Solarni paneli na sportskoj hali u Zrenjaninu

Foto: Solar Power Portal

Na krovu hale sportova “Medison” u Zrenjaninu pušteni su u rad solarni paneli za proizvodnju energije koji će u odnosu na dosadašnju potrošnju uštedeti više od 600.000 dinara, rečeno je na današnjoj konferenciji u tom gradu. Reč je o investiciji vrednoj oko 3,6 miliona dinara, od toga je 2,4 miliona obezbedio pokrajinski Sekretarijat za energetiku, a ostalo Grad Zrenjanin.

Direktor Javne ustanove “Sportski objekti” Siniša Marinac rekao je novinarima u Zrenjaninu da će paneli služiti za zagrevanje vode u hali “Medison” i da sistem koristi minimalnu količinu električne energije za rad pumpi za cirkulaciju. Kako je naveo, postrojenje ima 30 kolektora sa prosečnim kapacitetom od oko 300 kw/h dnevno. “Sistem se može i dodatno opteretiti jer ima veći kapacitet, pa je moguće spajanje sa Kristalnom dvoranom čime bi se obezbedila topla voda za tuširanje sportista u obe hale i ostvarila još veća ušteda”, kazao je Marinac.

Prvi projekat u korišćenju alternativnih vidova energije u Zrenjaninu realizovan je 2009. godine kada je u Opštoj bolnici “Đorđe Joanović” postavljen najveći sistem solarnih kolektora u Srbiji, a koji je toj ustanovi za samo godinu dana uštedeo oko 15000 evra. Takođe, na zgradi Doma učenika “Angelina Kojić Gina” instalirana su 72 kolektora, a postignuta je ušteda od 50% u domenu korišćenja gasa kao energenta za grejanje sanitarne vode.

Izvor: Press Online

Saveti za uštedu goriva

Foto: MidWestBiodiesel

Cene goriva iz dana u dan rastu vrtoglavom brzinom, i znamo kakav osećaj u nama izaziva poseta benzinskoj pumpi, ali ne znamo svi na koje načine možemo da produžimo period između dve posete pumpi. Ima toliko malih stvari na koje retko obraćamo pažnju, a koje možemo da uradimo da bi to postigli. Sledećih 12 saveta za uštedu goriva sigurno će pomoći da vaše vozilo bude ekonomičnije. Uštedećete novac i istovremeno smanjiti ispuštanje CO2 u životnu sredinu.

 Usporite – Jedan od najjednostavnijih i najefikasnijih načina za smanjenje potrošnje goriva je sporija vožnja. Što je veća brzina, veća je i potrošnja goriva. Ako, npr. povećamo brzinu sa 40 km/h na 80 km/h, potrošnja će se skoro udvostručiti. Naravno, suviše velika brzina kao i suviše mala znači viši stepen potrošnje u l/100 km. Optimalna potrošnja goriva je pri brzini između 50 km/h i 70 km/h.

Promenite način vožnje – Dosta goriva možete da uštedite ako polako ubrzavate i sa osećajem menjate brzine. Mislite unapred kada ćete se zaustaviti da ne biste naglo kočili, gledajte daleko ispred vozila i ako vidite da saobraćaj na rasksnici stoji skinite nogu sa gasa i polako se približavajte. Pri agresivnoj vožnji kao što je, npr. gas do kraja, zatim naglo kočenje, potroši se čak za 20% više goriva nego pri mirnoj vožnji.

Vozite u što višem stepenu prenosa – Automobili su tako konstruisani da treba početi vožnju u najnižem stepenu prenosa jer je tu snaga motora najveća, a kad postignete određenu brzinu, vožnjom u najvišem mogućem stepenu prenosa svakako ćete smanjiti potrošnju goriva Ako kružite okolo u nižem stepenu prenosa možete znatno da povećate potrošnju goriva. Ako je bezbedno, uvek pokušajte da prebacite u viši stepen prenosa.

Racionalno korišćenje tempomata – Korišćenjem tempomata možete da smanjite potrošnju goriva jer vam omogućava održavanje konstantne brzine na ravnim putevima i na nizbrdici. Ako budete koristili tempomat na uzbrdici, on će povećavati gas da bi održao postavljenu konstantnu brzinu vozila, zbog čega će potrošnja goriva da se poveća.

