Novih 75 miliona evra za energetsku efikasnost na Balkanu

ee

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) pokreće novi finansijski okvir od 75 miliona evra za održivu energetsku efikasnost na području zapadnog Balkana (WeBSEFF II), koji će pomoći bolje korišćenje i očuvanje energije u regionu, saopštila je EBRD.

Finansijski okvir u vrednosti od 75 miliona evra je dizajniran da obezbedi kreditne linije lokalnim bankama u Albaniji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Makedoniji, Kosovu, Crnoj Gori i Srbiji za dalje kreditiranje privatnih i opštinskih korisnika investicija u energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije. Projekat je trenutno u prvoj fazi i pokrenut je u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, Makedoniji i Srbiji.

Program kombinuje neophodno dugoročno finansiranje sa tehničkom ekspertizom, što predstavlja dve ključne komponente koje je često teško obezbediti.

WeBSEFF II je deo regionalnog programa za energetsku efikasnost za zemlje zapadnog Balkana, koji je takođe deo zajedničke inicijative za Investicioni okvir zapadnog Balkana i EBRD-a. Pod ovim programom, Evropska unija podržava WeBSEFF II sa 11,5 miliona evra bespovratnih sredstava za programe tehničke saradnje i investicionih podsticaja za korisnike kredita u vidu besplatnih konsultacija i saveta, kao i besplatne revizije energetske potrošnje.

Region zapadnog Balkana ima veliki neiskorišćeni potencijal za ulaganja u energetsku efikasnost, mada brojne prepreke na tržištu i dalje postoje. WeBSEFF II je dizajniran za rešavanje ovih pitanja, a u skladu sa ciljevima zemalja učesnica koji su zacrtani u “Nacionalnim planovima za energetsku efikasnost”, koji takođe daju značajnu ulogu javnom sektoru.

Ključni ciljevi su maksimalno iskorišćenje potencijala za uštedu energije, otvaranje novih tržišta i obezbeđivanje efikasne i uspešne alokacije sredstava.

– Ovaj novi finansijski okvir predstavlja značajan korak napred u našim naporima da podržimo ekonomično korišćenje energije na zapadnom Balkanu, u regionu gde i dalje postoje značajni nedostaci – rekao je direktor EBRD-a za Srbiju Mateo Patrone. – Nadovezujući se na prethodne projekte u ovoj oblasti, stavljamo poseban akcenat na obnovljive izvore energije i energetsku efikasnost. S tim u vezi, mi ćemo naročito obratiti pažnju na sektor gradskih opština, gde i dalje postoji veliki neiskorišćeni potencijal za uštede.

Novi finansijski okvir se nadovezuje na uspeh prvog programa u iznosu od 60 miliona evra, koji je EBRD pokrenuo 2009. godine zajedno sa osam banaka iz regiona. Samo u Srbiji do sada, obezbeđen je 31 projekat energetske efikasnosti i za obnovljive energetske izvore, u ukupnom iznosu od 31 miliona evra kredita, koji su finansirani do danas. EU je obezbedila bespovratna sredstva u okviru istog programa.

Izvor: Tanjug

Strawberry energy razvio mini solarni punjač za područja bez pristupa električnoj energiji

Strawberry-Mini-SOSFoto: Strawberry energy

Zahvaljujući projektu “Ideja za bolje sutra” koji su organizovale UniCredit fondacija, Fondacija Ana i Vlade Divac i UniCredit Banka, razvili smo novi solarni punjač za mobilne uređaje – “Strawberry Mini SOS”. Punjač, koji je prilagođen potrebama područja bez pristupa električnoj energiji, poklonjen je porodici koja živi u zaseoku iznad Malog Golubinja u Opštini Majdanpek. Iako domaćinstvo koje će koristiti „Strawberry Mini SOS“ nema pristup struji, ovaj kraj je u potpunosti pokriven signalom za mobilnu telefoniju.

“Strawberry Mini SOS” predstavlja mali, lako prenosivi solarni punjač za mobilne uređaje koji sadrži SOS dugme za automatski poziv u slučaju hitnih situacija, dvostruko LED osvetljenje, dve utičnice za napajanje raznovrsnih uređaja i 6 kablića za punjenje mobilnih telefona. Zahvaljujući ovom uređaju, komunikacija će biti olakšana i za nekoliko porodica čija su domaćinstva u blizini pomenute, s obzirom na to da svi imaju mobilne telefone, ali vrlo ograničene mogućnosti za njihovo punjenje i korišćenje.

