Šta sa neiskorišćenom hranom?

Hrana

Foto: Lyza

Dok prosečni stanovnik Evrope ili SAD-a godišnje baci oko tri stotine kilograma hrane, statistika beleži porast neuhranjenosti, gladi i siromaštva. Prema procenama Evropske komisije, količina bačene hrane na godišnjem nivou će se do 2020. popeti na 126 miliona tona. Kao reakcija na oštre suprotnosti epidemije gojaznosti i rastućeg siromaštva, javljaju se pokreti posvećeni raspodeli neiskorišćene hrane onima koji nemaju dovoljno novca za osnovne potrebe. Među najuspešnijimaje britanski The Real Junk Food projekat, čija se ideja kafea u kojima se služe zdravi, nutritivno kompletni obroci spremljeni od odbačene hrane proširila u celom svetu.

Iako gosti kafea obrok plaćaju koliko mogu, ovaj oblik socijalnog biznisa zaradio je gotovo 150.000$ već u prvoj godini poslovanja. S obzirom da su troškovi pokreta minimalni, sav prihod je uložen u dalji razvoj inicijative.

Hranu koju spremaju obučeni kuvari im poklanjaju supermarketi, restorani, pojedinci i velike korporacije. Rigorozni po pitanju visokih zdravstvenih standarda, osnivači i članovi sada već globalnog pokreta, oštro se protive korišćenju hrane iz kontejnera.

Inicijatori projekta imaju ambiciozne planove za razvoj inicijative. U budućnosti, žele da otvore 50 kafea u SAD-u i pozabave se zakonskom regulativom koja će smanjiti količinu bačene upotrebljive hrane u Velikoj Britaniji. Do tada žele da uključe britanske škole u program koji je nahranio preko 100.000 ljudi širom sveta.

Svest o nepotrebnom bacanju i rasipanju hrane postaje sve razvijenija. Među državama, Danska je zemlja koja pokazuje najveću posvećenost i najbolje rezultate po ovom pitanju. Brojne kampanje i inicijative, koje danska ministarstva sprovode u sprezi sa privatnim i nevladinim sektorom, za samo pet godina smanjile su količinu odbačene hrane za 25%.

Uspešne inicijative „Hunger Heroes“ i „No Food Waste“ u Indiji, „Food Runners“ i „Imperfect Produce“ u SAD-u, ali i prve donacije neiskorišćenih namirnica iz lanca supermarketa u Srbiji ulivaju nadu da će doći do trajnih promena imućnijeg stanovništva planete prema hrani.

Planiranje kupovine u skladu sa budžetom, zamrzavanje i iskorišćavanje ostataka i održavanje reda u skladištu i frižideru pomoći će svakom pojedincu da u vremenu kada se 800 miliona ljudi suočava sa glađu, pomažući svoj kućni budžet, doprinese pozitivnim trendovima.

Još o ovome: Hrana širom sveta

Izvor: Breakfast

 

 

U morima do 2050. godine više plastike nego ribe

Plastic Ocean Promo

Više od 2500 učesnika okupilo se na ovogodišnjem ekonomskom samitu u Davosu sa koga su se čule porazne poruke o nivou zagađenosti svetskih mora i okeana. Čitava ostrva smeća plutaju okeanima ugrožavajući brojne životinjske vrste i remeteći ravnotežu ekosistema. Pa ipak, trenutno stanje do kog je prekomerna potrošnja plastike dovela daleko je bolje od onoga što čeka planetu Zemlju 2050. godine, kada će tonaža plastičnog smeća prevazići ukupnu težinu ribe u okeanima.

Brzina kojom zemlje u razvoju povećavaju kupovnu moć svog stanovništva koje troši sve veće količine plastičnih kesa nije srazmerna dostupnim reciklažnim mogućnostima. Samo u 2010. godini okean je zagađen sa između 4,8 i 12,7 tona plastičnog đubreta i, ako se ovaj tempo nastavi, do 2050. godine mračna statistika poručuje da će čovečanstvo do sredine veka proizvoditi tri puta više plastičnih kesa nego 2014. godine. Ukoliko se ništa ne preduzme, očekuje se da će taj broj porasti na dva kamiona u minuti do 2030. i četiri po minuti do 2050 godine.

Šteta prevazilazi očaj ekologa i boraca za očuvanje prirodnih vrsta – 13 milijardi dolara godišnje iznose gubici po turizam i ribarsku industriju, dok troškovi čišćenja morskih obala svaku zemlju pojedinačno koštaju milione dolara na godišnjem nivou.

Procene o tome koliko će čovečanstvo uspeti da zagadi okeane podcenile su količinu proizvedenog otpada između 1970. i 2010. godine, ali su istovremeno podcenile i moć regeneracije ribljeg fonda u okeanima i morima. Samoodrživost ekosistema nije nepromenjiva kategorija i čovečanstvo ima izbor jednostavnih i efektnih rešenja za smanjenje plastičnog otpada u morima.

Kao jedno od rešenja čuje se potpuno ukidanje korišćenja plastičnih kesa ili naplaćivanje koje je dalo obećavajuće rezultate u Irskoj, dok sa tehnološkim razvojem postaju dostupne biorazgradive zamene za najjeftiniju plastiku koja se koristi u izradi kesa. Naravno, povećanje procenta recikliranih kesa neće izostati sa rezultatima. Svest o neophodnosti reciklaže podiže se obrazovnim programima koji imaju za cilj da o važnosti recikliranja obuče decu školskog uzrasta.

Dodatne informacije: Plastic Oceans