Neka bude svetlost

Foto: Velux

Tokom poslednje dve decenije širom sveta je poraslo interesovanje za većim korišćenjem resursa dnevnog svetla pre svega zbog energetske efikasnosti. Medicinska i zdravstvena istraživanja se sve više koncentrišu na svetlost i njegov efekat na ljudsko zdravlje (Svetlost i zdravlje). Uvođenje svetlosti u prostor na kontrolisan način je veliki izazov za arhitekte. Prirodno sunčevo svetlo uvodi zdrav život u enterijere i smanjuje upotrebu rasvete.

Tamna područja, bez dnevne svetlosti, nalaze su skoro u svakom domu i poslovnom prostoru (kupatila, hodnici, garderoberi, ostave,…). Sa savremenim tehnologijama zadatak osvetljavanja ovih prostora postaje lakši. Svetlosni izvori ne moraju da budu ograničeni prozorima. Već dugi niz godina na tržištu postoje svetlosni tuneli. Ovakvi sistemi mogu potencijalno doprineti zgradama da budu “zelenije” i energetski efikasnije.

Prema istraživanjima koje je sproveo Consumer Energy Center, svetlarnici i svetlosni tuneli mogu bitno doprineti uštedi energije koja se troši na rasvetu. Takođe menjanu izgled prostora tako što uvode sunčevu svetlost koja je najpoželjnija za boravak i rad ljudi u nekom prostoru. Neki od ovih modela mogu da služe i za ventilaciju unutrušnjeg vazduha. Vlaga, isparenja i ustajao vazduh se uspešno ventiliraju kroz ove sisteme a time se znatno poboljšava kvalitet vazduha u zatvorenom prostoru . Na isti način oni mogu u letnjem periodu prirodno ohladi prostor bez dodatnih troškova.

Milica Obućina MArch

Za krađu jelke u Poljskoj se ide u zatvor

Za krađu jelki iz poljskih šuma preti čak i pet godina zatvora, a minimalna kazna je četvorostruka vrednost ukradenog stabla.

Pošto u svakoj poljskoj kući mora biti jelke za praznik, vlasti uoči Božića upozoravaju da se kazna može izreći i kupcu ukradenog stabla. Uz kazne, u Malopoljskom vojvodstvu na jugu Poljske prevencija je naoružana straža koja krstari šumama u potrazi za lopovima.

U Švjentokšišskom vojvodstvu na jugoistoku Poljske, poznatom baš po prostranim šumama jela, šumari i policija zajedno kontrolišu pijace i nelegalne prodavce.

Poljski zakoni gledaju na šume kao na nacionalno blago, bile one privatne ili državne, i za krađu jelke preti mandatna kazna od bar 125 evra – na licu mesta kažu šumari. Ako vrednost jelke nije veća od 19 evra, uz kaznu lopovu preti i mesec dana zatvora.

Krađa veće, te i skuplje jelke, tretira se kao nelegalna seča drva, za šta je, po poljskim zakonima, kazna do pet godina zatvora.

Izvor: Beta

Stare zgrade su mnogo više energetski efikasne nego što mislimo

Foto: Wide Wallpapers

Društvo za zaštitu starih zgrada (SPAB – Society for the Protection of Ancient Buildings), najstarije društvo za zaštitu u Velikoj Britaniji, sprovodilo je istraživanja u poslednje tri godine u oblasti energetske efikasnosti starih zgrada.

Početni nalazi društa, kao i njihova tekuća istraga može imati značajan uticaj na naše viđenje energetskog učinka starih i tradicionalo izgrađenih zgrada.

Iznenađujuća činjenica jeste da je 73 odsto tradicionalno izgrađenih zidova koji su ispitani – uključujući zidove od drveta, krečnjaka, blata, škriljca i granita – dalo bolje rezultate nego što bi se moglo pretpostaviti.

Izveštaj Društva za zaštitu starih zgrada sugeriše da se konvencionalna industrijska praksa mučila da precizno predstavi toplotne performanse tradicionalno izgrađenih zidova. Oni su poredili U vrednost na licu mesta, koji opisuje stopu toplotnog prenosa ili gubitka kroz zidove, krovove, podove i sl. različitih tradicionalno izgrađenih zidova sa teoretskom U vrednošću za ove tradicionalne zidove.

