Saveti za ekološke i energetski efikasnije praznike

Nova godina i Božić su praznici koji su najmanje energetski efikasni i najmanje ekološki od svih dana u godini. To ne mora da bude tako. Evo nekoliko ideja kako da obuzdate svoj konzumerizam i ostanete energetski efikasni:

 

  • Kupujte LED ukrasna svetiljke za jelku. LED svetla koriste do 90 posto manje električne energije.
  • Isključite svetla kada niste kod kuće ili ih priključite na tajmer. Nema potrebe da budu uključena 24 sata dnevno.
  • Planirajte kupovinu poklona putem interneta. Većina ozbiljnih radnji ima ponudu svojih proizvoda na internetu sa iskazanim cenama. Možete unapred sa se pripremite i napravite spisak poklona koje planirate da kupite. Tako ćete uštedeti vreme i gorivo umesto da se vozite po gradu u potrazi za poklonima.
  • Budite maštoviti prilikom pakovanja poklona. Ne morate trošiti ogromne količine novca na ukrasne papire i kese koje završavaju na đubrištu. Potrudite se da poklone upakujete u platnene torbe koje će moći kasnije da se koriste ili u reciklažni papir.
  • Koristite prave tanjire i pribor za jelo a ne kartonske tanjire, plastične čaše i escajg. Ovako nećete stvoriti gomilu smeća i proćićete jeftinije.
  • Kupite jelku sa busenom. Plastične jelke nisu “eco-friendly”. Potražite jelku sa busenom koju kada prođu praznici možete da posadite.
  • Šaljite elektronske čestitke umesto razglednica i time ćete smanjiti količinu otpada kao i emisiju štetnih gasova.

Milica Obućina MArch

 

Za poboljšanje energetske efikasnosti 5 mil EUR – Nova kreditna linija Čačanske banke i KfW

Čačanska banka je, 20. novembra 2012. godine, sa Nemačkom razvojnom bankom (KfW) i Narodnom bankom Srbije potpisala Pojedinačni promotivni ugovor o kreditnoj liniji za energetsku efikasnost i korišćenje obnovljivih izvora energije u vrednosti od 5 mil EUR, saopštila je Čačanska banka.

Kako je navedeno u saopštenju, kreditna linija namenjena je finansiranju mera za efikasnije korišćenje energije, kao što su investicije u zamenu kotlova, ugradnju toplotnih pumpi, izolaciju zgrade, zamenu prozora, uvođenje efikasnijih sistema rasvete, rekonstrukciju grejnih sistema, korišćenje solarne toplotne energije, povezivanje na gasnu mrežu itd.

Za kredite mogu konkurisati i pravna i fizička lica.

Čačanska banka je potpisivanjem ugovora nastavila svoju snažnu podršku finansiranju projekata koji imaju za cilj smanjenje potrošnje energije i korišćenje obnovljivih izvora energije. Ovo je treća kreditna linija banke namenjena energetskoj efikasnosti. Prvi Ugovor o kreditu za ovakvu namenu potpisan je sa KfW 2008. godine, a drugi 2011. godine sa Green for Growth Fund iz Luksemburga. Do sada je Čačanska banka finansirala preko 100 energetski efikasnih projekata pravnih lica u iznosu od 7,65 mil EUR i preko 420 projekata fizičkih lica u iznosu većem od milion evra.

Prevara zvana flaširana voda

Foto: Vesti net

Već godinama slušamo priče o kvalitetu flaširane vode, koliko je ona bolja od „obične“ vode iz naših slavina, a nošenje plastična boca vremenom je za neke postao i trendi dodatak koji bi trebalo nešto da govori o našem životnom stilu. Nekima će ovo biti otkrivanje tople (flaširane) vode jer ovo je priča o kojoj se mnogo govorilo, ali mnogi i dalje veruju da je flaširana voda kvalitetnija. Naravno, niko ne govori da ne postoje situacije u kojima flaširana voda nije nužna ili praktična, ali ovde ćemo se pozabaviti nečim drugim.

Naime, zanimljivo je baciti pogled unazad i podsetiti se kako je prodavanje flaširane vode postalo izuzetno veliki izvor zarade na područjima na kojima pitke vode ne nedostaje i kako je voda iz slavina došla na „loš glas“ upravo zahvaljujući snažnoj kampanji industrije flaširane vode.

