All posts by admin

Proslava Dana Dunava

Foto: Danube Day

Medjunarodni dan Dunava, 29. jun, biće obeležen sutra različitim manifestacijama i u Srbiji, a centralna proslava održaće se 30. juna na Adi Huji, u Beogradu.

Centralnom proslavom Dana Dunava u Supernatural parku biće obeležen i početak revitalizacije Ade Huje, a biće priredjeni muzički, edukativni i drugi zabavni programi.

Obležavanje ovogodišnjeg Dana Dunava biće nešto drugačije nego prethodnih godina, jer će posetiocima biti predstavljeni raznovrsni edukativni sadržaji o očuvanju vode, zaštiti te evropske reke i vodenih ekosistema, kao i muzički programi.

Na centaralnoj proslavi na Adi Huji, u Supetnatural parku, od 10 časova biće organizovana interaktivna radionica za decu osnovnih škola, a posetioci će, izmedju ostalog, moći da vide i promociju organske hrane na zelenoj pijaci.

Od 17 časova u subotu na Adi Huji biće održani okrugli stolovi o ekologiji “Zelena oaza u centru grada” i “Dunav – reka saradnje 14 zemalja Evrope”.

Na Dunavskom keju na Dorćolu, kod SC “Milan Gale Muškatirović” sutra će biti predstavljena izložba dečijih radova “588 kilometara Dunava kroz Srbiju”.

Na izložbi će biti postavljena slika dužine 588 metara koju su deca iz 13 podunavskih opština Srbije naslikala povodom Medjunarodnog dana Dunava, a koja simbolično predstavlja tok Dunava kroz Srbiju.

Povodom obeležavanja Dana Dunava Srbiju će sutra posetiti evropski komesar za regionalnu politiku Johanes Han, a u saradnji sa Kancelarijom za evropske integracije i Delegacijom EU u Srbiji biće organizovan skup o toj reci na kojem će učestvovati predstavnici oko 100 donatora, državne uprave i lokalne samouprave i organizacije civilnog društva.

Predvidjeno je da se susret domaćih zvaničnika s visokim predstavnikom Evropske komisije održi na brodu Silver star, koji će tog dana u popodnevnim i večernjim časovima ploviti od Beograda do arheološkog nalazišta Viminacijum, a komesar Han će prethodno posetiti i Novi Sad.

Tom prilikom biće predstavljeni strateški nacionalni projekti koje Srbija sprovodi ili planira da sprovede u narednom periodu, kao i privredni, a posebno turistički potencijali Srbije kada je reč o Dunavu.

Dunav je dug oko 2.850 kilometara i najduža je reka u Evropskoj uniji, ali druga u Evropi, odmah posle Volge. Protiče kroz nekoliko evropskih glavnih gradova, pre nego što se kroz deltu ulije u Crno more u Rumuniji i Ukrajini.

Reka Dunav kroz Srbiju teče u dužini od 588 kilometara, od Bezdana do Timoka, a hidrografsku mrežu njegovog sliva čini 120 pritoka, od kojih se neke od najvećih ulivaju na teritoriji Srbije – Sava, Tisa i Drina.

Više o ovome: Danube Day

Međunarodni Sajam energetike i zaštite životne sredine od 10. do 12. oktobra na Beogradskom sajmu

Foto: Sajam

Od 10. do 12. oktobra, pod pokroviteljstvom nadležnih ministarstava, na Beogradskom sajmu će ove godine biti održana 8. Međunarodni sajam energetike. Osnovna tema ovogogodišnjeg sajma biće razvoj energetskog potencijala Srbije, planovi za ulaganje stranih investicija i zaštita životne sredine kao prioritet poslovne politike energetskog sektora.

U isto vreme, biće organizovan i 9. Međunarodni sajam zaštite životne sredine ECOFAIR, koji okuplja sve učesnike u sistemu zaštite životne sredine, sa posebnim akcentom na “zelenoj ekonomiji” (industrija reciklaže, obnovljivih izvora energije i upravljanje otpadom). Ovogodišnja manifestacija biće obogaćena učešćem banaka koje će ponuditi preferencijalne kredite namenjene povećanju energetske efikasnosti, obnovljivim izvorima energije i oblasti zaštite životne sredine u lokalnoj samoupravi. Novinu predstavlja i učešće društveno odgovornih kompanija koje prepoznaju značaj zaštite životne sredine i u ovu oblast ulažu značajna sredstva.

