Svetlosno zagađenje

Beograd noću

Svetlosno zagađenje (eng. “light pollution”) je svaka nepotrebna, nekorisna emisija svetlosti u prostor izvan zone koju je potrebno osvetliti (ulica, trg, pešačka staza, reklama, spomenik, fasada,…), do koje dolazi zbog upotrebe neekoloških rasvetnih tela uglavnom nepravilno postavljenih.

Noću, iznad horizonta, manjih i većih naselja pojavljuju se prave “svetlosne pečurke” narančasto-belo-žute boje svetlosti javne i druge rasvete koju neekološki, nekontrolisano, štetno i beskorisno prema nebu isijavaju neekološka rasvetna tela. Tako dolazi do preosvetljenja prirodnog noćnog neba, nestanka zvezda, odnosno nestanka noći.

Loše projektovano ili preterano osvetljenje može da bude uzrok ozbiljnih psiholoških i ekoloških problema: ometa astronomska posmatranja, ugrožava životne cikluse nekih biljaka i životinja (koji su u skladu sa prirodnim osvetljenjem), ometa ljude u svakodnevnim aktivnostima…

Sama svetlost se ne može nazvati zagađivačem, već je preterana ili pogrešna upotreba čini štetnom. Preciznije je koristiti termin “neželjena svetlost” da bismo definisali onu svetlost koja predstavlja rasipanje energije i uzrokuje sve negativne pojave vezane za veštačko osvetljenje.

Neželjena svetlost se može podeliti u 3 kategorije prema tipu zagađenja: povećani sjaj neba, zaslepljujuća sjajnost (blještanje) i svetlosno ometanje.

Neke od preporuka za smanjenje svetlosnog zagađenja su:

  • Upotreba odgovarajuće optike rasvete kojom se precizno kontroliše svetlosni snop i usmerava na površinu koja se osvetljava bez nepotrebnog rasipanja svetlosti
  • Osvetljavanje vertikalnih površina odozgo kad god je to moguće
  • Izbegavanje svetiljki bez optike, naročito svetlosnih kugli
  • Redukcija svetlosnog fluksa na saobraćajnicama na kojima u kasnijim noćnim satima značajnije opada frekvencija saobraćaja
  • Isključivanje osvetljenja reklama i dekorativnog osvetljenja fasada u kasnim noćnim satima

Svetlosno zagađenje

Milica Obućina MArch