Otvoreno pismo građanima Beograda

Mi smo grupa od 50 naučnika i stručnjaka za urbani razvoj i planiranje iz raznih delova sveta, koja je posetila Beograd povodom 24. godišnje konferencije naše Međunarodne mreže za urbano istraživanje i akciju (INURA). Imamo bogato iskustvo u radu na projektima razvoja priobalja u gradovima poput Londona, Amsterdama, Hamburga, Barselone, Bostona, Njujorka, Toronta, Vankuvera, Hong Konga, Sidneja i Melburna.

Veoma smo impresionirani jedinstvenim kvalitetima Beograda, a posebno kompaktnošću i raznolikošću njegovih gradskih prostora. Veza grada sa vodom mogla bi se obogatiti pažljivim razvojem oblasti između centra i reke Save. Jasno nam je da je projekat “Beograd na vodi” inicijativa koja vodi upravo ka ostvarenju te veze i pozdravljamo tu težnju. Međutim, videli smo i proučili planove i osećamo potrebu da prenesemo našu ozbiljnu zabrinutost povodom samog predloga projekta.

Ekonomski rizici su veliki, a dobit za Beograd mala

„Beograd na vodi”, kako je trenutno osmišljen, nosi izuzetno visoke rizike. Pre svega, mega projekti su uvek osetljivi na fluktuacije tržišta. Poveravanje čitavog projekta jednom investitoru samo povećava taj rizik: ukoliko kompanija postane finansijski neodrživa, Beogradu će ostati nedovršeni razvoj na ovoj centralnoj lokaciji. Uključivanjem većeg broja investitora mogao bi se barem ublažiti ovaj rizik.

I sama očekivanja u vezi sa potencijalnim investitorom Eagle Hills su nerealna. Predlog projekta predviđa izgradnju dvesta novih zgrada, ali je ekonomski kontekst takav da samo oni objekti koji spadaju u tzv. “prvu A fazu“ projekta imaju izgleda da eventualno budu izgrađeni: dve stambene zgrade, dva hotela, kula-oblakoder i „najveći tržni centar na Balkanu”. Ovakav pristup ne može biti opravdan sve dok je suviše velika verovatnoća da će ove strukture ostati neprodate i izolovane na raščišćenom terenu, nedostupne javnosti sve dok se vrednost zemljišta i interesovanje kupaca ne poveća.

Obećanja o ekonomskoj dobiti kroz otvaranje novih radnih mesta na poslovima projektovanja, izgradnje, održavanja i upravljanja traže garancije da će biti korišćeni lokalni resursi i upošljavana lokalna radna snaga, i to uz adekvatnu nadoknadu i uslove rada. Međutim, objekti čija se izgradnja predviđa na priobalju upućuju na to da će se većina ponuđenih radnih mesta zapravo odnositi na kratkoročne, slabo plaćene poslove na građevini i u uslužnim delatnostima. Sadržaj ovog važnog poduhvata mogao bi biti daleko raznovrsniji i pre svega odgovoriti na stvarne potrebe grada i građana.

Zemljište duž Save ima veliku potencijalnu vrednost. Njegovo davanje u dugoročni zakup privatnim kompanijama za malu ili nikakvu nadoknadu doneće malo koristi građanima Beograda. Uz to, dve stotine miliona evra javnih sredstava namenjenih raščišćavanju Savskog amfiteatra predstavljaju verovatno tek mali deo ogromnih izdataka na teret države koji prate ovakve projekte. Čini se da postoji mnogo boljih načina da se ova sredstva upotrebe, kao i da se ovo područje iskoristi na način koji bi bio prikladan ekonomskom, društvenom i ekološkom kontekstu.

Planovi su stereotipni i ekskluzivistički

U malo verovatnom slučaju da se predlog projekta zaista i realizuje, aktuelni plan predviđa generički pejzaž ispunjen hladnim i otuđenim poslovnim, stambenim i trgovinskim objektima. Ovakva elitistička formula „mešovite namene” lišena je svake društvene, ekonomske i kulturne raznolikosti. Reč je o stereotipnom, korporativnom modelu koji zanemaruje lokalne potrebe u oblasti stanovanja i rada i nudi vrlo ograničen spektar mogućnosti za proizvodnju i potrošnju.

Najveće atrakcije koje Beograd pruža neraskidivo su povezane sa njegovim stanovnicima i kulturom. Ljudi su ti koji naseljavaju gradske ulice i kreiraju prostore koji Beograd čine tako prepoznatljivim i punim mogućnosti. Njihovo isključivanje iz procesa planiranja i projektovanja gradskog priobalja ne samo da je nepravedno – i stoga opasno – već se njime propušta i idealna prilika da se uposle i iskoriste najvitalniji resursi grada.