Izvor: Sajam

Specijalne solarne ćelije proizvode električnu energiju iz podvodne sunčeve svetlosti

Foto: Efikasnost

Iako se solarne ćelije pokazuju kao neophodne za napajanje elektronskih stvari kao što su senzori na suvom, senzori koji se nalaze pod vodom su obično morali da se oslanjaju na baterije ili struju kanalisanu od fotonaponskih panela koji se nalaze iznad površine. To bi se moglo promeniti pošto naučnici iz američke Mornaričke istraživačke laboratorije (U.S. Naval Research Laboratory Navy) su nedavno razvili funkcionalne podvodne solarne ćelije.

Voda apsorbuje veliki deo spektra sunčeve svetlosti – plavo-zeleno svetlo je poslednji deo spektra koji se apsorbuje, i samim tim prodire najdalje ispod površine. Zbog toga što su tradiconalni gornji delovi silicijumskih solarnih ćelija napravljene tako da apsorbuju puni sunčevi spektar to ih sprečava da rade kada se postave ispod vode.

Ispostavilo se, međutim, da su galijum indijum fosfid (GaInP) ćelije veoma efikasne u pretvaranju svetlosti sa manje intenzivnim plavo-zelenim talasnim dužinama u elektricitet. Kada se koriste pod vodom na dubini, GaInP ćelije ne primaju ništa drugo osim talasne dužine za koje su optimizovane, što im omogućava da budu efikasnije mnogo više od standardnih silicijumskih ćelija pod istim uslovima.

Do sada je utvrđeno da GaInP ćelije postavljene na maksimalnoj dubini od 9,1 metara pružaju proizvodnju od 7 vati po kvadratnom metru, što je dovoljno za napajanje uređaja kao što je senzor životne sredine.

Izvor: Građevinarstvo

Potrošene subvencije za kreditiranje kupovine stanova i za poboljšanje energetske efikasnosti

Foto: ibpsa.com

Od ukupno 1,7 milijardi dinara, koliko je Uredbom o subvencionisanim stambenim kreditima opredeljeno iz budžeta za pomoć građanima prilikom kupovine kvadrata, ostalo je novca za još svega oko 100 zahteva.

Za klijente banaka kojima je Fond za zaštitu životne sredine odobrio subvencije za energetsku efikasnost, isplate će biti realizovane, rekli su u Procredit banci. Međutim, klijenti kojima je banka odobrila kredite do 11. juna, a ne nalaze se na spisku koje je Fond odobrio do tog dana, moraće da sačekaju da država obezbedi dodatna sredstva, dodaje se.

U bankama kažu da je interesovanje za stambene zajmove nezapamćeno, ali im je iz Fonda za zaštitu životne sredine stiglo obaveštenje da prestanu sa daljim odobravanjem zahteva za ove kredite, jer novca za te namene više nema.

U Ministarstvu za prostorno planiranje ističu da pokušavaju da nađu rešenje kako bi se obezbedila dodatna sredstva, a svakako će za tu namenu tražiti još novca i prilikom rebalansa budžeta. Svi oni građani kojima je Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita odobrila subvenciju nemaju razloga za brigu jer su njihovi zahtevi već ušli u kvotu.

Takođe, “planule” su i subvencije za poboljšanje energetske efikasnosti i za manje od dve nedelje potrošeno je planiranih 300 miliona dinara, pa banke više ne primaju zahteve za kredite. Bankama je, naime, u ponedeljak data instrukcija da obustave prijem zahteva.

“U kratkom roku potrošeno je svih 300 miliona dinara za energetsku efikasnost, odnosno banke su rezervisale ukupna predviđena sredstva”, kaže Nemanja Komazec, državni sekretar u Ministarstvu za prostorno planiranje.

U Ministarstvu za prostorno planiranje navode da je iz Fonda za zaštitu životne sredine obezbeđeno dodatnih 200 miliona dinara, ali postoji formalni problem jer tehnička vlada ne može da promeni uredbu.

