Najveća komercijalna vertikalna farma na svetu počela sa radom

Foto: Eko kuće

Gusto naseljena metropola Singapur je od skoro postala ponosni vlasnik najveće komercijalne vertikalne farme na svetu.  Ona će pomoći gradu da proizvodi više hrane na lokalnom nivou, čime bi se smanjio uvoz. Ova farma proizvede oko jedne tone hrane svakog drugog dana, koja se prodaje u lokalnim supermarketima. Trenutno se u Singapuru uzgaja samo 7% povrća, a ostatak se uvozi iz lokalnih zemalja. Ali zahvaljujući ovoj vertikalnoj farmi, građani će moći da se hrane namirnicama proizvedenim u svom gradu.

Foto: Eko kuće

Farma je izgrađena od 120 aluminijumskih tornjeva, a svaki je visok 30 metara. Ovaj objekat izgleda kao ogroman plastenik, a redovi biljaka proizvode oko pola tone povrća dnevno. Iako se trenutno gaje samo tri sorte povrća, meštani se nadaju da će investitori pomoći u izgradnji dodatnih 300 tornjeva i da će se uzgajati mnoge druge sorte kako bi se proizvodilo 2 tone povrća dnevno. Iako je povrće iz ove vertikalne farme malo skuplje od ostalog koje se može naći na tržištu, postalo je pravi hit kod stanovnika Singapura, svi žele da kupuju najsvežije moguće povrće.

Ovaj projekat bi mogao promeniti način na koji se uzgaja hrana, dajući mogućnost i velikim, gusto naseljenim gradovima da se bave poljoprivredom.

Izvor: Eko kuće

 

Kako se reciklira?

Foto: Jan Bierens

Papir?

Novinski papir može da se reciklira najmanje 7 puta. Reciklaža novinskog papira se bazira na takozvanom “de-link” postupku, koji ima za cilj uklanjanje boje. Novine i časopisi se najpre potope u kašastu smesu, u koju se ubacuju mehurići vazduha. To je postupak flotacije, pri kome štamparske boje ostaju na površini na peni koja se zatim usisava. Tako očišćenja kašasta smesa se koristi za pravljenje recikliranog roto papira, koji se zatim seče u odgovoarajuće veličine i spreman je za ponovnu upotrebu. Kartonska ambalaža se uglavnom pravi od recikliranog papira, kao i novine.

Plastika?

Proizvodi od različitih vrsta plastike su sve prisutniji na tržištu. Vreme razgradnje otpadne plasitke je veoma dugo, od 100 od 1000 godina, zato je potrebno da se plastika odvojeno sakuplja od ostalog ambalažnog otpada, jer ona može veoma uspešno da se reciklira. Ovo prevenstveno vazi za PET ambalažu u kojoj kupujemo mineralnu vodu, osvežavajuća pića, prehrambene proizvode, ulja i sl. Odvojeno sakupljeni plastični otpad, ukoliko je pogodan za reciklažu, najpre se usitnjava i sortira u vrućoj vodi radi prolaska kroz nekoliko faza pranja. Zatim se topi, presuje i pretvara u sitne kuglice, granule. Od granula se prave nove plastične folije, kese, boce, a od nekih vrsta plastike se moze praviti i odeća.

Staklo?

Sakupljeni stakleni otpad se iz kontejnera odnosi u fabrike za proizvodnju stakla, gde se sortira po boji, zatim pere sa se uklone nečistoće. Tako sortirano i oprano staklo se dalje usitnjava, i meša sa novim sirovinama, (pesak, voda, kreč) i tokom proizvodnog procesa zagreva na 1600 stepeni. Nakon toga se proizvedeno staklo automatski duva, odnosno istiskuje u kalupe, na kraju procesa nastaje nova boca.

Metal?

Aluminijum, čelik, bakar i drugi metali su posebno vredne vrste otpada jer spadaju u neobnovljive prirodne resurse. Većinu metala je moguće preraditi. Na primer konzerve su većinom od aluminijuma. Proizvodnjom novog od starog aluminijuma uštedi se i do 95% energije. Konzerve se sakupljaju i u fabrici za preradu peru, a zatim tope u aluminijumske blokove. U procesu topljenja se uklanjaju boje, kao i štampa koja je bila na limenkama. Ovi blokovi se odvijaju u daljem procesu prerade, što daje aluminijumu dodatnu čvstoću i felksibilnost, i dalje se koriste za nove limenke, čokoladne folije, kao i pakovanja gotove hrane. Reciklažom limenki mogu nastati metalni delovi mašine za veš, ili delovi za automobile, dok se proizvedeni reciklirani čelik koristi za izradu autokaroserija, čelicnih nosača ili delova motora.

