Novi Zakon o energetici u januaru po hitnom postupku

Symbolique 2006

Predlog izmena zakona o energetici, koji je od juče dostupan na sajtu Ministarstva energetike, razvoja i zaštite životne sredine, ispraviće 85 odsto nedostataka u postojećoj regulativi i otkloniti neusaglašenosti u sistemskom zakonodavstvu, rečeno je juče na panelu “Bankarski sektor i investicije u obnovljive izore energije”.

Specijalni savetnik ministra energetike, Ljubomir Aksentijević, rekao je na skupu, u organizaciji Danas konferens centra u Hotelu Hajat, da će predlog izmena tog zakona biti na javnoj raspravi do 8. januara iduće godine, nakon čega će po hitnom postupku biti prosleđen u skupštinsku proceduru.

On je podsetio da je Evropska unija ograničila investiranje u termo-sektor, odnosno u projekte sa ugljem, pri čemu je plan da se od 2017. do 2027. godine ugase elektrane sa “velikim ložištima”.

Biće dozvoljeno samo korišćenje takozvanog čistog uglja, što je sa aspekta ulaganja vrlo nerentabilno, pa će termoelektrane graditi samo oni koji to moraju i mogu sebi da priušte, jer je najmanja izlazna cena struje iz jednog takvog kapaciteta između sedam i devet eurocenti, u odnosu na današnih 5,5 eurocenti, objasnio je Aksentijević.

Prema njegovim rečima, Srbija do 2027. godine treba da “ugasi 1.095 megavata”, s tim što neke od termoelektrana može tehnološki da osposobi za proizvodnju “na neko ekološko gorivo, kao što je otpad koji plovi Savom, ili medicinski otpad, i slično, kao što to radi Mazdar iz Ujedinjenih Arapskih Emirata”.

Zelena energija, dodao je, treba do 2020. godine da čini 27 odsto ukupne domaće potrošnje, što je investicija koja će koštati između četiri i šest milijardi evra.

“Alternativa je u zelenoj energiji, što znači da ćemo morati da napravimo objekte u hidroenergetici, rešenje je u reverzibilnim HE, u novim savremenim termocentralama, a planirali smo izgradnju dve takve, od kojih je jedna u Kostolcu”, rekao je on.

Aksentijević je naglasio da je zelena energija – dobra, plemenita, ali je i skupa, tako da je potreban period od dve do tri godine za uvođenje realne cene, jer bi ad hoc uvođenje prave cene za potrošace izazvalo šok, pa i kolaps privrede.

Pomoćnik direktora Direkcije za obnovljive izvore energije Elektroprivrede Srbije (EPS), Dušan Živković, podsetio je da to Javno preduzeće tradicionalno ima proizvodnju energije iz obnovljivih izvora, konkretno iz hidropotencijala, što je trećina njihove proizvodnje i 21 odsto od ukupne proizvodnje energije iz ovih izvora u Srbiji.

“Cilj EPS-a je da poveća udeo proizvodnje iz ovih izvora u narednom periodu, i u tom smislu su pokrenuti određeni projekti koji se finansiraju iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, nemačke Kwf banke i drugih međunarodnih finansijskih institucija”, naveo je on.

Kroz revitalizaciju pojedinih kapaciteta, kao što su HE Bajina Bašta, Đerdap i Zvornik, kako je dodao, EPS stvara uslove za revitalizaciju malih hidroelektrana ukupne snage nešto više od 20 megavata. U planu je da se na postojećim vodoprivrednim objektima stvore uslovi da se izgradi još nekoliko malih HE.

Realizacija tih projekata je pokazala da su oni isplativiji od finansiranja termo-sektora, gde su ogromne investicije u zaštitu životne sredine, tako da obnovljivi izvori energije, bez obzira na njihovu cenu, postaju prilično konkurentni, ocenio je on.

Cilj EPS-a je da u narednom periodu uzme deo tog trzišta, i da kroz njihovu isplativost izvrši povraćaj sredstava ali ne samo u hidro-sektoru, što je definitivno najznačajniji potencijal zemlje, već i u sektor vetro-energije i solara. U toku je izrada tehničke dokumentacije za vetroelektranu kod Kostolca i za izgradnju jedne male solarne elektrane.

