Sat za našu planetu 31. mart 20:30h

Foto: Panda

U subotu, 31. marta 2012. godine u 20:30 časova po lokalnom vremenu, stotine miliona ljudi iz više od 135 država solidarno će isključiti svetla u okviru akcije „Sat za našu planetu“ koju organizuje WWF – Svetski fond za prirodu. Akciji „Sat za našu planetu“ pridružiće se i mnogi gradovi u Srbiji.

Stotine miliona ljudi, preduzeća, kao i Vlade širom sveta se ujedinjuju svake godine da bi podržali najveći događaj u oblasti zaštite životne sredine u istoriji – Sat za našu planetu. Više od 5.200 gradova iz 135 zemalja sa svih krajeva sveta isključilo je svetla 2011. godine i tako poslalo snažnu poruku kao poziv na akciju protiv klimatskih promena. Ušli smo u novu eru kada se zajedno posvećujemo na više od samo jednog sata za planetu, na dugoročno delovanje radi smanjenja klimatskih promena. Akcija, bez sumnje, pokazuje da velike stvari mogu da se postignu kada se ljudi udruže zarad zajedničkog cilja.

Gde je započeo “Sat za našu planetu”?

WWF Australija je 2006. godine inspirisao grad Sidnej da svoju podršku u borbi protiv klimatskih promena pokaže u prvoj akciji Sat za našu planetu. Pokazalo se da svi, od dece do direktora i Vlada imaju moć da promene svet u kome žive. Već u martu 2007. godine je 2,2 miliona ljudi i preko 2000 preduzeća u Sidneju ugasilo svetlo na sat vremena u znak podrške borbi protiv klimatskih promena. Tokom 2008. godine planirano je da se akcija Sat za našu planetu organizuje i u drugim gradovima Australije. Međutim, grad Toronto u Kanadi se uključio u akciju i za kratko vreme se preko 35 zemalja i skoro 400 gradova priključilo događaju. Poruka svetu je bila veoma jasna: klimatski izazovi sa kojima se suočava naša planeta su toliko značajni da promena mora biti na globalnom nivou.

Kada je poziv za gašenje svetla stigao do svih, Sat za našu planetu je postao globalni godišnji događaj. Organizuje se poslednje subote u martu, što se približno poklapa sa ravnodnevnicom, jer je tada većina gradova u mraku dok se akcija “kreće” oko Zemlje.

Akciji Sat za našu planetu se 2011. godine pridružilo nekoliko stotina miliona ljudi iz 135 zemalja svih krajeva sveta. Ova akcija obeležila je i početak nečeg novog: poziv da se posvetimo na više od samo jednog sata za planetu, na dugoročno delovanje radi smanjenja klimatskih promena. Nadamo se da ćemo, uz pomoć snage i mogućnosti društvenih mreža koje prenose poruku Sata za našu planetu, uspeti da privučemo još više učesnika i tako izgraditi istinski globalnu zajednicu posvećenu održivom življenju na planeti.

Akcija “Sat za našu planetu” od Zemlje do svemira

“Sat za našu planetu” (Earth Hour) biće i u 2012. godini najveća svetska dobrovoljna akcija za očuvanje prirode i životne sredine. U subotu, 31. marta 2012. godine od 20:30 do 21:30 po lokalnom vremenu u oko 140 zemalja i preko 6.000 gradova sveta biće ugašena dekorativna rasveta i svetla na brojnim zgradama institucija, objektima, u stanovima. Očekuje se učešće oko 2 milijarde ljudi!  Svetla će, između ostalog, biti isključena i na svetskim najpoznatijim spomenicima i građevinama, kao što su Zabranjeni grad u Pekingu, Ajfelov toranj u Parizu, Bakingemska palata u Londonu, zgrada opere u Sidneju, čuveni most Golden Gate, kao i na mnogim drugim objektima.   Prvi put ova akcija se širi i u svemir! Sa Međunarodne svemirske stanice, Andre Kuipers, ambasador astronaut pratiće gašenje svetla širom planete 31. marta. On će slati fotografije i uživo komentarisati akciju preko Evropske svemirske agencije (ESA). „Oduševljen sam što učestvujem u ovoj akciji i što mogu da doprinesem preusmeravanju ovako globalno značajnog pokreta na novi nivo. Ne postoji bolji način da se podigne svest za budućnost najlepše planete u univerzumu”, kaže Andre.

Među svetski poznatim ličnostima koje podržavaju akciju “Sat za našu planetu” je i ekološki aktivista Al Gor, bivši američki potpredsednik. On je u video poruci snimljenoj na Antarktiku pozvao ljude širom sveta da isključe svetla 31. marta.