Višeslojna ambalaža za napitke (popularni „tetra pak“)?

Najčešći način da se reciklira upotrebljena višeslojna ambalaža za napitke je putem procesa obnove vlakana u postrojenjima za reciklažu papira.  Upotrebljena ambalaža se u postrojenjima za reciklažu potapa u velike tankove sa vodom gde se oni blendiraju. Ovakvo mešanje odvaja vlakna ubrzavajuću na taj način “rastapanje” papira. Vlakna upijaju vodu i postaju deo tečne vlaknaste emulzije. Svi elementi koji nisu papirnog porekla (kao što je plastika), plutaju ili potonu i oni se naknadno sakupe, sastružu ili proseju iz rastvora. Za ovaj proces je obično potrebno oko 15-30 minuta i na taj način se obnavlja veći deo vlakana. Tako obnovljena vlakna se mogu upotrebiti za proizvodnju papira za štampanje, papirnih kesa, ubrusa, kartona za lepenku, itd.

Izvor: Sekopak

Mali rečnik pojmova o vazduhu

Foto: Design downloader

vazduh jeste vazduh u troposferi na otvorenom koji ne uključuje vazduh u zatvorenom prostoru;

gasovi sa efektom staklene bašte jesu gasovi koji apsorbuju i re-emituju infracrveno zračenje i u atmosferu dospevaju kao posledica prirodnih procesa, ali i usled ljudskih aktivnosti;

granična vrednost emisije je maksimalno dozvoljena vrednost koncentracije zagađujuće materije u otpadnim gasovima iz stacionarnih i pokretnih izvora zagađenja koja može biti ispuštena u vazduh u određenom periodu;

doprinos zagađenju iz prirodnih izvora jesu emisije zagađujućih materija nastale usled prirodnih događaja kao što su seizmičke i geotermalne aktivnosti, šumski požari, ekstremne vremenske pojave, uključujući polen, koje nisu direktno ili indirektno izazvane ljudskim aktivnostima;

emisija jeste ispuštanje zagađujućih materija u gasovitom, tečnom ili čvrstom agregatnom stanju iz izvora zagađivanja u vazduh;

emisija gasova sa efektom staklene bašte je ispuštanje gasova sa efektom staklene bašte iz individualnih i/ili difuznih izvora u vazduh;

zagađujuća materija jeste svaka materija (uneta direktno ili indirektno od strane čoveka u vazduh) prisutna u vazduhu, koja ima štetne efekte po zdravlje ljudi i životnu sredinu u celini;

kritični nivo jeste nivo zagađujuće materije zasnovan na naučnim saznanjima, iznad koga se može pojaviti direktan štetan efekat na neke receptore kao što su drveće, druge biljke ili prirodni ekosistemi ali ne na ljude;
maksimalna nacionalna emisija jeste maksimalna količina zagađujućih materija izražena u kilotonama koja u Republici Srbiji može biti emitovana u jednoj kalendarskoj godini u skladu sa potvrđenim međunarodnim ugovorima;
nivo zagađujuće materije jeste koncentracija zagađujuće materije u vazduhu ili njihovo taloženje na površini u određenom vremenskom periodu, kojima se izražava kvalitet vazduha;

nenamerno ispuštene dugotrajne organske zagađujuće supstance jesu supstance koje su perzistentne, bioakumulativne i toksične, koje se emituju iz stacionarnih i pokretnih izvora zagađivanja, kao na primer polihlorovani dibenzofurani i polihlorovani dibenzodioksini, policiklični aromatični ugljovodonici, heksahlorbenzen i polihlorovani bifenili;

osnovne ruralne lokacije jesu merna mesta udaljena od značajnih izvora zagađenja vazduha koja se koriste za obezbeđivanje podataka o osnovnim koncentracijama zagađujućih materija na mestima koja nisu direktno izložena zagađenju vazduha;

osnovne urbane lokacije jesu merna mesta u urbanim područjima na kojima su nivoi izloženosti zagađujućoj materiji opšte gradske populacije reprezentativni;
ocenjivanje kvaliteta vazduha je svaki metod koji se koristi za merenja, proračune, prognoze i procene nivoa zagađujućih materija radi određivanja područja prema nivou zagađenosti;

pokretni izvor zagađivanja je motor sa unutrašnjim sagorevanjem ugrađen u transportno sredstvo ili radne mašine;

postrojenje za sagorevanje je tehnički sistem (ložište) u kome se gorivo oksiduje u cilju korišćenja na taj način proizvedene toplote;

prekursori ozona jesu supstance koje doprinose formiranju prizemnog ozona;
prizemni ozon je ozon koji se nalazi u najnižim slojevima troposfere;