Klima uređaj koristite umereno – Klima uređaj je dodatno opterećenje za motor automobila, zbog njega troši više goriva. Bez korišćenja klima uređaja potoršnja goriva je do 3% manja. Razmislite da li bi bilo bolje da isključite klima uređaj kad vam to dozvoljava spoljašnja temperatura, naročito zimi. Kad vozite sporo ili kad stojite, otvorite prozore i rešetke za ventilaciju i uživajte u blagom povetarcu.

Izbegavajte prazan hod motora – Kad je motor u praznom hodu i vozilo miruje gorivo se ipak troši, što znači nula kilometara na litar. Ako motor za vreme čekanja ugasite i ponovo upalite kad želite da krenete, potrošićete manje goriva nego ako ga ostavite da radi u praznom hodu dok auto stoji u mestu.

Izbacite nepotreban teret – Što je vozilo teže, više energije je potrebno za kretanje, zato nepotreban prevoz tereta znači veću potrošnju goriva. Za svakih 50 kilograma dodatnog tereta potrošnja goriva se povećava za 1 – 2%. Dobro razmislite šta vam je stvarno potrebno u automobilu, a sve ostalo izbacite.

Povećajte aerodinamičnost vašeg vozila razumnom upotrebom prtljažnika na krovu vozila – Prtljažnici i nosači na krovu automobila negativno utiču na njegovu aerodinamičnost. Oni povećavaju aerodinamični otpor zbog kojeg potrošnja goriva može biti čak 5% veća. Prtljažnik odnosno nosač montirajte na krov automobila tek kad vam je stvarno potreban i skinite ga kad više ne bude potreban.

Prozori neka budu zatvoreni – Otvoreni prozori i krov stvaraju aerodinamički otpor koji usporava vozilo Za održavanje željene brzine potrebno je više energije, zato ćete potrošiti više goriva. Efikasnost potrošnje goriva možete jednostavno da povećate ako zatvorite prozore i krov na automobilu.

Održavajte svoj automobil na odgovarajući način – Obezbedite dobro održavanje i redovne servisne preglede svog automobila da bi vam dao najviše što može. Zapackane svećice, prljav filter za vazduh i zapušen filter za ulje povećavaju potrošnju goriva. Za efikasnu potrošnju goriva važno je i redovno menjanje ulja. Dobro održavan motor može da poveća uštedu goriva čak do 4%.

Potrudite se da u vašim pneumaticima pritisak vazduha stalno ima pravilnu vrednost – Pneumatici sa suviše malim pritiskom imaju veći otpor kotrljanja i potrebno im je više energije za kotrljanje, zato je potrošnja goriva veća. Na spoju pneumatika sa naplatkom vazduh polako izlazi, zato treba redovno proveravati pritisak i obezbediti da sve vreme bude u skladu sa preporukama proizvođača vozila. Ako pritisak u pneumaticima ima pravilnu vrednost, možete da uštedite do 5%* goriva. Osim toga, pneumatici koji imaju pravilnu vrednost pritiska su sigurniji i duže traju.

Potražite “zeleniju” opremu – Ako kupujete novo vozilo obavezno se informišite o potrošnji goriva. Puno se može uštedeti izborom hibridnih motora. Ako ipak ne želite novi automobil a potrebno vam je neko prevozno sredstvo, razmislite o skuteru ili motoru koji troše manje goriva. A uvek je tu i bicikl, sa kojim uopšte ne morate razmišljati o benzinskim pumpama, novcu i skupom gorivu.

 

Izvor: Good Year

Za lepše lice grada Beograda

Foto: Grad Beograd

GRADSKA UPRAVA GRADA BEOGRADA
Sekretarijat za zaštitu životne sredine
Beograd, 27. marta 43-45

JAVNI KONKURS ZA FINANSIRANjE PROJEKATA UDRUŽENjA NA TERITORIJI GRADA BEOGRADA U OBLASTI ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE ZA 2012. GODINU, POD NAZIVOM:

 

„ZA LEPŠE LICE GRADA BEOGRADA”

Ukupna sredstva za sprovođenje javnog konkursa u budžetu grada Beograda – Sekretarijat za zaštitu životne sredine, iznose 14.000.000,00 dinara.