“Tih 200 miliona dinara je već pripremljeno iz sopstvenih prihoda Fonda za zaštitu životne sredine, ali pošto je ova vlada tehnička, ona ne može da donosi propise, što znači da moramo da sačekamo formiranje nove vlade kako bi se izmenila uredba kojom je ustanovljen ovaj program”, rekao je Komazec.

Izvor: SEEbiz

Filmska revija: “Kako se hranimo?”

Foto: Dom omladine Beograda

Od bašte do tanjira –  revija francuskih  dokumentarnih  filmova o zdravoj ishrani u Domu omladine Beogeada u saradnji sa Francuskim institutom i TV 5 MONDE. Hoće li hrana biti jedan od najvećih problema 21 veka? Šta se promenilo u načinu proizvodnje, konzumacije i tretmana hrane u poslednjih nekoliko decenija? Da li je organska hrana zaista zdravija, i šta našem telu čine genetski modifikovani proizvodi? Kako se u stvari zaista hranimo? Na to pitanje odgovor pokušava da pruži ciklus od četiri dokumentaraca koji će prvi put otvoriti ovu temu ka širokoj publici. Uz filmove biće organizovano i predavanje “10 pravila zdrave ishrane” poznatog nutricioniste dr Danijele Ristić Medić.

Program:

Petak, 8. jun, 20:00
Film: Deca će nas okriviti (Francuska, 2008/107′)
Režija: Žan-Pol Žad

Subota, 9. jun, 17:00
Predavanje: 10 pravila zdrave ishrane

Subota, 9. jun,19:00
Film: Rat i mir u povrtnjaku (Francuska, 2006, 90′)
Režija: Žan-Iv Kolet

Nedelja, 10. jun, 17:00
Film: Svet po Monsantu (Francuska, 2008, 109′ )
Režija: Mari-Monik Roben

Nedelja, 10. jun,19:00
Film: Blagorodno vreme (Francuska, 2009 /123′ )
Režija: Dominik Marše

Izvor: Dom omladine Beograda

 

U Pančevu počela reciklaža sijalica

Foto: B92

Investicija vredna više od pola miliona evra pretenduje da Srbiju pozicionira kao balkanski centar za reciklažu sijaličnog otpada, kažu u komaniji BIS Reciklažni centar, koji posluje u okviru firme Božić i sinovi.

Ovo postrojenje je, osim što je prvo u takve vrste u Srbiji, prvo je i u regionu. Nalazi se u pančevačkoma naselju Omoljica i u stanju je da godišnje reciklira više od 15 miliona sijalica, a ukoliko bi se radilo u dve smene, više od 30 miliona.

Za samo jedan sat rada, u postrojenju će moći da se reciklira 6.000 komada izvora veštačkog svetla,a sav reciklirani otpad moći će ponovo da se upotrebi kao sirovina, odnosno u proizvodnji novih materijala.

S obzirom da novo postrojenje omogućava naknadnu upotrebljivost svih sijaličnih sastojaka, to znači da se od jedne fluorescentne cevi (prosečne težine 200 grama), reciklažom može dobiti 88 do 93 odsto stakla, 12 grama obojenih metala, gvoždja i plastike, pet grama fosfornog praha, veoma mali procenat žive (koja se, tako izdvojena, inertizuje u destilatoru sa aktivnim ugljem).

Izvor: B92

Za unapređenje energetske efikasnosti 1,3 milijarde dinara – Bankama uručeni prvi ugovori o subvencionisanju

Foto: Pursuingenergyefficiency

Ministar životne sredine Oliver Dulić uručio je prve ugovore bankama koje učestvuju u programu unapređenja energetske efikasnosti u Srbiji, kojim je obezbeđeno 1,3 milijarde dinara za rekonstrukciju i adaptaciju javnih i stambenih objekata. Dulić je, na konferenciji za novinare, istakao da je iz tog programa jedna milijarda dinara namenjena za podizanja energetske efikasnosti javnih ustanova, a preostalih 300 miliona dinara za subvencionisanje kamata za kredite građanima koji mogu da ih uzmu radi povećanja energetske efikasnosti porodičnih kuća ili stanova.