supstance koje oštećuju ozonski omotač jesu supstance koje imaju potencijal oštećenja ozonskog omotača veći od nule, i to: hlorofluorougljenici, drugi potpuno halogenovani hlorofluorougljenici, haloni, ugljen tetrahlorid, 1,1,1-trihloroetan (metil hloroform), metil bromid, bromofluorougljovodonici, hlorofluorougljovodonici i bromohlorometan, bilo da su same ili u mešavini, nove, sakupljene, obnovljene ili obrađene, koje se kontrolišu u skladu sa Montrealskim protokolom o supstancama koje oštećuju ozonski omotač;
stacionarni izvor zagađivanja je stacionarna tehnička jedinica, uključujući i postrojenje za sagorevanje, u kojoj se izvodi jedna ili više aktivnosti koje mogu dovesti do zagađenja vazduha, kao i svaka druga aktivnost kod koje postoji tehnička povezanost sa aktivnostima koje se izvode na tom mestu i koje mogu proizvesti emisije i zagađenje;

ukupne taložne materije jesu ukupna masa zagađujućih materija koja je dospela iz atmosfere na površinu (npr. tla, vegetacije, vode, zgrada itd.) u datom području u određenom vremenskom periodu;

fiksna merenja jesu merenja koja se vrše na fiksnim lokacijama, kontinualnim ili povremenim uzimanjem uzoraka u cilju utvrđivanja nivoa zagađujućih materija u skladu sa relevantnim ciljevima kvaliteta podataka;

fluorovani gasovi sa efektom staklene bašte jesu fluorovani gasovi koji imaju potencijal oštećenja ozonskog omotača jednak nuli, a koji imaju potencijal globalnog zagrevanja, i to: fluorougljovodonici, perfluorougljenici i sumporheksafluorid;

 

Privredi jeftinije grejanje

Foto: Kurir

VLADA Srbije planira da uredbom smanji razliku u cenama grejanja za privredu i građane, što bi privrednicima ove zime drastično smanjilo izdatke za zagrevanje prostorija, nezvanično saznaju “Novosti”. 

Ova vest će obradovati privrednike, jer već godinama pokušavaju kod nadležnih da ukažu na izuzetno visoke komunalne troškove koje imaju u poslovanju. Više puta privrednici su od države tražili da se njihovi računi za komunalije približe onim u domaćinstvima.

Kako “Novosti” nezvanično saznaju, u Nemanjinoj 11 računaju da li bi u trenutnoj situaciji bilo moguće izjednačiti cene grejanja između privrede i građana. Razlog je da se u otežanim uslovima rada, mnogim firmama barem malo olakša poslovanje i smanje rashodi. Ovakva odluka očekuje se već u četvrtak na sednici vlade.

Cene grejanja razlikuju se od grada do grada. Većina toplana je početkom ove grejne sezone dobila i “zeleno svetlo” za poskupljenja. Zagrevanje i kancelarija i hala, kao i domaćinstava skuplje je za 10 do 20 odsto.

A razlike u cenama za građane i privredu su ogromne. U Kraljevu, na primer, privrednici plaćaju zagrevanje svojih prostorija pet puta više od svojih sugrađana. Za građane zagrevanje stanova košta oko 64 dinara, a privrednici istu uslugu plaćaju oko 270 dinara po metru kvadratnom. U Čačku imaju tri tarife – za domaćinstva cena je 74,5, zagrevanje kancelarija po metru staje 149, dok ugostitelji za toplotnu energiju odvajaju 223,62 dinara. U Loznici je grejanje za poslovne prostorije duplo skuplje nego za građane, a u Smederevu je cena tri puta veća.

Pad cena grejanja za privredu zasmetaće sigurno komunalnim preduzećima. Njihovi prilivi će automatski biti manji, jer su cene grejanja za poslovne prostore i do pet puta veće nego za građane.

Izvor: Novosti

Izgrađena prva Earthship kuća u Srbiji

Foto: Centar Tesla

Kao oličenje održivog dizajna i izgradnje, u kome nijedan deo održivog življenja nije ignorisan, koncept gradnje nazvan Earthship stigao je 2012.godine i u Srbiju. Smilja Ignjatović i Bojan Jovanović, vajari po struci, započeli su, a tri meseca kasnije i završili izgradnju samoodržive kuće u selu Brusnica u okolini Gornjeg Milanovca. Earthship kuća, prva takve vrste u Srbiji napravljena u potpunosti od recikliranog materijala kao što su stare gume, plastične boce, drvo i slično.

Više o Earthship-u

 

Foto: Centar Tesla

Foto: Centar Tesla