Pravo učešća na javnom konkursu imaju sva udruženja definisana saglasno Zakonu o udruženjima („Službeni glasnik RS”, broj 51/09) koja su registrovana u Beogradu i koja, saglasno odredbama svog osnivačkog akta, obavljaju aktivnosti u oblasti zaštite životne sredine (u daljem tekstu: udruženje).

Na javni konkurs podnose se projekti iz oblasti zaštite životne sredine koji se odnose na:
– obrazovanje i aktivnosti na popularizaciji, podsticanju, usmeravanju i jačanju svesti o značaju zaštite životne sredine (seminari, akcije, izdavaštvo, promocije, festivali, ekološke izložbe i dr);
– unapređivanje obrazovanja o održivom razvoju i zaštiti životne sredine obnovljivim izvorima energije, očuvanju prirodnih resursa (vazduh, voda, zemljište, šume), o reciklaži, postupanju sa otpadom i ambalažom;
– sprovođenje konkretnih aktivnosti na rešavanju pojedinačnih problema (npr. akcije čišćenja, uređenja i oplemenjivanja prostora i druge akcije i kampanje);
– druge aktivnosti koje doprinose razvoju svesti i odgovornosti o potrebi aktivnog uključivanja građana u zaštitu životne sredine odnosno koje rešavaju pojedinačni konkretan problem u životnoj sredini Beograda.

Udruženje na javnom konkursu može da konkuriše za ukupno utvrđenu vrednost projekta ili za nedostajući deo sredstava. Ako konkuriše za nedostajući deo sredstava, obavezno dostavlja izjavu o tome od koga su i u kom iznosu obezbeđena preostala sredstva.

Udruženje može na javnom konkursu da učestvuje sa više projekata, s tim što mu se na tom konkursu mogu dodeliti sredstva za finansiranje najviše dva projekta.

Prijava na javni konkurs dostavlja se na popunjenom Obrascu prijave, uz koji se podnosi sledeća dokumentacija:
– uverenje (potvrda, izvod) da je udruženje upisano u registar nadležnog organa;
– overena fotokopija iz statuta udruženja u kome je utvrđeno da se ciljevi udruženja ostvaruju u oblasti u kojoj se projekat realizuje;
– fotokopija finansijskog izveštaja dostavljenog nadležnim organima za prethodnu godinu;
– biografije koordinatora projekta i ključnih lica uključenih u rad na projektu;
– potpisana i overena izjava o visini učešća sopstvenih sredstava odnosno visini učešća drugih subjekata u realizaciji projekta;
– druga dokumenta koja udruženje smatra odgovarajućim za predloženi projekat (na primer: pisma preporuke i pisma podrške ako postoje).

Krajnji rok za realizaciju projekta je 23. novembar 2012. godine.

Obrazac prijave sadrži podatke o podnosiocu predloga projekta, osnovne podatke o projektu i potrebnim finansijskim sredstvima za realizaciju. Obrazac prijave se preuzima u Sekretarijatu za zaštitu životne sredine, Beograd, Ulica 27. marta 43-45, V sprat soba 503 ili sa zvanične internet-prezentacije grada Beograda, kao i obrazac za dostavljanje izveštaja o realizovanom projektu.

Rok za dostavljanje prijave je 15 dana od dana objavljivanja ovog javnog konkursa. Konkurs je objavljen 7.maj 2012.god.

Udruženja mogu konkurisati sa predlozima projekata čija je najmanja vrednost iznosi 50.000,00 dinara a najviša vrednost 1.000.000,00 dinara.

Prijavu dostaviti na adresu: Gradska uprava grada Beograda – Sekretarijat za zaštitu životne sredine, Beograd, Ulica 27. marta 43-45, sa naznakom: „Prijava na javni konkurs `ZA LEPŠE LICE GRADA BEOGRADA`”.