“Istraživanja pokazuju da pojedinci u ruralnim područijima u proseku dnevno prelaze između 7 i 15 km kako bi došli do najbližeg izvora električne energije gde mogu napuniti svoje mobilne telefone. Sa druge strane oko 30.000 ljudi u Srbiji živi bez struje. Život u ovakvim okolnostima je ograničavajući, čak do te mere, da ljudi žive bez mogućnosti da pozovu lekara ili pomoć kada im je najpotrebnija. Mi smo razvili “Strawberry Mini SOS” kao rešenje ovog problema, shvativši da baš obnovljivi izvori energije mogu pomoći porodicama i bar im malo olakšati svakodnevne aktivnosti. Ovom prilikom želim da pozovem sve koji prepoznaju razmere ovog problema da se uključe u našu akciju “Energija bez granica” i da zajedničkim snagama omogućimo da još porodica u Srbiji i regionu dobije ovu malu ali njima vrednu pomoć u vidu solarnog punjača”, rekao je Miloš Milisavljević, osnivač i direktor Strawberry energy-a.

„Presrećna sam što smo kroz projekat koji sprovodimo zajedno sa UniCreditom, uspeli da podstaknemo ove mlade ljude da svojim znanjem i inovativnošću doprinesu rešavanju problema od životnog značaja, koji pogađaju stanovništvo u ruralnim oblastima. Verujemo da će ovaj uređaj olakšati život svim žiteljima zaseoka iznad Malog Golubinja,” izjavila je Snežana Divac, osnivač i predsednica Upravnog odbora Fondacije Ana i Vlade Divac.

Klaudio Ćezario, predsednik Izvršnog odbora UniCredit Banke u Srbiji je izjavio: “Strawberry Mini SOS predstavlja još jedan dokaz uspešnosti projekta ’Ideja za bolje sutra’. Ova grupa mladih ljudi ima viziju i daje prave odgovore na probleme sa kojima se suočavaju ljudi, ne samo u Srbiji, već i u čitavom svetu. Solarni mini uređaj ispunjava sve predispozicije ustanovljene našim konkursom i ima perspektivu da postane naš izvozni adut.”

Zahvaljujući manjim dimenzijama, ugrađenim točkićima, mogućnosti rasklopivosti, i praktičnom dizajnu od strane industrijskog dizajnera Uroša Obradovića, “Strawberry Mini SOS” se može brzo i jednostavno postaviti na skoro svakoj lokaciji i tako odgovoriti na potrebe velikog broja pojedinaca.

Više: Deo Sunca u tvom džepu

Izvor: Strawberry energy

 

Angela Merkel zelena samo koliko se mora

Angela MerkelFoto: Deutche Welle

Angela Merkel trenutno se bori protiv oštrih popisa o izduvnim gasovima koji bi pogodili nemačke proizvođače automobila. Dva najveća dnevna lista Nemačke iznose sasvim suprotne stavove o tome.

Brisel je u petak bio poprište male političke drame, za sada bez epiloga. Ambasadori pri EU tvrde da je stvar iznad njih, te da će je verovatno rešavati lično Angela Merkel i Fransoa Oland. O automobilima je reč. Naime, predlog evropske regulative o izduvnim gasovima kaže da od 2020. godine vozila koja proizvede jedna automobilska firma u proseku smeju izbacivati najviše 95 grama ugljen-dioksida po kilometru vožnje. I tu se krije borba za tržište, pre svega Nemaca i Francuza. Ako regulativa prođe, naime, BMW i Dajmler koji prave mahom moćna vozila više klase – neće moći da ispune regulativu. Verovalo se da će to dati vetar u leđa Pežou i Renou, mada ni u ovim kompanijama nisu sigurni da li će ispuniti zahteve. Zato Angela Merkel otvoreno traži da od 2020. pravilo „95 grama“ važi samo za 80 odsto proizvedenih automobila jedne firme, a da u punoj meri stupi na snagu tek 2024. godine.

