Energetski neefikasno 90 odsto objekata

mineralna vuna

U Srbiji je trenutno, od oko tri miliona objekata, energetski neefikasno oko 90 procenata, izjavio je danas predsednik Skupštine “Inženjerske komore Srbije” Dragoslav Šumarac.

Kako je Šumarac kazao, Srbija bi do 2020. godine mogla da poveća energetsku efikasnost objekata na 50 odsto postojećeg fonda zgrada, ali je za to procenjuje se potrebno oko 1,6 milijardi evra, koje bi prema ranijim najavama nadležnih trebalo da se obezbede iz povoljnih kredita.

– Teško je da ćemo do 2020. moći da imamo sve zgrade energetski efikasne, ali uz povoljno finansiranje možemo da povećamo energetsku efikasnost – kazao je on i dodao da bi to značilo i zapošljavanje za domaću industriju građevinskog materijala, kao i građevinske firme.

Šumarac je podsetio da od 1. oktobra 2012. i u Srbiji postoji obaveza da svi novi objekti moraju da imaju takozvane “energetske pasoše” koji sadrže opšte podatke o zgradi, klimatske i termotehničke podatke, kao i preporuke za poboljšanje energetskih svojstava objekta, a koji je potreban za izdavanje upotrebne dozvole.

– Za proteklih godinu i po dana izdato je nekoliko stotina ovih pasoša – rekao je on i dodao da je do sada obuku za izdavanje pasoša “prošlo 1.700 inženjera, stručni ispit položilo je 1.400, a licencu za energetsku efikasnost dobilo je oko 1.200 njih”.

Šumarac je kazao i da je Ministarstvo građevinarstva izdalo rešenja za više od 150 firmi koje mogu da rade energetske preglede, izradu pasoša i elaborate o energetskoj efikasnosti, koji se prilažu uz građevinsku dozvolu. On je istakao da se za sada poštuje Pravilnik o energetskoj efikasnosti zgrada, koji pored ostalog utvrđuje količinu potrošene energije za grejanje ili hlađenje stana ili zgrade, a usklađen je sa propisima u Evropskoj uniji.

Šumarac je kazao da se u Srbiji trenutno prosečno troši oko 150 do 200 kilovatčasova po metru kvadratnom na godišnjem nivou za grejanje ili hlađenje, što je tri do četiri puta više od evropskog proseka. On je podsetio da je energetskim pasošima predviđeno osam razreda, od A plus do G, s tim što je A plus najveća energetska efikasnost, odnosno najmanja potrošnja energije po kvadratnom metru.

Za nove zgrade najniža kategorija može da bude C, odnosno 65 kilovatsati po metru kvadratnom na godišnjem nivou, a predviđeno je da stari objekti da budu unapređeni najmanje za jednu kategoriju.

Šumarac je kazao da je osnova energetskog unapređenja već postojećih zgrada izolacija zidova i zamena prozora i vrata, kao i prilagođavanje sistema za grejanje ili hlađenje kako bi bili štedljivi.

– Dobar prozor sa dvostrukim staklom i inertnim gasom argonom košta od 120 do 130 evra po kvadratu, a oblaganje fasade ne može da košta više od 15 do 20 evra po kvadratu – rekao je on i dodao da su i gradovi u obavezi da po Zakonu o efikasnom korišćenju energije uvedu plaćanje centralnog grejanja po potrošnji, što je dodatna ušteda.

Procenjuje se da energetski pasoši poskupljuju izgradnju za oko pet procenata, ali povraćaj sredstava uloženih u energetsku efikasnost, može da se očekuje za pet do šest godina kroz manju potrošnju energije.