Izvor: RTV

Fond energetske efikasnosti počinje da radi 1. januara

 

eee

Ministarka energetike Zorana Mihajlović izjavila je da će Fond energetske efikasnosti početi da funkcioniše 1. janaura sledeće godine.
Ona je novinarima, uoči skupa Biznis energetske efikasnosti u Centru Sava, rekla da se očekivalo da će biti više sredstava iz budžeta za taj fond – 900 miliona dinara, ali da ipak neće biti toliko novca.
U budžetu za narednu godinu za te namene predviđeno je 400 miliona dinara, rekla je i dodala da ministarstvo razgovara sa donatorima kako bi se omogućilo da bude više novca u fondu. Ona je rekla da će kompletan pravilnik o tome kako neko može da aplicira za novac iz fonda biti objavljen za sedam do 10 dana.
Predstavnici Ministarstva energetike razgovaraće sa bankama o dugoročnim i subvencionisanim kreditima, odnosno kako da se pre svega pomogne domaćinstvima. To će pomoći da se za 30 do 35 odsto smanje računi za utrošenu energiju u domaćinstvima, navela je ministar.
Ministarka Mihajlović je, otvarajući skup, rekla da je plan da do 2020, Srbija poveća energetsku efikasnost devet odsto, kao i da se 27 odsto energije dobija iz obnovljivih izvora. Ona je ukazala da je nakon godinu i po dana rada u Vladi uočila kritične tačke koje se ispoljavaju u komunikaciji i koordinaciji lokalne samouprave i države po pitanju projekata iz oblasti energetske efikasnosti.
Posebno je skrenula pažnju na pitanje kogeneracije, i navela da bi sadašnji stepen efikasnosti 57 toplana u Srbiji, koji se kreće od 20 do 42 odsto, trebao da se poveća na 85 do 90 odsto. Energetska efikasnost nije samo pitanje energetske politike, nego cele ekonomije i privrednog rasta, i one zemlje koje su uspele da prepoznaju šta znači povećanje energetske efikasnosti, postale su konkurentnije, kazala je Mihajlović.
Ministarstvo teži javno-privatnim partnerstvima, i lokalna samouprava bi, rekla je, trebalo da teži intenzivno ovakvim vidovima investicija u projekte, posebno što država ne može više da daje garancije za kredite.
Ministar građevinarstva i urbanizma Velimir Ilić je kazao da se više ni jedna zgrada neće graditi a da nema ispunjene kriterijume energetske efikasnosti, među kojima je i izdavanje energetskog pasoša.
Energetska efikasnost bi, rekao je, trebalo da pokaže velike rezultate naredne godine, od zapošljavanja na ovim projektima, uštede energije, otplate kreditnih linija, a moguće je i urbano regenerisati čitava naselja, promeniti fasade i uvesti red u tu oblast.
On je ukazao da za ovaj projekat postoji i interesovanje banaka, ali Vlada Srbije i ministarstvo finansija ne žele da se država zadužuje, pa je neophodno naći načine da se projekti finasiraju u saradnji sa lokalnom samoupravom.
Ilić je dodao da bi projekti energetske efikasnosti, ako svi budu spremni da razgovaraju o njima, mogli da generišu stotine miliona evra. Za Sribju je bitno da se smanji utrošak energije po jedinici proizvoda i glavi stanovnika, istakao je ministar.
Ambasador Holandije u Srbiji Loran Stokvis je kazao da su u zapadnoj Evropi javna-privatna partnerstva glavni pokretač projekata, koji ponekad predstavljaju obavezu države, ali za koje ona nema sredstava. Uglavnom se radi o infrastrukturnim projektima, inovacijama i javnim servisima.
On je kazao da je u nekim evropskim zemljama čak 80 odsto svih infrastrukturnih projekata finansirano iz javno-privatnih partnerstava, i privatne firme pokretači su inovacija.
Stokvis je istakao da je za Srbiju posebno bitno da osigura svoju energetsku nezavisnost, i da investicije budu jeftinije. Potencijal Srbije u oblasti obnovljivih izvora energije je veoma značajan, i ona može da bude lider u toj oblasti zahvaljujući prirodnim bogatstvima i geografskim mogućnostima, dodao je Stokvis.

Izvor: Tanjug