Kako se pravilno meri temperatura

royalty-free-thermometer-clipart-illustration-1084067

Ovih dana se često može pročitati i videti u medijima ali i čuti od običnih građana kako meteorološka merenja nisu tačna i da nam meteorolozi podvaljuju. To se uvek aktuelizuje u letnjim mesecima kada nas zahvate nesnosne letnje vrućine. Jednostavno ljudi i novinari su neinformisani i ne trude se da išta urade po tom pitanju. Najlakše je udariti na meteorologe.

Kako se zaista meri temperatura vazduha?

WMO ( Svetska Meteorološka Organizacija) je propisala standarde merenja temperature vazduha. I ti standardi se primenjuju u celom svetu i jedini su relevantni. A zašto postoje standardi ? Pa da bi dobijeni podaci merenja temperature mogli da se upoređuju sa drugim stanicama na bilo kom delu zemaljske kugle.

Ako termometar postavimo na suncu iznad asfalta (što je čest slučaj ovih dana) mi ne bi dobili stvarnu temperaturu vazduha, već temperaturu koju izrači sam asfalta. Isto je tako i sa drugim materijalima: staklom, betonom, metalom itd. Što je predmet tamniji i ima veći toplotni kapacitet, upiće više sunčevih zraka i izračiće više toplote.

Napravite sami eksperiment sa dve flaše vode. Uzmite jedu tamnu flašu napunjenu vodom i jednu prozirnu. Postavite na suncu pa izmerite temperaturu vode posle nekog vremena. Pogađate koja ima višu temperaturu?

Zbog svega navedenog iznad u meteorologiji se termometar postavlja na 2 metra visine iznad travnate površine ( kako bi se uticaj podloge smanjio na minimum) u tzv. “meteorološki zaklon”. To je u stvari kućica napravljena od drveta koja je ofarbana u beloj boji kako bi što više mogla da odbije sunčeve zrake i samim tim smanjila zagrevanje materijala na minimum. Poseduje proreze koji imaju ulogu da omoguće nesmetano cirkulisanje vazduha unutar same kućice i štite instrumente od direktnog izlaganja suncu.

E sada ono ključno. Nama niko nije kriv što smo naše živote zarobili u betonu i asfaltu. Izadjite u prirodu, što dalje od grada i videćete kako se  vrućina  i vrele letnje noći lakše podnose.

Izvor: Serbian Meteo

Kako odabrati klima uređaj


green_klima

Svedoci smo da su zadnjih godina promene u temperaturama sve češće, kao i temperaturni ekstremi tokom leta. S porastom standarda više se ne zadovoljavamo samo prirodnom ventilacijom, pa se sve više domaćinstava odlučuje na ugradnju klima uređaja tj. split jedinica za hlađenje koje su najjednostavnije i najjeftinije rešenje. Običnom kupcu u velikoj ponudi klima uređaja vrlo je teško da izabere uređaj koji će mu odgovarati za njegove potrebe.

Prilikom izbora klima uređaja ne kupujte uređaj većeg kapaciteta nego što vam je potrebno. Na izbor kapaciteta klima uređaja utiče veličina prostora, termo izolacija prostorije, broj ljudi koji borave u prostoru i količina toplotnih izvora (npr. šporet, frižider, računari…). Pri izboru klima uređaja koji će se koristiti i za grejanje potrebno je uzeti jači uređaj (za oko 30% ) nego sto nam je potreban za hlađenje.

Pri kupovini klima uređaja obratite pažnju i na faktor hlađenja ili grejanja (označen s EER-Energy Efficiency Ratio ili COP-Coefficient of Performance) koji se uglavnom kreće u granicama od 2,5 do 4. Što je faktor veći, uređaj je energetski efikasniji. Faktor hlađenja ili grejanja nam govori koliko puta više energije dobijemo iz uređaja od električne energije koju uređaj troši za svoj rad.