Ekološke posledice nisu uzete u obzir

Predstavljeni predlog, čini se, zanemaruje delikatnu ekološku ravnotežu savskog priobalja. U vremenu ozbiljnih klimatskih promena, u području koje je ionako sklono poplavama, nema mnogo smisla graditi duž obala reke, a da prethodno nije pažljivo ispitana pripremljenost i prilagodljivost terena za slučaj povećanja vodostaja.

U prošlosti se već dešavalo da se izgradnjom na priobalju uništi lokalna ekologija, istisne lokalno stanovništvo, a otvoreni javni prostori učine nedostupnima. Tehnologije za prilagođavanje klimatskim promenama i pristupi rešavanju problema negativnog uticaja razvoja priobalja na životnu sredinu ubrzano se razvijaju. Ovo bi mogla biti prilika da Beograd primeni nov i uzbudljiv pristup u planiranju razvoja svojih obala.

Savremena praksa uključuje lokalnu zajednicu i koristi napredne mehanizme

Međunarodna praksa i standardi kojima se nastoji obezbediti što bolja i šira iskorišćenost gradskog priobalja, iz dana u dan se usavršava. Finansijski aranžmani namenjeni izgradnji evoluiraju u smeru mehanizama koji štite javni interes i obezbeđuju da se zarada ostvarena od upotrebe javne infrastrukture vraća u gradski budžet. Ta javna sredstva se potom koriste kako bi se osigurao veći stepen koristi za lokalnu zajednicu.

Lokalne samouprave danas koriste sofisticirane metode urbanističkog planiranja, koje podrazumevaju i pažljivo usitnjavanje zemljiša i njegovu prodaju ili davanje u zakup većem broju investitora – od velikih kompanija, do malih preduzetnika i lokalnih zajednica. Na ovaj način podstiču se inovativni lokalni i okruženju primereniji arhitektonski stilovi u planiranju velikih projekata i osigurava raznolikost u formi i upotrebi izgrađenih objekata. Takav pristup za uzvrat omogućava da se unutar šireg, globalizovanijeg konteksta ostvare mogućnosti za razvoj na lokalnom nivou.

Participativni pristupi planiranju se unapređuju i usavršavaju kako bi garantovali bolje ishode. Uz angažovanje lokalnih zajednica i znanja, rezultati projekta su ne samo značajno poboljšani već ostaju i u lokalnom vlasništvu, što čitavom procesu daje dodatni legitimitet. Takav pristup bi i razvoj beogradskog priobalja učinio plodnijim.

Prilika za razvoj projekta koji zaista podstiče globalnu maštu

Ukoliko Srbija želi da poboljša svoj ekonomski položaj kroz izgradnju Beograda, ona mora obezbediti adekvatnu procenu vredne lokacije i lokalnih potreba. Ako nacija želi da pozove svet u svoje kulturno i društveno središte, ona mora učiniti više od planiranja uobičajenog razvoja lišenog svake posebnosti karakteristične za Beograd.

Umesto pravljenja stereotipnog projekta sa nejasnim biznis planom (gde su obaveze države u ovom trenutku daleko veće od obaveza koje je preuzeo investitor), ovaj poduhvat bi trebalo realizovati korak po korak, uz primenu najviših lokalnih urbanističkih standarda i uz najveću moguću transparentnost. Projekat mora uzeti u obzir lokalne ekonomske prilike, postojeće urbano tkivo i upotrebu ove centralne gradske zone. On mora obezbetiti učešće lokalnog stanovništva i prepoznati potrebu za ekološkom obnovom i održivošću, i ne sme pokleknuti pred očekivanjima korporativnog urbanizma, koji sa podjednakim prezirom odbacuju i urbanisti i građani širom sveta.

Ukoliko “Beograd na vodi” teži postizanju održivog uspeha, on mora projektovati potrebe i težnje grada na globalnu pozornicu, a ne pretvarati jednu od najvrednijih gradskih lokacija u produžetak bezimenog globalnog preduzeća.

Korist mora biti na strani Beograda. Želimo vam sve najbolje.

Iskreno vaša,

Međunarodna mreža za urbano istraživanje i akciju, jul 2014.

www.inura.org/

Izvor: Peščanik

Solarne panele stavljali naopako

solarni paneli

 

Solarni paneli, koji iz dana u dan postaju sve prihvatljivije rešenje i za porodične kuće, većinom se postavljaju na južnoj strani.