Komisija će u roku od 20 dana od dana zaključenja konkursa utvrditi listu vrednovanja i rangiranja prijavljenih projekata uzimajući u obzir sledeće elemente:
– ciljevi koji se postižu: obim zadovoljavanja javnog interesa, stepen unapređenja životne sredine grada Beograda;
– kvalitet projekta (izvodljivost, održivost, originalnost);
– stručnost koordinatora i ključnih lica uključenih u projekat;
– broj ciljnih grupa i način uključivanja (aktivno/pasivno);
– ostvarene rezultate udruženja na teritoriji grada Beograda u periodu od prethodne dve godine;
– saradnja u realizaciji projekata sa drugim subjektima;
– način finansiranja (finansiranje projekata u celosti/finansiranje nedostajućeg dela sredstava);
– efikasnost korišćenja sredstava: da li su ranije korišćena sredstva iz budžeta grada Beograda i ako jesu, da li su ispunjene ugovorne obaveze.

Lista odabranih projekata objavljuje se na internet-prezentaciji grada Beograda.

Učesnici konkursa imaju pravo uvida u podnete prijave i priloženu dokumentaciju po utvrđivanju predloga liste, u roku od tri dana od dana objavljivanja liste.

Pravo prigovora na listu učesnici konkursa imaju u roku od tri dana od dana njenog objavljivanja.

Odluku o prigovoru donosi komisija u roku od 15 dana od dana njegovog prijema.

Odluka o izboru projekata udruženja sa odobrenim novčanim iznosima koji se obezbeđuju iz budžeta grada Beograda – Sekretarijat za zaštitu životne sredine – Budžetski fond za zaštitu životne sredine, donosi se po prethodnoj saglasnosti gradonačelnika grada Beograda i objavljuje u jednim dnevnim novinama i na internet- prezentaciji grada Beograda najkasnije u roku od 10 dana od dana njenog donošenja.

Osobe za kontakt i sve dodatne informacije:
– Nataša Đokić, 011/3309-583 natasa.djokic@beograd.gov.rs
– Filip Abramović, 011/3309-737 filip.abramovic@beograd.gov.rs

Izvor: Grad Beograd

Završen Nacrt studije o zelenoj ekonomiji Srbije

Foto: Ekapija

Ministrstvo životne sredine Srbije završilo je Nacrt nacionalnog izveštaja sa studijom o zelenoj ekonomiji Srbije koji će biti predstavljen u junu na Svetskom samitu o održivom razvoju u Rio de Žaneiru.

S nacrtom će biti “upoznati zainteresovane institucije i nevladin sektor, koji će dati svoje sugestije i primedbe, da bi izveštaj i studija mogli da dobiju završnu verziju 19. maja”, rekao je načelnik u Ministarstvu zaštite životne Miroslav Tadić. On je rekao da dokument ima nekoliko poglavlja koja govore o pripremama za samit u Rio de Žaneiru i mogućnostima uvođenja zelene ekonomije u Srbiji.

– Tu su dati strateški pravci i osnove za razvoj zelene ekonomije, odnosno analiza mogućih scenarija u tri ključna sektora – obnovljivi izvori energije, poljoprivreda i energetska efikasnost, koji imaju najveći potencijal za razvoj koncepta zelene ekonomije – naveo je Tadić.

Prema njegovim rečima, oni treba da omoguće “opcije za ekonomski oporavak uz uvođenje novih, ekološki prihvaltljivih izvora ekonomskog rasta za duži vremenski period”.

Za energetsku efikasnost se radi projekcije do 2030, kao i za korišćenje obnovljivih izvora energije, a biće naznačeni i određeni sektori koji imaju najveći potencijal kada se govori o energetske efikasnosti u industriji, transportu i stanogradnji. Dokument će identifikovati i najveće potencijale obnoviljivih izvora energije, poput biomase, a u poljoprivredi će se posmatrati razvoj organske poljoprivrede koja je usklađena sa principima očuvanja životne sredine.

U studiji je naveden i katalog primera zelene ekonomije u Srbiji koje već postoje, odnosno privredne aktivnosti koje imaju karakter zelenog poslovanja, gde se poštuje zaštita životne sredine i koriste čiste tehnologije. Tadić je kazao da bi, prema tom dokumentu, Srbija trebalo da u razvoju zelene ekonomije ide ka prilagođavanju ekonomiji EU.

To podrazumeva “efikasno korišćenje resursa, energetsku efikasnost, održivu proizvodnju i potrošnju, zelene javne nabavkle, a kasnije i reforme ekonomske i fiskalne politike i uvođenje takozvane “niskougljenične” ekonomije koja smanjuje emisije gasova sa efektom staklene bašte”.

Izvor: Ekapija