Angela Merkel zelena samo koliko se mora

Angela MerkelFoto: Deutche Welle

Angela Merkel trenutno se bori protiv oštrih popisa o izduvnim gasovima koji bi pogodili nemačke proizvođače automobila. Dva najveća dnevna lista Nemačke iznose sasvim suprotne stavove o tome.

Brisel je u petak bio poprište male političke drame, za sada bez epiloga. Ambasadori pri EU tvrde da je stvar iznad njih, te da će je verovatno rešavati lično Angela Merkel i Fransoa Oland. O automobilima je reč. Naime, predlog evropske regulative o izduvnim gasovima kaže da od 2020. godine vozila koja proizvede jedna automobilska firma u proseku smeju izbacivati najviše 95 grama ugljen-dioksida po kilometru vožnje. I tu se krije borba za tržište, pre svega Nemaca i Francuza. Ako regulativa prođe, naime, BMW i Dajmler koji prave mahom moćna vozila više klase – neće moći da ispune regulativu. Verovalo se da će to dati vetar u leđa Pežou i Renou, mada ni u ovim kompanijama nisu sigurni da li će ispuniti zahteve. Zato Angela Merkel otvoreno traži da od 2020. pravilo „95 grama“ važi samo za 80 odsto proizvedenih automobila jedne firme, a da u punoj meri stupi na snagu tek 2024. godine.

Ugledni Frankfurter algemajne cajtung osvrće se na ulogu kancelarke, koju su mnogi podrugljivo nazvali lobistom BMW-a i Dajmlera u ovoj stvari. „Sme li savezna kancelarka u inostranstvu da se zauzima za dobro nemačke industrije? Glupo pitanje, naravno da sme. Njena funkcija je obavezuje da služi nemačkom narodu, a i privreda tu spada.“ List navodi da Merkelova danima telefonira u evropske prestonice, priča, preti, obećava, kako bi zaštitila interese nemačke privrede. „A ko bi to inače radio za Nemačku? Možda francuski predsednik? U Pežou i Renou bi se sigurno obradovali. Ili možda velikodušni Italijani? Sigurno im ništa nije preče nego da obezbede BMW-u i Dajmleru prednost nad Fijatom.

Ali ipak kancelarka je tema zlokobnih mahinacija da je samo lobistkinja u krilu moćnih automobilskih patrona. Takve i slične bezobraštine dolaze pre svega od vajnih ekologa. Očigledno očekuju od šefice nemačke vlade da bude neutralna, i da sa svog tornja nemo posmatra kako se stvari odvijaju. Ali ona nije za to izabrana“, stoji u komentaru frankfurtskog lista. Dalje se konstatuje da postoje ljudi koji bi najviše voleli svet bez automobila te da je nekima zaštita klime zamenila religiju. „Da budemo načisto – niko ne želi da se vrati krntijama od pre nekoliko decenija. To bi bila uvreda za inženjere u Štutgartu, Ingolštatu, Minhenu ili Volfsburgu – oni su već žestoko smanjili zagađivanje. Uz to je i mit da automobili najviše doprinose klimatskim promenama. Ulični saobraćaj je prema izbacivanju ugljen-dioksida iza poljoprivrede ili proizvodnje energije.“

Dosta „zeleniji“ komentar zatičemo u drugom velikom listu, minhenskom Zidojče cajtungu. Tamo piše da se kancelarka poslednjih dana izjašnjava o koalicionim pregovorima, stanju nacije, nezaposlenosti na istoku – što su sve važne teme – ali kada je reč o novom izveštaju Međunarodnog panela o promeni klime, Merkelova je samo pustila portparola da kaže dve rečenice. U tom izveštaju stoji, kako je ranije preneo Zidojče, da su rizici promena klime nešto manji nego pre šest godina. Trik je u tome što su se sada klimatski faktori drugačije računali, kritičari kažu da je opasnost ugljen-dioksida potcenjena, pa su tako i dobijene nešto povoljnije prognoze. Uprkos tome, apokaliptičnih scenarija ne manjka.

„Izveštaj je potvrdio opšte mesto – ne postoji veći problem od klimatskih promena. Ako se otope himalajski glečeri, oko 1,4 milijarde ljudi u Aziji ostaće bez pijaće vode. Ako se u Evropi podigne nivo mora, 70 miliona ljudi koji žive na obali moraće da napušta svoje domove, slana voda naplavila bi i uništila plodna polja. Svaki drugi problem – manji je od ovog. Svaki problem odlučuje o tome kako da organizujemo život – u društvu, državi, svetu. Klimatska politika, međutim, odlučuje koliko nam je života ostalo. Dve trećine Nemaca smatra pozitivnim promenu energetske politike i prelazak na obnovljive izvore. Upravo zato se kancelarka i njena partija zalažu za promenu.

Ali energetska promena je za sada samo mrtvo slovo. Mnogi građani veruju da je dovoljno napraviti nekoliko vetrenjača na moru i imati ministra za zaštitu životne sredine koji vodi računa o tome da dalekovodi budu što manje vidljivi. Ali šta se dešava kada stvari postanu konkretne, kada se dovede u pitanje naše razumevanje svakodnevice?“, pita se kolumnista i daje zanimljiv primer. „Bitburg, gradić u Ajfelu, 13.000 stanovnika. Građani se upravo bune protiv opštinske uprave jer je u centru uvela sistem jednosmernih ulica. Moraju, kažu, da voze kilometar ukrug, samo da bi došli do radnje koja je udaljena 300 metara. Nikome ne pada na pamet da ih pita očigledno – a šta će vam automobil za tih 300 metara?“

Oni koji stvari tako postave, odmah bivaju kažnjeni, piše Zidojče. Navodi inicijativu partije Zelenih da se u celoj zemlji uvede „vegi-dan“, jedan dan u sedmici kada će sve kantine i restorani u Nemačkoj nuditi samo vegetarijansku hranu, što baš Zelenima i nije donelo sjajan izborni rezultat.

Izvor: Deutche Welle