Zbog toga ćemo se vratiti u 2010. i prisetiti se kratkog videa „Priča o flaširanoj vodi“ (The Story of Bottled Water) iza kojeg stoji Eni Leonard, kritičarka preteranog konzumerizma, najpoznatija po svom projektu “The Story of Stuff” kojeg je i ovaj video deo. Valja spomenuti i podnaslov „kako veštački stvorena potražnja podstiče ono što nam nije potrebno i uništava ono što nam je potrebno najviše“ koji ukratko rezimira ključnu poruku filma.

Priča ovog kratkog filma započinje primerom Klivlenda gde je reklamna kampanja kompanije “Fiji” izazvala suprotan učinak nakon što su na svojim plakatima koristili slogan: „Fiji: Zato jer naša voda ne dolazi iz Klivlenda!“. Građanima Klivlenda to se nije svidelo pa su odlučili da stave njihov proizvod na test i došli do zaključka da je voda iz slavine u mnogočemu kvalitetnija od one flaširane, boljeg je ukusa i košta znatno manje.

Pokazalo se da je na većini mesta s izvorom pitke vode situacija gotovo identična, ali u velikom broju slučajeva flaširana voda izložena je manjem broju ispitivanja od vode iz slavine.

Ipak, proizvođači se uporno pozivaju na veliku potražnju, ali valja se zapitati zašto bi netko tražio nešto što je neodrživo, štetno je za okolinu, prolazi kroz manje provera i na kraju, košta više? Preciznije, košta do dvie hiljade puta više.

U videu se objašnjava da je ova veštački stvorena potražnja nastala u trenutku kada su proizvođači bezalkoholnih pića shvatili da prodaja stagnira i da će se ljudi, kad jednom shvate da sokovi nisu toliko zdravi, vratiti vodi. Odgovor na njihovo pitanje došao je u vidu poznatog brenda “Perrier” koji je u početku bio predmet sprdnje i nešto na što su ljudi gledali kao prolazni trend jer voda je gotovo besplatna i ne postoje temelji za masovnu prodaju.

Dakle, kako je došlo do toga da ljudi kupuju ono što im ne treba?

Odgovor je jednostavan – strah. Industrija flaširane vode krenula je u akciju serijom TV reklama koje vas teraju da se zapitate što to kriju vaše slavine i koliko je ono što pijete opasnije od onog što oni prodaju.

„Kada obavimo što smo naumili, voda iz slavine koristit će se samo za kupanje i pranje suđa“, rekao je čelnik jednog proizvođača flaširane vode.

Nadalje, mušterije morate uveriti da voda koju im želite prodati dolazi iz čistih izvora, ali to je daleko od istine. Iako deluje kao šala, gledaoci „Mućki“ iznenadiće se kad saznaju da većina proizvođača koristi metodu Del Boja Trotera i „Peckham Springa“, a njihova izvorska voda dolazi iz, pretpostavljate – slavina. “Aquafina” i “Dasani” samo su neki od proizvođača čija voda nije ništa drugo nego filtrirana voda iz slavina.

Valja spomenuti i kako je istraživanje sprovedeno od strane “EWG-a” (Enviornmental Working Group) pokazalo da devet od 10 proizvođača (Aquafina, Dasani, Nestle) ne želi otkriti podatke o svojim „čistim“ izvorima vode što je u najmanju ruku zanimljivo.

Drugo njihovo istraživanje pokazalo je da od 173 brenda: 18% odbija otkriti lokaciju izvora vode, 32% ne govori ništa o proverama čistoće koje njihov proizvod prolazi i 50% pada na testu transparentnosti.

Ekološki gledano, flaširana voda je apsolutna katastrofa. Nakon što se goleme količine nafte potroše da bi se boce proizvele i proizvod transportovao do trgovina, ostaje problem boca koje završavaju na deponijama ili se spaljuju što dovodi do ispuštanja smrtonosnih plinova. Dalje, velik deo boca koje se recikliraju u Americi završavaju u Indiji gdje stvaraju „planine“ otpada što predstavlja potpuno novi problem.

„Naš najveći neprijatelj je voda iz slavine“, rekao je čelnik Pepsija, a u filmu se dodaje da neki delovi sveta uistinu imaju lošu vodu iz slavina, ali i da odgovornost za zagađenje izvora vrlo često pada na proizvođače plastične ambalaže i štetne tvari koje nastaju proizvodnjom.

Na kraju, priča o zagađenju okoline možda vas ni najmanje ne pogađa i niko vas ne može sprečiti da flaširanu vodu kupujete iako je ona koju imate u kući ili stanu daleko kvalitetnija, ali i dalje ostaje činjenica da masno plaćate nešto što vam zaista ne treba.

Nekima će to biti dovoljno dobar razlog da razmisle o sledećoj kupovini.