Legendarni kanadski hokejaš Skot Nidejmajer, inače WWF-ov ambasador za slatkovodne ekosisteme u Kanadi, poručuje: “Jasno je da svi zajedno moramo da radimo da bi pobedili u borbi protiv klimatskih promena i zato se pridružite i vi akciji “Sat za našu planetu!”.

Nathi Mzilenzi, dečak iz Svazilenda, prvi put je organizovao akciju “Sat za našu planetu” u svom gradu Shimunie (5,633 stanovnika) 2010. godine, kada je imao samo 15 godina. On nastavlja da inspiriše svoju zajednicu da učestvuje u ovoj akciji, pa je ove godine, pozvao “Big Game” parkove u Svazilendu da promovišu “I Will If You Will” izazov u pripremnoj školi u Thembelishu, ako učenici očiste glavni put od smeća tri puta godišnje. Na drugoj strani sveta, italijanski pijanista i kompozitor Kristijan Calcatelli se obavezao da svira osmočasovni koncert uživo preko Interneta, ako se 5000 ljudi posveti recikliranju. “Isključivanje struje na jedan sat je sjajan način da se shvati da su upravo mali doprinosi oni koji mogu imati veliki uticaj na dobrobit naše jedne i jedine planete”, rekao je Calcatelli. “Možete videti kako akcija Sat za našu planetu postaje katalizator za promene, kako se koncept primenjuje izvan 60 minuta i u različitim oblastima života i kako postaje obaveza”, naglasio je on.

Sedamdesetogodišnji Predsednik Fidžija, Ratu Epeli Nailatikau, postavio je izazov sebi i stanovništvu: “Učestvovaću u šetnji dugačkoj 30 kilometara da skrenem pažnju na problematiku klimatskih promena ako 5 korporacija, 5 nevladinih organizacija i 5 sektora Vlade preduzme vidljive mere za dobrobit životne sredine”.

Naša planeta suočava se sa nekim od najkritičnijih izazova u istoriji. Ljudska populacija usporila je put ka održivom postojanju i razvoju. Prirodne resurse trošimo brže nego što ekosistemi mogu da se regenerišu. Topljenje leda na Arktiku, katastrofalne seče šuma u Amazoniji, izbeljivanja korala na Velikom koralnom grebenu, suše koje prouzrokuju glad na Rogu Afrike, samo su neki od najvećih problema.
Koristimo ekvivalent od 1,5 vrednosti prirodnih resursa planete da bismo zadovoljili naše potrebe. Ovaj “ekološki otisak” izračunala je Globalna mreža za otisak i objavila ga 2010. godine u Living Planet Report-u.
Reč je o globalnom problemu koji zahteva globalna rešenja i akcije. Akcija “Sat za našu planetu” sprovodi kampanju pod nazivom “I Will If You Will”, kako bi inspirisala ljude širom sveta da hitno prihvate održivo ponašanje i da bi prenela poruku o neophodnosti da svi preduzmemo mere za zaštitu životne sredine i prirode.
Suosnivač i izvršni direktor akcije “Sat za našu planet”, Endi Ridli rekao je da svako počevši od građana do firmi, školske dece, pa do svetskih lidera, treba da veruje da može da promeni nešto i da tako postupa. “Stanje naše planete utiče na svakog od nas. Prošle godine naša akcija obuhvatila je 1,8 milijardi ljudi širom planete, a ove godine putem digitalnih medija nudimo veću mogućnost da povežemo ljude, koji žele da preduzmu preko potrebnu akciju za zaštitu životnu sredinu”, rekao je Ridli.

Izvor: Panda

Deklaracije na srpskom – Primena novih tehničkih propisa u prodaji električnih uređaja i mašina

Foto: Ekapija

Pre puštanja u prodaju električnih uređaja i mašina, kompanije treba da imaju prevedene deklaracije i srpski znak o usaglašenosti, dogovoreno je na sastanku o primeni novih tehničkih propisa u poslovanju kompanija koje prodaju električnu opremu i uređaje, koji su organizovali Društvo za informatiku Srbije i kompanija “Direct Link”.

Osnov za razgovor su bili problemi uočeni u primeni Pravilnika o električnoj opremi, Pravilnika o elektromagnetskoj kompatibilnosti i Pravilnika o bezbednosti mašina.

Na pitanja oko 60 predstavnika kompanija koje prodaju električne mašine i uređaje odgovarali su predstavnici Ministarstva za ekonomiju i regionalni razvoj i Tržišne inspekcije.

