Reciklaža elektronskog i električnog otpada

recycling

Reciklaža podrazumeva proces kojim se otpad prerađuje u osnovnu sirovinu koja može poslužiti za proizvodnju istih ili nekih drugih proizvoda. Reciklaža se primenjuje u okviru osnovnog načela upravljanja otpadom- pravila3R:

R- reduce (smanjiti količinu otpada)

R- reuse (ponovo upotrebiti)

R- recyle (reciklirati)

Na pitanje da li je značajna reciklaža elektronskog i električnog otpada teško je dati nedvosmislen odgovr s obzirom na to da se reciklažom postižu veoma značajni tehničko-tehnloški i ekonomski efekti u cilju očuvanja životne sredine. Naime, reciklažom ee-otpada se sprečava zagađivanje prirode opasnim i otrovnim elementima i drastično smanjuje količina otpada koja se mora konačno odložiti na deponije, čime se vek iskorišćenja postojećih deponija praktično udvostručuje a i smanjuje potreba za izgradnjom novih.

Odbačeni elektronski i električni uređaji iz domaćinstava i preduzeća u velikom broju slučajeva se mogu preraditi u sirovine potrebne za već postojeće proizvodnje, što dolazi do izražaja kada je visoka cena tih sirovina. Reciklažom ee-otpada dolazi i do značajnih ušteda električne energije jer se preskače deo tehnološkog procesa koji je potreban pri preradi prirodnih sirovina, kao što su vađenje rude, flotacija, prerada nafte i drugo.

Reciklaža je najznačajniji vid zaštite životne sredin, a reciklažom ee-otpada se izdvajaju opasne komponente zbog kojih je ee-otpad svrstan u kategoriju opasnog otpada. Nepravilno odbacivanje i postupanje sa ee-otpadom može značajno ugroziti životnu sredinu s obzirom na to da se u jednom elektronskom uređaju može naći između 600 i 1000 toksičnih komponenti. Reciklažom električnog i elektronskog otpada se postiže pravilan tretman čime se dobijaju vredne sekundarne sirovine, a pravilno postupa sa štetnim materijama i samim tim štiti životna sredina.

Elektronski i električni otpad nastaje odbacivanjem proizvoda i uređaja čiji rad zavisi od električne struje ili elektromagnetnog polja. Zakonskim regulativama, a radi jednostavnije manipulacije, tretmana i na kraju bolje reciklaže, elektronski i električni uređaju su klasifikovani po sledećoj listi razreda opreme:

  • Veliki kućni aparati (frižideri, zamrzivači, mašine za pranje i sušenje veša, mašine za pranje posuđa, mikrotalasne peći, aparati za grejanje, bojleri, oprema za klimatizaciju)
  • Mali kućni aparati (usisivači, pegle, tosteri, friteze, uređaji za šišanje, sušenje kose, pranje zuba, brijanje, vage, satovi, vage)
  • Oprema za informatičke tehnologije (IT) i telekomunikacije (lični računari, prenosni računari, štampači, oprema za kopiranje, telefoni, mobilni telefoni, faks uređaji)
  • Oprema široke potrošnje za razonodu (radio aparati, televizijski aparati, video rekorderi, hi-fi uređaji, muzički instrumenti)
  • Oprema za osvetljenje (fluorescentne sijalice, natrijumove sijalice, sijalice sa žarećom niti, ostala rasvetna oprema)
  • Električni i elektronski alati (bušilice, testere, šivaće mašine, alati za košenje i druge baštenske poslove)
  • Igračke, oprema za rekreaciju (razonodu) i sport (električni vozići, ručne konzole za video igre, video igre, sportska oprema sa električnim ili elektronskim komponentama, druge igračke)
  • Medicinski pomoćni uređaji (radioterapijska oprema, kardiološki uređaji, uređaji za dijalizu, aparati za analizu, aparati za hlađenje)
  • Instrumenti za praćenje i nadzor (detektori dima, regulatori zagrevanja, termostati, uređaji za merenje)
  • Automati (automati za tople napitke, automati za čvrste proizvode, bankomati, automati za boce ili limenke, poker aparati)

Iako računari i slični uređaji potrošačke elektronike na prvi pogled ne deluju kao preterano opasan otpad, oni sadrže niz materijala, uključujući teške metale, koji mogu dovesti do ozbiljnih ekoloških i zdravstvenih posledica ukoliko se ne odlažu i ne recikliraju na odgovarajući način. Zdravstveni rizici uzrokovani opasnim materijama u elektronskom otpadu su jedan od najbitnijih razloga za brigu o kvalitetnom zbrinjavanju takvog materijala.