Teoretska vrednost dobijena iz proračuna U vrednosti se koristi od strane profesionalaca kao bazu za procenu termalnog učinka različitih tipova konstrukcija. Čak i ako uzmemo u obzir moguću marginu pogreške i do 10 odsto, nalazi Društva za zaštitu starih zgrada su pokazali da stare zgrade nisu toliko energetski neefikasne kao što je građevinska industrija generalno verovala da jesu.

Zabluda građevinske industrije o energetskoj efikasnosti starijih zgrada bi može imati negativne posledica za istorijske zgrade pošto izračunate teoretske U vrednosti – koje sugerišu lošije performanse – mogu dovetsi do toga da vlasnici i profesionalci usvoje nesrazmerne intervencije za uštedu energije koje ne samo da su nepotrebne, već i invanzivne i potencijalno štetne za objekat i dobrobit njegovih stanara.

Krajem januara 2013. godine se očekuje lansiranje programa britanske vlade: Green Deal (zeleni dogovor) – inicijativa koja za cilj ima smanjenje emisije ugljenika putem izmene energetske efikasnosti britanskih objekata. Istraživanje se očekuje u istom periodu kada i program i bavi se i nekim implikacijama koje program može imati za stare i tradicionalno izgrađene objekte.

“Sve je u razumevanju zgrade – kako ona funkcioniše, kako je koristimo i kako živimo u njoj. U vrednosti nisu kompletna priča”, kaže Džonatan Garlik (Johnathan Garlick) iz Društva za zaštitu starih zgrada. “Kod energetske efikasnosti se radi i o našem ponašanju u zgradi, sadržaju vlage u strukturi, vlažnosti vazduha, temperaturi, hermetičnosti, kvalitetu vazduha koji udišemo. Ovo su sve pitanja koje smo gledali u daljim fazama projekta.”

Sve do nedavno istraživački rad Društva za zaštitu starih zgrada je bio samofinansirajući, ali sa značajem projekta i informacija koje generiše, oni sada imaju finansijsku podršku od strane programa za zaštitu spomenika kulture Velike Britanije.

“Istraživanje Društva jeste veoma dragoceno zbog demonstriranja da stare zgrade si inherentno mnogo više energetski efikasnije nego što se mislilo”, rekao je Kris Vud (Chris Wood), upravnik odeljenja za konzervaciju zgrada i istraživanje Zavoda za zaštitu spomenika kulture (English Heritage).

“Zajedno sa istraživanjem koje zavod sprovodi, nagomilavaju se neosporni dokazi koji pokazuju da trenutni industrijski metodi ocenjivanja energetskih performansi starih zgrada nisu tačni. Zaključci ovog rada ukazuju da će mnogo više biti dobijeno vršenjem osetljivih intervencija umesto drastičnih rešenja koja se veoma promovišu”, objašnjava gospodin Vud.

Izvor: Design Build Source

Ekološka moda stiže u Pariz

Foto: Girls guide to Paris

Ekološku ili etičku modu, kako se drugačije naziva, u Pariz će narednog proleća doneti švedska marka “Monki” u vlasništvu grupe H&M.

“Monki” će prvi butik otvoriti u Provansi i ponudiće kompletan asortiman svakodnevne odeće, ali i unikatnu kolekciju, po niskim cenama, objavili su mediji u Parizu.

Prepoznatljiv po urbanom i slikovnom stilu (digitalni printovi i cvetni dezeni) ovaj brend će u svojoj ponudi imati odevne predmete po cenama od 5 do 200 evra.

Brend “Monki” je stvoren u Švedskoj 2005.godine i sledi principe etičke mode, koji podrazumevaju izradu modela od materijala koji se proizvode uz manju potrošnju i rasipanje energije i uz znatno manje zagađenje životne sredine.

Druga grupa materijala koji se koriste u izradi ove odeće jesu materijali dobijeni recikliranjem tekstila.

Za bojenje materijala od kojih se izrađuje odeća ovog brenda koriste se prirodne boje, odnosno boje koje ne sadrže toksične hemikalije.

Danas “Monki” predstavlja lanac od 58 butika u osam zemalja.

Izvor: B92