– Cilj programa je pospešivanje racionalnog korišćenja energije u Srbiji, žaštita životne sredine, ali i pomoć građevinskoj industriji Srbije u uslovima ekonomske krize i angažovanje domaćih građevinskih preduzeća na tim poslovima – rekao je Dulić, predstavljajući Program unapređenja energetske efikasnosti u 2012.

Kako je kazao Dulić, očekuje se da će na taj način biti rekonstruisano oko 110 škola, zdravstvenih i kulturnih ustanova i drugih javnih objekata. On je dodao da će zahvaljujući sredstvima iz tog programa građani moći preko poslovnih banaka da podignu subvencionisani kredit za postavljanje izolacije, zamenu spoljašnje stolarije, kupovinu energetski efikasnih peći, kotlova i opreme za korišćenje obnovljivih izvora energije.

– Građani mogu da uzmu dinarski subvencionisani kredit sa maksimalnim iznosom do 1,5 milion dinara, bez učešća, rokom otplate do pet godina i troškovima obrade od jedan odsto, a na raspolaganju im je i kredit u evrima sa maksimalnim iznosom do 15.000 EUR, uz učešće od 30%, rokom otplate od 10 godina i troškovima obrade kredita od 0,5% – naveo je Dulić i dodao da svaka banka pojedinačno utvrđuje detaljnije uslove tih kredita.

Dulić je naveo primer da za subvencionisani kredit u dinarima od 280.000 dinara sa rokom otplate od 60 meseci i kamatnom stopom od 4,95% mesečna rata iznosi 5.278 dinara.

– Trošak za mesečnu ratu kredita se otprilike poklapa sa mesečnim uštedama energije koje građani imaju posle rekonstrukcije stambenog objekta, pa se investicija isplati već za nekoliko godina – ukazao je Dulić.

Prvih 12 banaka kojima su danas dodeljeni ugovori za učešće u tom programu su Komercijalna, Volksbank, Intesa, ProCredit, Eurobank, Societe Generale, Hypo, Credy, Čačanska, Razvojna banka, Credi Agricol i Poštanska štedionica, koje su već počele da odobravaju te kredite, a procedura traje dva do tri dana, rečeno je na konferenciji u Vladi Srbije.

Izvor: Ekapija

Solarni paneli na sportskoj hali u Zrenjaninu

Foto: Solar Power Portal

Na krovu hale sportova “Medison” u Zrenjaninu pušteni su u rad solarni paneli za proizvodnju energije koji će u odnosu na dosadašnju potrošnju uštedeti više od 600.000 dinara, rečeno je na današnjoj konferenciji u tom gradu. Reč je o investiciji vrednoj oko 3,6 miliona dinara, od toga je 2,4 miliona obezbedio pokrajinski Sekretarijat za energetiku, a ostalo Grad Zrenjanin.

Direktor Javne ustanove “Sportski objekti” Siniša Marinac rekao je novinarima u Zrenjaninu da će paneli služiti za zagrevanje vode u hali “Medison” i da sistem koristi minimalnu količinu električne energije za rad pumpi za cirkulaciju. Kako je naveo, postrojenje ima 30 kolektora sa prosečnim kapacitetom od oko 300 kw/h dnevno. “Sistem se može i dodatno opteretiti jer ima veći kapacitet, pa je moguće spajanje sa Kristalnom dvoranom čime bi se obezbedila topla voda za tuširanje sportista u obe hale i ostvarila još veća ušteda”, kazao je Marinac.

Prvi projekat u korišćenju alternativnih vidova energije u Zrenjaninu realizovan je 2009. godine kada je u Opštoj bolnici “Đorđe Joanović” postavljen najveći sistem solarnih kolektora u Srbiji, a koji je toj ustanovi za samo godinu dana uštedeo oko 15000 evra. Takođe, na zgradi Doma učenika “Angelina Kojić Gina” instalirana su 72 kolektora, a postignuta je ušteda od 50% u domenu korišćenja gasa kao energenta za grejanje sanitarne vode.

Izvor: Press Online