U diskusiji su postavljena pitanja: koje ateste i sertifikate treba da ima uređaj da bi mogao da se stavi na tržište, koju dokumentaciju treba dati tržišnom inspektoru na uvid, koliko dugo dokumentacija treba da se čuva i u kom obliku treba da bude dostupna, kako doći do znaka o usaglašenosti, priznavanje važenja inostranih isprava o usaglašenosti i ostala.

Zaključeno je da je potrebno organizovati i razgovore s Upravom carine i RATEL-om i sa njima razjasniti druga sporna pitanja iz njihove nadležnosti.

Izvor: Ekapija

Novo energetski efikasno dekorativno osvetljenje „Pobednika” i Kule Gardoš

Foto: Beoinfo

Dva prepoznatljiva simbola našeg grada, vidljiva sa obe „beogradske” reke, ambijentalne celine „Pobednik” i „Gardoš kula” dobiće novo dekorativno osvetljenje.
Sekretarijat za komunalne i stambene poslove i Uprava za energetiku grada Beograda, na predlog Komisije za javno (funkcionalno i dekorativno) osvetljenje grada, pokrenuli su ovaj projekat jer je postojeće dekorativno osvetljenje tih objekata arhitektonski nekompletno, sa zastarelim tehničkim rešenjima, a energetski je neefikasno.
Novo dekorativno osvetljenje ovih ambijentalnih celina predstavljaće kompletno arhitektonsko rešenje sa modernim svetiljkama i reflektorima koji koriste LED izvore i koji će, pored konceptualnog i estetskog unapređenja, omogućiti i znatnu uštedu električne energije.
Postojeća oprema dekorativnog osvetljenja biće reparirana i upotrebljena u druge svrhe.
Tokom protekle godine, dekorativno osvetljenje dobili su Kapetan Mišino zdanje, Zadužbina Ilije M. Kolarca, Igumanova palata i Zemunska gimnazija, kao i Dom Narodne skupštine. Pored ovetljavanja ambijentalne celine „Pobednik” i „Kule Gardoš”, očekuje se da ovih dana počnu radovi na dekorativnom osvetljavanju Biblioteke grada Beograda.
– Pored ovih objekata, Uprava za energetiku Sekretarijata za komunalne i stambene poslove priprema projektnu dokumentaciju za još desetak objekata u gradu, koji u skoroj budućnosti, u zavisnosti od raspoloživih sredstava, treba da dobiju dekorativno osvetljenje. Među njima su Narodno pozorište, Muzej Vuka i Dositeja, Filološki fakultet, zgrade Radio Beograda i DIF-a, Dom Vojske Srbije i druge. Na taj način održavamo kontinuitet u osvetljavanju reprezentativnih objekata, čiji će  noćni izgled doprineti atraktivnosti Beograda kao turističkog centra regiona – rekao je za Beoinfo Marko Stojanović, direktor Uprave za energetiku.

Izvor: Beoinfo

Light+Building 2012, Frankfurt

Foto: Light+Building

“Light+Building” je vodeći sajam iz oblasti osvetljenja, pametnih zgrada i obnovljive energije.

Od 15. do 20. aprila 2012.god. ponovo otvara vrata svim izlagačima i stručnim posetiocima iz celog sveta. Ciljna grupa posetioca su arhitekte, dizajneri, elektro inženjeri, distibuteri, trgovci, kao i predstavnici industrije kojima će na sajmu biti predstavljene inovacije i novi trendovi. Poseban akcenat se stavlja na energetsku efikasnost.

Oko 40% globalne primarne energije se koristi za zgrade. Energija sve više predstavlja vitalni element modernog sveta sa njenim širokim spektrom upotrebe kao što su kontrola, umrežavanje, komunikacija i skladištenje podataka. Zbog toga je glavni fokus ovogodišnjeg sajma Ligh+Building energetska efikasnost.

Ostale informacije: Light+Building

Milica Obućina MArch

Temperature

Foto: Kuli

Temperature:

Apsolutna nula: -273,15 °C

Najniža temperatura koju je čovek postigao: -273.149999999900 °C

Trojna tačka vode: (mržnjenje leda) 0,01 °C

Ključanje vode: 99,9839 °C

Usijana inkadescentna sijalica: 2200 °C

Površina Sunca: 5505 °C

Unutrašnjost Sunca: 16 miliona °C

Eksplozija termonuklearnog oružja: 320 miliona °C

 

Temperaturne skale:

Iz Kelvina u Celzijuse se temperatura prevodi oduzimanjem 273,15 stepena.