Najefikasniji uređaji koji se danas mogu naći na tržištu su klima uređaji s inverterom, a postižu uštede od 20 do 40% u odnosu na klasične uređaje. Inverterski uređaji rade punom snagom do postizanja željene temperature u prostoru, a nakon toga se ne isključuju, već održavaju željenu temperaturu. Time se izbjegavaju nagle promene u temperaturi prostora čime se povećava udobnost, a nema ni čestog paljenja i gašenja uređaja koji dodatno opterećuju strujnu mrežu.

Mašina za pranje veša koja štedi vodu

veš

Mašina za pranje veša koja koristi svega 10% vode u odnosu na konvencionalne veš mašine napravljena je na univerzitetu u Lidsu, Velika Britanija.

Za proces pranja ova veš mašina umesto vode koristi hiljade sitnih plastičnih zrna koja privlače i apsorbuju prljavštinu u vlažnim uslovima. Time se potrošnja vode smanjuje za 90%, u poređenju sa konvencionalnim veš mašinama. Takođe, i potrošnja električne energije je umanjena za 40%.

Na početku procesa pranja je potrebna veoma mala količina vode kako bi se odeća navlažila, i malo deterdženta da bi se uklonile nečistoće, a vodena para koja nastaje omogućava plastičnim zrncima da rade.  Kada su zrna blago navlažena izazivaju blago naelektrisanje koji privlači prljavštinu. Ova zrna upijaju svu priljavštinu, a kada se ciklus pranja završi, zrna ispadaju kroz mrežu u bubnju mašine i mogu se ponovo koristiti do stotinu puta.

Tehnologiju je razvio profesor Stiven Burkinšou sa univerziteta u Lidsu. Xeros, kompanija koja stoji iza njegovog izuma, počeće prvo da prodaje svoje ekološke veš mašine hotelima i radnjama za hemijsko čišćenje pre nego ih puste u maloprodaju. Izvršni direktor XerosaBil Vestvoter je rekao da će trebati vremena dok se njihov proizvod pojavi u maloprodaji i da se nada da će proizvod postići uspeh na tržištu.

Više o ovome: XerosUniversity of Leeds

 

PKB osnovala firmu za proizvodnju energije iz biomase

pkb

“Poljoprivredna koropracija Beograd” (PKB) saopštila je da je registrovala novu kompaniju “PKB Zelena energija” koja će se baviti proizvodnjom energije iz obnovljivih izvora, odnosno biomase.

Osnivanje te firme jedan je od prvih koraka ka realizaciji sporazuma Vlade Srbije, Vlade Švajcarske i Grada Beograda od 19. decembra prošle godine, o donaciji za projekat Kombinovane toplane i elektrane u Padinskoj Skeli koja za gorivo koristi biomasu.

Sporazumom je predviđena izgradnja najsavremenije energane-toplane u regionu iz koje će se grejati Osnovna škola “Olga Petrov”, stacionar bolnice “Laza Lazarević” i plastenici u PKB-u veličine 20.000 kvadratnih metara.

Predviđeno je da se višak električne energije prodaje “Elektroprivredi Srbije”.

Kapacitet novog postrojewa biće četiri megavata toplotne i 0,6 megavata električne energije.

Za proizvodnju “zelene energije” koristiće se biomasa – kukuruzovina, sojina slama i drugi biljni ostaci koji ostaju na njivama PKB posle ubiranja useva.

Ukupna vrednost investicije je 7,9 mil EUR, za izgradnju postrojenja 2,58 mil EUR i isto toliko za mere energetske efikasnosti, dok je za izgradnju infrastrukture potrebno 2,57 mil EUR.

Izvor: E kapija

Najzelenija poslovna zgrada na svetu otvorena u Minhenu

NuOfficeGrad Minhen ima razlog da bude ponosan. U njemu je otvorena najzelenija poslovna zgrada na svetu.