Ugledni Frankfurter algemajne cajtung osvrće se na ulogu kancelarke, koju su mnogi podrugljivo nazvali lobistom BMW-a i Dajmlera u ovoj stvari. „Sme li savezna kancelarka u inostranstvu da se zauzima za dobro nemačke industrije? Glupo pitanje, naravno da sme. Njena funkcija je obavezuje da služi nemačkom narodu, a i privreda tu spada.“ List navodi da Merkelova danima telefonira u evropske prestonice, priča, preti, obećava, kako bi zaštitila interese nemačke privrede. „A ko bi to inače radio za Nemačku? Možda francuski predsednik? U Pežou i Renou bi se sigurno obradovali. Ili možda velikodušni Italijani? Sigurno im ništa nije preče nego da obezbede BMW-u i Dajmleru prednost nad Fijatom.

Ali ipak kancelarka je tema zlokobnih mahinacija da je samo lobistkinja u krilu moćnih automobilskih patrona. Takve i slične bezobraštine dolaze pre svega od vajnih ekologa. Očigledno očekuju od šefice nemačke vlade da bude neutralna, i da sa svog tornja nemo posmatra kako se stvari odvijaju. Ali ona nije za to izabrana“, stoji u komentaru frankfurtskog lista. Dalje se konstatuje da postoje ljudi koji bi najviše voleli svet bez automobila te da je nekima zaštita klime zamenila religiju. „Da budemo načisto – niko ne želi da se vrati krntijama od pre nekoliko decenija. To bi bila uvreda za inženjere u Štutgartu, Ingolštatu, Minhenu ili Volfsburgu – oni su već žestoko smanjili zagađivanje. Uz to je i mit da automobili najviše doprinose klimatskim promenama. Ulični saobraćaj je prema izbacivanju ugljen-dioksida iza poljoprivrede ili proizvodnje energije.“

Dosta „zeleniji“ komentar zatičemo u drugom velikom listu, minhenskom Zidojče cajtungu. Tamo piše da se kancelarka poslednjih dana izjašnjava o koalicionim pregovorima, stanju nacije, nezaposlenosti na istoku – što su sve važne teme – ali kada je reč o novom izveštaju Međunarodnog panela o promeni klime, Merkelova je samo pustila portparola da kaže dve rečenice. U tom izveštaju stoji, kako je ranije preneo Zidojče, da su rizici promena klime nešto manji nego pre šest godina. Trik je u tome što su se sada klimatski faktori drugačije računali, kritičari kažu da je opasnost ugljen-dioksida potcenjena, pa su tako i dobijene nešto povoljnije prognoze. Uprkos tome, apokaliptičnih scenarija ne manjka.

„Izveštaj je potvrdio opšte mesto – ne postoji veći problem od klimatskih promena. Ako se otope himalajski glečeri, oko 1,4 milijarde ljudi u Aziji ostaće bez pijaće vode. Ako se u Evropi podigne nivo mora, 70 miliona ljudi koji žive na obali moraće da napušta svoje domove, slana voda naplavila bi i uništila plodna polja. Svaki drugi problem – manji je od ovog. Svaki problem odlučuje o tome kako da organizujemo život – u društvu, državi, svetu. Klimatska politika, međutim, odlučuje koliko nam je života ostalo. Dve trećine Nemaca smatra pozitivnim promenu energetske politike i prelazak na obnovljive izvore. Upravo zato se kancelarka i njena partija zalažu za promenu.

Ali energetska promena je za sada samo mrtvo slovo. Mnogi građani veruju da je dovoljno napraviti nekoliko vetrenjača na moru i imati ministra za zaštitu životne sredine koji vodi računa o tome da dalekovodi budu što manje vidljivi. Ali šta se dešava kada stvari postanu konkretne, kada se dovede u pitanje naše razumevanje svakodnevice?“, pita se kolumnista i daje zanimljiv primer. „Bitburg, gradić u Ajfelu, 13.000 stanovnika. Građani se upravo bune protiv opštinske uprave jer je u centru uvela sistem jednosmernih ulica. Moraju, kažu, da voze kilometar ukrug, samo da bi došli do radnje koja je udaljena 300 metara. Nikome ne pada na pamet da ih pita očigledno – a šta će vam automobil za tih 300 metara?“

Oni koji stvari tako postave, odmah bivaju kažnjeni, piše Zidojče. Navodi inicijativu partije Zelenih da se u celoj zemlji uvede „vegi-dan“, jedan dan u sedmici kada će sve kantine i restorani u Nemačkoj nuditi samo vegetarijansku hranu, što baš Zelenima i nije donelo sjajan izborni rezultat.

Izvor: Deutche Welle