Završen Nacrt studije o zelenoj ekonomiji Srbije

Foto: Ekapija

Ministrstvo životne sredine Srbije završilo je Nacrt nacionalnog izveštaja sa studijom o zelenoj ekonomiji Srbije koji će biti predstavljen u junu na Svetskom samitu o održivom razvoju u Rio de Žaneiru.

S nacrtom će biti “upoznati zainteresovane institucije i nevladin sektor, koji će dati svoje sugestije i primedbe, da bi izveštaj i studija mogli da dobiju završnu verziju 19. maja”, rekao je načelnik u Ministarstvu zaštite životne Miroslav Tadić. On je rekao da dokument ima nekoliko poglavlja koja govore o pripremama za samit u Rio de Žaneiru i mogućnostima uvođenja zelene ekonomije u Srbiji.

– Tu su dati strateški pravci i osnove za razvoj zelene ekonomije, odnosno analiza mogućih scenarija u tri ključna sektora – obnovljivi izvori energije, poljoprivreda i energetska efikasnost, koji imaju najveći potencijal za razvoj koncepta zelene ekonomije – naveo je Tadić.

Prema njegovim rečima, oni treba da omoguće “opcije za ekonomski oporavak uz uvođenje novih, ekološki prihvaltljivih izvora ekonomskog rasta za duži vremenski period”.

Za energetsku efikasnost se radi projekcije do 2030, kao i za korišćenje obnovljivih izvora energije, a biće naznačeni i određeni sektori koji imaju najveći potencijal kada se govori o energetske efikasnosti u industriji, transportu i stanogradnji. Dokument će identifikovati i najveće potencijale obnoviljivih izvora energije, poput biomase, a u poljoprivredi će se posmatrati razvoj organske poljoprivrede koja je usklađena sa principima očuvanja životne sredine.

U studiji je naveden i katalog primera zelene ekonomije u Srbiji koje već postoje, odnosno privredne aktivnosti koje imaju karakter zelenog poslovanja, gde se poštuje zaštita životne sredine i koriste čiste tehnologije. Tadić je kazao da bi, prema tom dokumentu, Srbija trebalo da u razvoju zelene ekonomije ide ka prilagođavanju ekonomiji EU.

To podrazumeva “efikasno korišćenje resursa, energetsku efikasnost, održivu proizvodnju i potrošnju, zelene javne nabavkle, a kasnije i reforme ekonomske i fiskalne politike i uvođenje takozvane “niskougljenične” ekonomije koja smanjuje emisije gasova sa efektom staklene bašte”.

Izvor: Ekapija