Novi trend u zelenoj arhitekturi

ee

Sa povećanjem cene energenata kao i sa pogoršanjem globalnih klimatskih uslova javila se potreba da aktivno razmišljamo o gradnji efikasnijih zgrada. Razvile su se nove tehnologije i materijali koji mogu doprineti u određenoj meri gradnju ovakvih objekata što ne znači da treba da prihvatamo sve što nam se na tržištu nudi.

Danas kada građevinska industrija nudi savremene materijale i rešenja za razvoj održive gradnje treba da se vratimo na osnove projektovanja i da poštujući prirodu prihvatimo izazove gradnje na postulatima jednostavnosti i umerenosti.

Pametna arhitektura teži da poboljša energetsku efikasnost, poveća konfor i obezbedi dugotrajnost. Najbolji način da se to uradi jeste smanjenje curenja vazduha uz pametnu primenu odgovoajućih materijala i tehnologija. U tom cilju, kompaktni oblici građevina su nešto što treba primenjivati. Osnovna ideja je napraviti kontinuirani sloj oko građevine koji će imati za zadatak da bude dugotrajan i da sprečiti nepotrebne gubitke energije.

Rasipanje energije može se smanjiti primenom odgovarajućih termoizolacionih sistema. Toplotna izolacija je važan faktor u obezbeđivanju kuća tako da budu udobne za boravak tokom cele godine. To se postiže smanjenjem toplotnih gubitaka a time se  smanjuju energetski zahtevi za hlađenje i grejanje. Da bi se obezbedio idealan nivo izolacije pri projektovanju zgrada treba analizirati lokalne klimatke uslove. Upotreba odgovarajuće stolarije je ključni faktor za poboljšanje toplotne efikasnosti objekta. Postoji veliki izbor profila za stolariju kao i načina zastakljivanja iste na tržištu, koji se mogu kategorisati prema njihovoj toplotnoj provodljivosti i solarnom koeficijentu. Poslednje, ali ne i najmanje važno, je orijentacija objekta u prostoru. Za svaku lokaciju se mora posebno doneti procena solarnog dobitka kao i uticaj vetra.

Tek kada se ovi osnovni faktori zadovolje potrebno je pozabaviti se izborom materijala za unutrašnju završnu obradu kao što su podovi od plute ili organske boje.

Više: Održiva gradnjaEnergetski efikasna kuća, šta je to?Ušuškajte svoju kuću

Milica Obućina MArch

(Ne)reciklaža

1

U SAD-u se gotovo svaki dan baca čak 48 miliona plastičnih flaša i ova činjenica je inspirisala dizajnere Jasona Klimoskia, AIA i Lesley Chang iz Studia KCA da realiziraju projekt nazvan ‘Head in the Clouds‘.
Reč je o prostornoj instalaciji odnosno paviljonu za čiju je ‘izgradnju’ bilo potrebno sakupiti čak 53780 plastičnih flaša od vode i mleka. Ovo je količina flaša koja se baci za samo sat vremena u New York-u.

Ovaj projekt predstavljen je prošle nedelje na festivalu Figment koji se održava na ostrvu Governors u New York-u. Očekuje se da će više od 200000 posetitilaca prošetati, potrčati ili jednostavno ući u prostor koji osim svoje veličine, posetiocu nudi impresivne doživljaje svetlosti i boja koje probijaju kroz plastične površine. Deo plastičnih flaša koje čine konstrukciju paviljona napunjen je malom količinom vode i organskim bojama za hranu, stvarajući tako plavičaste nijanse.

2

3

4

5

Izvori: Studi KCA i Figment

Danas se obeležava Dan zaštite životne sredine

WED

 

Medjunarodni Dan zaštite životne sredine, 5. jun, obeležava se danas u svetu i Srbiji nizom manifestacija čiji je cilj da se upozori na zagadjenje prirode i poveća zaštita okoline. Ovogodišnja tema kojom Ujedinjene nacije (UN) obeležavaju Dan zaštite životne sredine je “Think-Eat-Save” (Misli, jedi, štedi) – kako bi se ljudi postali svesni da utiču na životnu sredinu i nepotrebnim bacanjem hrane. Najveći broj akcije i kampanje koje se organizuju širom sveta, povodom 5. juna, usmerene su protiv bacanja hrane.

U Beogradu je najavljeno nekoliko skupova povodom proslave Dana zaštite životne sredine, a jedno od najvećih okupljanja biće na Košutnjaku, pored Hajdučke česme, gde Ministarstvo omladine i sporta organizuje obrazovnu akciju o značaju zaštite životne sredine i prevenciji požara.

Akciji, u čijoj organizaciji učestvuju i Sektor za vanredne situacije MUP-a i Srbijašume, do sada odazvalo više od 50 opština i gradova gde će biti izvedene i pokazne vežbe gašenja požara.

Odbor Skupštine Srbije za zaštitu životne sredine održaće sednicu povodom Dana zaštite životne sredine, a Asocijacija potrošača Srbije (APOS) konferenciju za novinare na temu ovogodišnje proslave 5. juna “Misli, jedi, štedi”.

Operater za zbrinjavanje ambalažnog otpada, kompanija Sekopak obeležiće Dan zaštite životne sredine na Adi Ciganliji organizovanjem edukativne radionice za najmladje, a beogradske “Gradske pijace” organizovaće akciju na pijaci “Smederevski djeram” u Bulevaru kralja Aleksandra, čiji je cilj da se plastične kese zamene biorazgradivim kesama.

Beogradska galerija Singidunum 13. put će organizovati izložbu “Planeta Zemlja” na kojoj će četrnaest umetnika predstaviti svoje radove na temu ovogodišnje proslave Dana zaštite životne sredine – “Misli, jedi, štedi”, dok će u Biblioteci grada Beograda moći da se pogleda 8. izložbi fotografija “Eko foto 2013″ organizuju Centar za foto talente i Foto savez Srbije uz podršku Sekretarijata za zaštitu životne sredine Beograda.

Dan žastite životne sredine biće obeležen i u Šapcu i Sremskoj Mitrovici gde će državni sekretar Ministarsta energetike, razvoja i zaštite životne sredine Dušan Mrakić i šef Delegacije EU Srbiji Vensan Dežer posetiti regionalnu deponiju Srem-Mačva, kao i šabačku transfer stanicu za separaciju otpada, ali i gradilište postrojenja za preradu otpadnih voda u Šapcu.

Svetski dan zaštite životne sredine prvi put je obeležen 1972. godine i predstavlja jedan od glavnih načina kroz koje UN širom sveta razvija svest o životnoj sredini, podstiče političku pažnju i akciju na unapredjenju kvaliteta životne sredine.

Izvor: Beta