainteresovani imaju iskustvo na polju zaštite životne sredine i prirode, u radu sa udruženjima građana i organizaciji događaja/kampanja, kao i da budu spremni i dostupni za rad u periodu od 12.03. – 01.04.2012. za potrebe kampanje “Sat za našu planetu”.
Kandidati koji uđu u uži izbor će biti direktno kontaktirani. Izabrani volonteri će dobiti priliku da rade na realizaciji samog događaja, budu u direktnom kontaktu sa publikom, kao i da se angažuju na pripremi događaja koji najavljuju kampanju. Rad sa osobama sa višegodišnjim iskustvom u organizacijama civilnog društva, upoznavanje novih ljudi i “otvaranje” novih perspektiva u pogledu saradnje na projektima i aktivnostima WWF-a takođe predstavljaju šanse za izabrane volontere.
„Sat za našu planetu” je globalna akcija u koju se uključuju pojedinci, organizacije, institucije i biznisi sa zajedničkim ciljem – slanje snažne poruke da je moguće nešto preduzeti protiv klimatskih promena i da je moguće promeniti svoje svakodnevne navike za dobrobit planete i samih nas koji na njoj živimo (više informacija na ovoj stranici i www.earthhour.org). Počevši od 2009. godine kada je akcija prvi put organizovana u Srbiji, broj gradova i opština koje podržavaju akciju neprestano raste. Globalnoj akciji se 2011. godine u Srbiji pridružilo preko 40 gradova i opština, a na globalnom nivou preko 5200 gradova iz 135 zemalja iz svih krajeva sveta.

Promo: Sat za našu planetu 2012

Izvor: wwf.panda.org

BINA 2012- Energija grada (od 19.aprila do 4.maja)

Foto: bina.rs

7. Beogradska internacionalna nedelja arhitekture(BINA) se održava od 19. aprila do 4. maja 2012. u Kulturnom centru Beograda, Galeriji Progres, Galeriji O3on, prostorima grada Beograda. Ove godine BINA se održava pod temom Energija grada i u fokusu je planetarni događaj Olimpijada kulture u Londonu. Manifestacija otvara dijalog između Londona i Beograda, upoznajući stručnu javnost, građane i one najmlađe sa dinamikom arhitekture, značajem za naše živote i kreativnošću koju nam arhitektura pruža.

Otvaranjem izložbe 50 godina londonske arhitekture 1960-2010, koja je sveobuhvatna fotografska izložba u organizaciji Arhitektonskog kluba, i pokriva 200 zgrada u Londonu, počevši od „Centrepoint“ i „Economist Building“, sa mnogo slavnih fotografija London iz perioda šezdesetih godina, pre nego što će dalje napredovati do postmoderne u „ Canary Wharf“, a završava se na fantastičnom zoomorfnom futurizmu „30 St Mary Axe“.

Iskustva koja nam ekskluzivni predavači donose iz Londona su značajna za pomeranja težišta urbanih koncepata i pružanje podrške opštinama, drugim lokalnim akterima, kao i projektima koji bolje oblikuju gradove. Kroz uzajamno delovanje i razmenu prirode i grada, grada i ljudi, kao i između ljudi, nastaje energija grada, neophodna za njegovo održavanje i razvoj.

Izvor: bina.rs

Zdravstvo za zdraviju životnu sredinu

U Srbiji je krenuo pozitivan trend postavljanja solarnih postrojenje za grejanje vode  u sklopu bolnica. Time bi se moglo reci, zdravstvo  vodi računa o svim građanima na način povećanja kvaliteta životne sredine. Ovaj sistem je ekološki povoljiji a i jeftiniji od prethodnih sistema.

Neke od bolnica su:

  • Opšta bolnica “Đorđe Jovanović” iz Zrenjanina je zahvaljujući projektu slovačke Agencije za razvojnu pomoć i Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine u drugoj polovini 2009. godine postavila najveći solarni sistem u Srbiji do tad.  Sistem se sastoji od 200 kolektora za zagrevanje sanitarne vode.
  • Opšta  bolnica u Požarevacu je u maju 2011 dobila svoje solarno postrojenje za grejanje vode,  koje je sufinansirano  iz Fonda za zaštitu životne sredine. Kapacitt postrojenja je 230 kilovata, i postavljeno je iznad novoizgrađenog parkinga.
  • Gradonačelnik Subotice Saša Vučinić, direktorka Fonda za zaštitu životne sredine mr Željka Jurakić i direktor subotičke Opšte bolnice dr Goran Bićanin,u decembru 2011 godine su, u Opštoj bolnici, potpisali su ugovore o sufinansiranju projekta „Uvođenje čistije proizvodnje za rad postrojenja i tehnologija koje smanjuju zagađenje životne sredine – Solarno postrojenje za pripremu sanitarne tople vode“.Goran Bićanin je kazao da će ovim projektom biti instalirana 144 kolektora koji će, koristeći sunčevu energiju, smanjiti potrošnju mazuta za oko 50 odsto.  On je izrazio uverenje da će se projekat realizovati do kraja aprila 2012 godine.
  • Tender za isporuku i ugradnju opreme sistema za zagrevanje sanitarne potrošne tople vode i podršku sistemu bazenske tehnike pomoću solarnih kolektora za potrebe Opšte bolnice Jagodina je raspisan i traje do 23. Oktobra 2011.

Jos neke od ustanova u o kojima se priča o uvodjenju solarnih sistema su Opšta bolnica Zdravstvenog centra u Aranđelovcu  i  Opšta bolnica Vrbas.

Nadamo se da će i ostali krenuti u istom pravcu ovih pozitivnih promena.

Petra Komadinić dia