The Story of Bottled Water (2010)

Tapped Trailer

The Truth About Bottled Water

Izvor: Vesti net

Svetlost i zdravlje

Foto: o2ions

Tokom poslednje dve decenije širom sveta je poraslo interesovanje za većim korišćenjem resursa dnevnog svetla pre svega zbog energetske efikasnosti. Medicinska i zdravstvena istraživanja se sve više koncentrišu na svetlost i njegov efekat na ljudsko zdravlje.

Čemu nam služi sunčeva svetlost?

Za normalan rast, razvoj i život moramo da imamo čitav spektar sunčevog svetla. Sunce nije samo jak izvor svetlost, to je ujedno i elektromagnetni spektar. 1200 luxa ove svetlosti direktno utiče na naše ćelije, regulišu biološki sat, proizvodnju hormona i metabolizam našeg organizma. Ova svetlost utiče na količinu vitamina C i D. Kada ne dobijamo dovoljno svetlosti, sve funkcije počinju da se usporavaju, nastupa depresija i imuni sistem slabi.

Organizmu je potrebno minimum 30 minuta dnevno sunčeve svetlosti za normalno funkcionisanje. Dva sata dnevno je idealna količina koja nam je potrebna. Međutim, uticaj sunčeve svetlosti nije nešto što može da se akumulira. Efekat provedenog vremena na suncu traje samo 48 sati ako se u međuvremenu ne izlažemo tom zračenju ponovo.

Zdravstvene komplikacije nastaju usled nedostatka sunčeve svetlosti tokom zimskih meseci. Tada je naše telo izloženo svetlosti normalnih (inkadescentnih) ili fluo sijalica. Fluo svetlost izaziva hiperaktivnost, stres i zamor očiju. Svetlost koju daje obična sijalica je iz žuto narandžastog spektra i loše utiče na ugljene hidrate u našem telu. Potrebno nam je više sna, postajemo razdražljivi i depresivni. Nedostatak ultraljubičastog svetla u zimskom periodu je jedan od ozbiljnijih razloga za nastanak depresije.

Oko 98 % sunčeve svetlosti naše telo apsorbuje kroz oći a samo 2 % kroz kožu. I ova svetlost koju apsorbujemo kroz kožu je jako bitna jer se tako reguliše pravilno nivo vitamina D a on pak utiče na količine kalcijuma koji nam je neophodan za kosti i zube. Sunčeva svetlost koja dospe u telo putem očiju ima dvojako dejstvo. Prvenstveno je neophodna za čulo vida kako bi se uz njenu pomoć prenosile informacije ali ni druga funkcija nije zanemarljiva. Jedan deo svetlosti koji uđe kroz oči se prenosi na hipotalamus a on kontroliše proizvodnju serotonina i melatonina.

Milica Obućina MArch

Levi’s je predstavio farmerke napravljene od recikliranih plastičnih flaša

Foto: Million looks

Levi’s je najavio nove farmerke od recikliranih plastičnih flaša. Svaki par ovih farmerki na je napravljen od najmanje 20 % recikliranog sadržaja, tj. u proseku od 12 do 20 recikliranih flaša se ugradi u svake farmerke.
Kao deo ovog programa koristiće se oko 3.5 miliona recikliranih flaša godišnje. Da bi se napravila teksas tkanina flaše se sakupljaju, sortiraju po boji, melju, i tako se dobija poliester. Poliester se zatim meša sa pamučnim vlaknima i ona se tka sa tradicionalnim pamučnim vlaknima da bi se stvorio teksas.

Zavisno od modela farmerki bira se boja boca koje se koriste u procesu reciklaže i proizvodnje da bi se dobio jedinstveni finalni proizvod.

Ove kolekcije od recikliranih flaša će se pojaviti u januaru 2013.godine  kao deo prolećne kolekcije brenda Levi’s pod nazivom Waste<Less i koštaće od 70 do 130 US $.

Milica Obućina MArch

Švedska ostala bez smeća, uvoze ga zbog reciklaže

Foto: Wagingnonviolence

U većem delu Švedske nema uopšte smeća, pa je ova zemlja primorana da ga uvozi iz inostranstva kako bi nastavila procese reciklaže kojima proizvodi ogromne količine električne energije i goriva. Ova skandinavska zemlja “uvozi” smeće iz susedne Norveške kako bi nastavila svoj program reciklaže smeća za proizvodnju energije za hiljade domaćinstava u zemlji od oko 9,5 miliona stanovnika.