Elektronski otpad sadrži između 600 i 1000 različitih hemijskih supstanci koje su štetne po zdravlje i ugrožavaju životnu sredinu, od kojih su najprisutnije materije: olovo, živa, hrom, kadmijum, berilijum i PVC plastika, barijum…

  • PVC  plastika najčešće korišćena plastika, u prosečnom računaru je ima oko 7kg. Prilikom sagorevanja dolazi do stvaranja dioksina koji može izazvati hormonske poremećaje, oštećenje fetusa, reproduktivnih organa i oštećenja imunog sistema.
  • Olovo– Izlaganje može da izazove oštećenja mozga, nerava, poremećaje krvi, oštećenje bubrega (maligni tumori) i razvojno oštećenje fetusa. Deca su naročito osteljiva.
  • Šestovalentni hrom– koristi se u zaštiti od korozije i kao ukras ili učvršćivač metalnih kućišta. Lako se apsorbuje u ćelijama i može uzrokovati oštećenja DNK, i razne alergije.
  • Polihlorin bifenil (PCB)– Toksični efekti PCB-a uključujući imunsku supresiju, oštećenje jetre, napredovanje kancera, oštećenje nerava, oštećenje reproduktivnih organa i promene u ponašanju. Dosta se koristi u transformatorima i kondenzatorima. Iako je zabranjen za upotrebu u mnogim zemljama, još uvek je prisutan u ee-otpadu.
  • Kadmijum Izaziva oštećenje bubrega, kancer na plućima i prostati. Prema Međunarodnoj agenciji za istraživanje raka (IARC) spada u i grupu humanih kancerogena
  • Barijum– mekani srebrno-beli metal koji se koristi u CRT monitorima kao zaštita korisnika od zračenja. Kratka izloženost barijumu uzrokuje oticanje mozga, slabljenje mišića, oštećenje srca, slezine i jetre.
  • Berilijum– vrlo lak metal, tvrd, dobar provodnik i nemagnetičan. Zbog ovih osobina se koristi u matičnim pločama. Nedavno je klasifikovan kao kancerogen jer uzrokuje rak pluća.

Izvor: Set reciklaža

 

 

Svetski dan energetske efikasnost – 5. mart

energy-efficiencyFoto: E strate giks

Svetski dan energetske efikasnost se obeležava svake godine 5. marta u čast prvog sastanka svetskih eksperata održanom na ovaj dan u 1998. god. u Austriji, kako bi razgovarali o energetskoj krizi i njenim mogućim rešenjima.

Izraz “energetska efikasnost” odnosi se u suštini na korišćenje energije na takve načine koji ne izazivaju klimatske promene. Ovo je omogućeno razvojem obnovljivih izvora energije i transporta koji su manje agresivni prema životnoj sredini.

Međunarodna agencija za energetiku (IEA) procenjuje da će se u svetu potrošnja energije povećati za 40 % tokom naredne dve decenije, što znači da vlade svih zemalja treba da sprovode posebne mere. Energetska efikasnost ne znači kompromis koji se odražava na kvalitet života, već pametno pomašanje koje treba da obezbedi istu robu i usluge uz korišćenje manje energetskih resursa. Ovo se postiže poboljšanje procesa, kogeneracijom (istovremena proizvodnja električne energije i toplote), reciklažom, rekuperacijom (prikupljanje i iskorišćavanje sporednih proizvoda proizvodnje), korišćenjem čistača i pametnijom potrošnjom (korišćenje samo energije koja je zapravo potrebna).

Milica Obućina MArch

 

Sat za našu planetu 2013

Medjunarodna organizacija Svetski fond za prirodu (WWF), sedmu godinu organizuje „Sat za našu planetu“, najveću svetsku volontersku akciju za očuvanje naše planete, te poziva građane i organizacije da se pridruže akciji 23. marta u 20:30 sati i isključe svetla na jedan sat.

Od 2007. godine, kada je 2,2 miliona ljudi učestvovalo u prvom „Satu za našu planetu“, održanom samo u Sidneju, akcija se masovno proširila na više od 7000 gradova i mesta u 152 zemlje sa stotinama miliona učesnika na svih sedam kontinenata. U Srbiji se prošle godine u akciju uključilo preko 40 gradova i opština.

„Sat za našu planetu oduvek je bio više od same kampanje isključivanja svetla. Prvi put možemo videti konkretne i izuzetne rezultate kampanje, koji vode ka postizanju naše dugoročne vizije“, rekao je Andi Ridli, izvršni direktor i suosnivač „Sata za našu planetu“, najavljujući akciju na konferenciji za novinare u četvrtak, 28. februara u Singapuru. „Nakon 120.000 prikupljenih glasova u kampanji prošle godine, ruski parlament usvojio je dugo očekivani Zakon o zaštiti mora od zagađenja naftom,“ dodao je Ridli i nastavlja: „U Rusiji je cilj ovogodišnje kampanje prikupiti više od 100.000 potpisa građana za izmene i dopune sadašnjeg Zakona o šumama. Ovaj zakon treba da zabrani seču šuma za potrebe industrije na području skoro dvostruko većeg od Francuske.“

Ovogodišnja akcija temelji se na kampanji „Ja hoću! A ti?“, kojom se brojni stanovnici sveta obavezuju šta će uraditi za spas planete. Evropski komesar za životnu sredinu Janez Potočnik već je dao svoj ovogodišnji izazov u kome obećava da će pevati pred 1000 ljudi ako isti broj ljudi nedelju dana ne vozi automobil.

WWF poziva javne ličnosti da izazovu građane Srbija svojim obećanjima i tako pripomognu održivim akcijama i politikama na području zaštite životne sredine. Dodatno WWF poziva gradonačelnike gradova i predsednike opština u Srbiji da se pridruže akciji i isključe svetla na znamenitostima u svojim mestima.

Izvor: Panda