Zgrada NuOffice prevazilazi sve principe održivosti i lako je zadovoljila sve uslove za dobijanje platinastog LEED sertifikata. Evropski istraživački projekat Direction i naučnici sa Instituta Fraunhofer za građevinsku fiziku su sarađivali na projektovanju ove zelene zgrade sa željom da ona posluži kao model za buduću novogradnju širom sveta.

Kako bi podigli energetsku efikasnost, naučni i istraživački tim je nastojao da postigne maksimalne pasivne karakteristike zgrade smanjenjem potrošnje energije i uvođenjem obnovljivih izvora  kao glavnih energetskih izvora. Na krovu zgrade kombionavano je bujno zelenilo koje služi kao izolacija i moćna fotonaponska mreža koja obezbeđuje električnu energiju u zgradi.

Podno grejanje i sistemi hlađenja, koji su povezani sa kompleksnim sistemom daljinskog grejanja u podrumu (koji koristi bunarsku vodu za hlađenje tokom leta), pomaže u smanjenju potrošnje energije. Unutrašnje dvorište zgrade ne služi samo kao zeleni prostor, već se u njemu stvaraju i prirodni poprečni vetrovi. Debelo izolovani spoljni zidovi i trostruko zastakljeni prozori takođe pomažu u zadržavanju unutrašnje temperature. Korišćenje energije u novootvorenoj zgradi se pažljivo prati i snima.

Tim se nada da će do kraja godine potrošnja energije biti samo 30 kw/h po kvadratnom metru godišnje, u odnosu na 100 do 150 kw/h koliko se troši u standardnim kancelarijskim prostorima.

Izvor: NuOffice

Simulacija emisije CO2 svih zemalja sveta, njihove stope nataliteta i mortaliteta

Simulacija

 

Na ovoj adresi se nalazi simulacija u realnom vremenu koja prikazuje emisiju CO2 svih zemalja sveta, kao i njihove stope nataliteta i mortaliteta.

Globalno zagrevanje (tzv. klimatske promene) je najvažnije pitanje sa kojim se suočava našu generaciju. Svetska naučna zajednica je jednoglasna u stavu da se globalno zagrevanje dešava, da je to naša greška, a da je naš zadatak da ga zaustavimo. Samo neke od posledica su porast nivoa mora, sve češće i oštrije prirodne katastrofe velikih razmera, nestašica hrane i vode, masovna izumiranja određenih biljnih i životinjskih vrsta, intenzivirana etničke i političke tenzije, globalna ekonomska kriza,…

Dobra vest je da postoji mnogobrojne mogućnosti šta možemo da uradimo da bi smanjili emisiju ugljen-dioksida. U velikoj meri može se smanjiti naš uticaj na klimatske promene korišćenjem resursa planete odgovornije. Tri glavne stavke su: smanjiti količinu životinjskih proizvoda koje konzumiramo (mesa, mleka, jaja,…), smanjiti količinu goriva koje trošimo i smanjiti količinu električne energije koju trošimo.

Izvor: Breathing Earth

 

 

Otvoren “Green Fest” konkurs za filmove o životnoj sredini

green fest

Autori kratkih i amaterskih filmova iz celog sveta na temu životne sredine mogu prijaviti svoje radove za prikazivanje na Međunarodnom festivalu zelene kulture “GREEN FEST”, koji se organizuje četvrti put do 11. oktobra 2013.

Festival se ove godine održava pod sloganom “Četiri boje zeleno” u periodu 13 – 15. novembar 2013. godine u Domu omladine Beograd. Spisak izabranih filmova će biti objavljen 4. novembra na zvaničnoj internet prezentaciji festivala Green Fest, gde se mogu naći sve potrebne informacije za prijavljivanje na konkurs, saopšteno je iz Centra za unapređenje životne sredine koji organizuje festival uz podršku Sekretarijata za zaštitu životne sredine grada Beograda i kompanije Vip mobile, i u saradnji sa Domom omladine Beograd.

Konkursna dokumentacija se može preuzeti ovde.

Izvor: Green Fest