Efikasan sistem za sortiranje otpada i sistem reciklaže je do sada doprineo da samo 4 % smeća u zemlji završi na deponijama. Švedska već od ranih 1990. primenjuje sveobuhvatan sistem, kroz izmenu zakona, blisku saradnju sa privredom i promenu svesti ljudi kako bi menjali društvo i učinila ga ekološki svesnim. Vlasnici fabrika su morali da obrate pažnju na nekoliko kategorija otpada. Postavljene su takse i zabrane na odlaganje smeća na deponije i postavljeni su ciljevi u oblasti reciklaže smeća. Kao rezultat toga, danas se, više od 90 % smeća koje proivodu domaćinsta, reciklira i ponovo iskorišćava u proizvodnji električne energije i goriva.

Švedska politika stimuliše ekonomski stimuliše masovnu reciklažu. Od 2005. godine, u Švedskoj je zbranjeno odlaganje organskog smeća na deponije. Umesto toga, smeće je biološki tretirano za pravljanje komposta, biogasa i đubriva. Velike količine smeća su pretvorene u energiju ekološkim procesima. Takvom politikom odlaganje smeća iz domaćinstava na deponije umanjeno je sa 1.380.000 tona u 1994. na 380.000 tona 2004. godine.

Izvor: Blic

Milijarde od sunca

Foto: Solar Tribune

U Srbiji se može dobro zaraditi i od sunca, jer je ovde zračenje čak 40 odsto veće od centralnoevropskog proseka. To je uz kvalifikovanu radnu snagu i ažurnost državnih institucija, investitoru bio, kako kaže, glavni motiv da u našoj zemlji gradi solarni park snage 1.000 megavata. Otud i simbolični naziv projekta – Jedan giga.

“Mi smo sa Vladom Srbije potpisali krovni sporazum, pravno obavezujući među stranama koji definiše detalje i rokove u vezi sa realizacijom projekta. Planiramo da do aprila sledeće godine dobijemo sve neophodne dozvole za izgradnju i krenemo u fizičku realizaciju”, kaže direktor “Sekjurum ekviti partners internešenel” Ivan Matejak.

Investitor se obavezao da će projekat završiti do 2015. godine. Solarni park prostiraće se na 3.000 hektara. Vlada i investitor tvrde da će se koristiti isključivo nepoljoprivredno, zapušteno zemljište.

Solarni park biće u jugoistočnoj Srbiji, ali još nije utvrđeno mesto, ali ono što se zna jeste da neće biti na jednoj nego na nekoliko lokacija. Pominje se područje Vranja, Dimitrovgrada i Pirota.

Od te investicije godišnje se očekuje 28 miliona evra prihoda, samo od poreza. Ministarka energetike Zorana Mihajlović ističe višestuki ekonomski značaj tog projekta.

“Nije u pitanju samo solarni park nego su u pitanju i kompanije koje će biti napravljene za proizvodnju kako solarnih panela tako i kompanije koje će se, zapravo, baviti proizvodnjom električne energije i solarne elektrane. Tri kompanije koje će biti napravljene zaposliće negde oko 700, 800 ljudi”, rekla je Mihajlovićeva.

Podsticajne tarife za solarnu energiju su 23 evrocenta za kilovat-čas, ali država neće imati te troškove.

Direktor Ivan Matejak kaže da od Srbije za realizaciju te investicije ne traže nijedan vid posticajnih mera, što je danas tendencija u obnovljivim izvorima energije.

Firma “Sekjurum ekviti parters internešenel” registrovana je na Malti, a sedište je u Americi. Izvođač radova je “MX group”, koja radi po tehnologiji trećeg proizvođača solarnih panela u Evropi.

Izvor: RTS

Prvi evropski most napravljen od reciklirane plastike

Foto: Inhabitat

Devedeset metara dug most napravljen od preko 50 tona reciklirane plastike i njime je premoštena reka Tveed u Škotskoj. Njegova nosivost je 44 tone. Škotski most je prvi takve vrste izgrađen u Evropi i za sada je o most sa najdužim rasponom izgrađenim od reciklirane plastike.

Most je napravljen od termoplastičnih kompozitnih materijala dobijenih reciklažom polietilena visoke gustine koji nije podložan truljenju, rđanju ni raspadanju pa bi kao takav bez reciklaže ostao na deponiji dugi niz godina. Novo dobijeni materijal ne zahteva skoro nikakvo tekuće održavanje  pa je efikasnim dizajnom smanjen trošak pravljenja i održavanja mosta. Nosilac ovog projekta je firma Vertech i stručnjaci ove firme procenjuju da će životni vek mosta biti oko 50 godina.

Foto: Smart planet

Milica Obućina MArch