Ipak, naučnici upozoravaju kako postavljanje panela na jug, kako se do sada mislilo, ne garantuje najveću iskoristivost energije.

Ključ optimalne proizvodnje energije putem solarnih panela jeste njihovo smeštanje na zapadnu stranu, tvrde naučnici. Upravo će tako generisati najviše energije.

Hiljade ljudi širom severne hemisfere potrošili su velike svote novca kako bi na krovove kuća instalirali eco-friendly solarne sisteme i pritom samo proizvodili energiju za svoje domaćinstvo, ali čini se da su ih postavili u potpunom pogrešnom smeru.

Ralph Gottshalg, profesor na Univerzitetu Loughborough u Velikoj Britaniji , jedan od vodećih stručnjaka na području solarne energije, ukazao je na tu kardinalnu grešku i predložio postavljanje panela u smeru istok – zapad jer upravo taj smer omogućava najveću proizvodnju i najveći protok energije tokom dana.

Njegove tvrdnje u suprotnosti su sa onim što se do sada smatralo, a to je da su solarni paneli najisplativiji ako se nađu na južnoj strani.

Naime, u studiji sprovedenoj u Teksasu u novembru prošle godine dokazano je da solarni paneli na zapadu zapravo proizvedu više energije tokom dana nego oni smešteni na jugu.

Izvor: B92

Aflatoksin ponovo podignuta granica

Aflatoksin

Na sajtu Ministarstva poljoprivrede objavljen je Pravilnik o izmeni pravilnika o maksimalno dozvoljenim količinama ostataka sredstava za zaštitu bilja u hrani i hrani za životinje i o hrani i hrani za životinje za koju se utvrđuju maksimalno dozvoljene količine ostataka sredstava za zaštitu bilja.

Prema ovoj odluci dozvoljeni nivo aflatoksina povećava se 0,05 na 0,25 mikrograma po kilogramu.

Takođe se navodi da izmena pravilnika stupa na snagu dan nakon objavljivanja odluke u Službenom glasniku, što znači da važi od 15. jula, kao i da će ova odluka važiti do 31. decembra 2014.

Pre samo 15 dana na snagu je stupila prethodna izmena istog pravilnika i odluku iz aprila meseca prema kojoj se nivo dozvoljenog aflatoskina vraća sa 0,5 na 0,05 mikrograma po kilogramu, što je standard EU.

Kako saznajemo iz tog ministarstva, radna grupa sačinjena od stručnjaka Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva zdravlja uz saglasnost Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut donela je odluku da se proizvođacima mleka omoguci da do 31.12.2014. postepeno spustaju nivo aflatoskina koji neće smeti da bude veci od 0.25.

Osnovni razlog za donošenje ove odluke su poplave koje su devastirale određena područja, stočare i proizvođače mleka, te bi, kako se navodi, u ovom trenutku postavljanje standarda koji važe u EU, za njih bilo pogubno.

Ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković je objasnila, gostujući u Vestima na B92, da je pravilink o dozvoljenom nivou aflatoksina od 0,05 doneo bivši ministar poljoprivrede Dragan Glamočić još u aprilu, a stupao je na snagu 1. jula ove godine.

“U pitanju je bio ambiciozan plan prethodnog ministra poljoprivrede da se efekti izmenjenog pravilnika o kvalitetu hrane za životinje, koji je izmenjen u aprilu, oseti veoma brzo, za samo tri meseca, i na kvalitetu mleka“, rekla je ona.

Prema rečima ministarke poljoprivrede, Vlada Srbije usvojila je nov pravilnik, koji dozvoljava veći nivo aflatoksina, jer je po do sada važećem pravilniku 1. jul bio prekratak rok da proizvođači mleka usklade nivo aflatoksina sa standardima EU. 

Ministarka kaže da, ukoliko se uporede ova dva pravilnika, vidi se da je novi (o dozvoljenoj količini od 0,25) pet puta stroži od onog koji je važio do pre desetak dana. 

“Cilj je da što pre dostignemo nivo od 0,05 mikorograma po litru mleka i učinićemo sve da se rešavanju tog peroblema priđe sistemski“, kazala je ona dodajući kako očekuje da taj cilj bude postignut i pre kraja godine, do kada je previđeno važenje novog pravilnika. 

Izvor: B92

Kuda nestaje plastični otpad iz okeana?

Kuda nestaje plastični otpad iz okeanaOgromna količina plastičnog otpada polako nestaje sa površine okeana, pokazala je nova studija. Međutim, šta se dešava sa otpadom za naučnike je i dalje misterija.

Nakon opširne studije koja je sprovedena o uticaju otpada na vodena prostranstva, naučnici su zaključili da ogromne količine plastike zapravo nestaju sa površine okeana. Pretpostavljaju da se otpad rastavlja u deliće, a vrlo je moguće i da tone duboko u okean, ili ga možda pojedu ribe, piše Sciencemag.

“Dubine okeana su za nas još uvek velika nepoznanica. Nažalost, plastika koja završava u okeanima mogla bi uveliko da našteti prirodnom i za nas misterioznom ekosistemu”, rekao je koautor studije Andres Kosar, ekolog sa Univerziteta Kadiz u Španiji.

Inače, današnje doba naučnici nazivaju i vremenom plastike. Naime, današnje društvo proizvodi sve više tog materijala koji završava na deponijama, a planinske vode i reke ga nose do okeana. Tako je nastao i poznato ostrvo plastičnog otpada u Pacifiku koji je dostiglo veličinu Teksasa.

Zastrašujući je podatak da je prema izveštaju 1970. godine čak 45.000 tona plastike dospevalo u okean svake godine, a od tada do danas proizvodnja plastike se upetostručila.

Kosar i njegove kolege u svojoj studiji su pokušali da istraže uticaj otpada i njegov obim u okeanima. U brodu “Malaspina” obišli su svet i sakupljali uzorke vode i merili koncentraciju plastike. Takođe, analizirali su podatke iz nekoliko drugih studija.

A, njihovo otkriće prvo je za njih same bilo šokantno. Naime, utvrdili su da bez obzira na drastično povećanje proizvoda od plastike danas u okeanima ima 35.000 tona plastike, a statistički trebalo bi da bude nekoliko milion tona. Ili, još tačnije, 99% otpada je nestalo.

Takođe, otkrili su da malih delova plastike, poput onih veličine od pet milimetara, uopšte nema u okeanima.

Kako tvrde, moguće je da su ti delići razloženi u još sitnije i nemoguće ih je naći, a njihov uticaj na okean je nepoznat. Druga mogućnost jeste da ti delići tonu u okeanske dubine.

“Moguće je da manje ribe jedu te deliće plastike ili ih razlažu na još sitnije delove. Veće ribe jedu te manje, a na kraju ribe dolaze i na trpezu ljudi, zato je veoma bitno istražiti kako toksini iz plastike utiču na zdravlje životinja”, kazao je Kosar.

Izvor: B92

Otvoreni filmski konkursi za Green Fest 2014

GreenFest_logo

Svi autori kratkih i amaterskih filmova na temu životne sredine, sve do 26. septembra 2014, mogu prijaviti svoje radove za prikazivanje na petom Međunarodnom festivalu zelene kulture “GREEN FEST”. Festival se ove godine održava pod sloganom “Pametni gradovi”, od 29. do 31. oktobra, saopšteno je iz Centra za unapređenje životne sredine koji organizuje Festival u saradnji sa Domom omladine Beograda, i uz pomoć Grada Beograda (Sekretarijata za zaštitu životne sredine) i kompanije Lenovo.

Na konkurs za amaterski film se mogu prijaviti radovi samo ako su snimljeni, u potpunosti, amaterskom tehnikom: snimci napravljeni mobilnim telefonom, foto-aparatom i  amaterskom video kamerom. U okviru ove kategorije biće dodeljene nagrade u tri starosne kategorije: do 18, od 18 do 27, i preko 27 godina, kao i specijalna nagrada Grada Beograda.  Program kratkog filma je namenjen svim profesionalcima iz oblasti kinematografije koji se bave temama prirode, životne sredine i ekologije. Nagrade će biti dodeljene za dva najbolja kratka filma. Nagrade za pobednike, u okviru obe kategorije, je obezbedila kompanija Lenovo.

Spisak filmova koji su ušli u selekciju za neku od vrednih nagrada festivala biće objavljen 15. oktobra na zvaničnoj internet stranici Festivala (greenfest) gde se nalazi i kompletna konkursna dokumentacija,

Međunarodni festival zelene kulture „GREEN FEST“ je najveća “zelena” manifestacija u regionu jugoistočne Evrope koja se održava svake godine. Tokom prethodne četiri godine, na konkurse za kratke i amaterske filmove je stiglo više od 370 filmova sa svih kontinenata, održano preko 80 radionica za učenike osnovnih i srednjih škola i studente, predstavljeno preko 60 izlagača i umetnika, sa ukupnom posetom od preko 25 000 građana.