Iz Celzijusa u Kelvine se temperatura prevodi dodavanjem 273,15 stepena

Iz Farenhajta u Celzijuse temperatura se pretvara tako što se od temperature u Farenhajtima prvo oduzme 32, pa se pomnoži sa 5 i podeli sa 9.

Iz Celzijusa u Farenhajte temperatura se pretvara tako što se temperatura u Celzijusima prvo pomnoži sa 9, podeli sa 5, pa sabere sa 32.

Milica Obućina MArch

Život iznad nule

Foto: Vreme

Koliko puta ste tokom protekle, izuzetno snežne i hladne zime oslušnuli, pogledali ili potražili podatke o temperaturi? Ako razmislite, ispostavlja se da je temperatura fizička veličina o kojoj se češće izveštava nego o svim onim medijski atraktivnijim, životnijim i “nenaučnim” veličinama kao što su broj preminulih u nesrećama ili cena žita na svetskim berzama. Posebno kad je reč o temperaturi vazduha.

Informacija o trenutnoj temperaturi vazduha je danas sastavni deo gotovo svake informativne emisije, dostupna je u svakom automobilu, na internet sajtu i na svakom iole boljem telefonu. Samo su podaci o vremenu, o časovima i minutima, rasprostranjeniji od podataka o temperaturi. Pritom, temperatura i podaci o njoj snažno utiču na život. U skladu sa njom se planiraju svakodnevne obaveze, političke kampanje, vojni napadi, broj kupljenih kilovat-sati i broj vozila na ulicama zavejanog grada.

No, šta je uopšte temperatura? Pre svega, ona nije isto što i toplota, što se često pogrešno izjednačava. Naime, ako pitate fizičare, koji o fizičkim veličinama prirodno najviše znaju, reći će da je temperatura jedna intenzivna fizička veličina. Odnosno da nije ekstenzivna. I teško da vam na prvi pogled to mnogo znači. No, o čemu je reč?

Ekstenzivne veličine su, naime, aditivne i proporcionalne veličini fizičkog sistema koji opisuju – takve su površina i zapremina, gustina, naelektrisanje, energija i impuls. Ako razmislite, ovu vrstu veličina nekako doživljavamo prirodnije i lakše shvatamo – što je neka reka veća, ona ima više energije, ili što je posuda veća, ima veću zapreminu. U ekstenzivne veličine spada i toplota, pošto je ona uvek zapravo neka razmenjena energija, dok temperatura, kao što je rečeno, spada u intenzivne veličine.

Intenzivne veličine, mada ih redovno koristimo kao u slučaju temperature, izmiču toj vrsti promišljanja. Često ljudi, mada su im sasvim bliske, uopšte ne misle o ovakvim veličinama i zapravo nisu svesni šta one fizički predstavljaju, pa ih uglavnom shvataju uslovljeno, odnosno vezuju za neke sasvim određene fenomene – što je niža temperatura, ima više snega. Pored temperature, ovakve veličine su brzina, viskoznost, koncentracija ili specifično naelektrisanje.

Intenzivne veličine uvek karakterišu neki sistem nezavisno od njegove veličine. One su takve da moraju biti iste u celom sistemu i svim njegovim delovima. Tako se podrazumeva da se svaki deo, svaki vagon voza kreće brzinom od 50 na sat, ako se kaže da se voz kreće tom brzinom.

Sa druge strane, kad kažemo da je temperatura vazduha deset stepeni Celzijusa, takođe podrazumevamo da je to temperatura koja se odnosi i na vazduh u sobi u kojoj čitamo “Vreme nauke” i na vazduh koji se nalazi izvan nje. Ili ne? Naravno da ne, ako je soba zagrejana. Možemo bar reći da je deset stepeni svuda u ulici. Ili, takođe ne? Taksista na svom meraču temperature u automobilu na jednom ćošku meri 12 stepeni, a ulični sat sa elektronskim termometrom na principu termopara na drugom ćošku pokazuje devet stepeni. Ko tu greši?

Da li meteorolozi lažu kad kažu da je temperatura u celom gradu deset stepeni? Naravno, oni govore o proseku koji se odnosi na uslove koji vladaju u meteorološkoj mernoj stanici. A šta ako ostanemo u dobro zagrejanoj sobi gde brižljivo i pouzdano tačno merimo temperaturu, ali odemo dalje i pogledamo da li je temperatura ista za svaki litar vazduha?

Činjenica da temperatura ne zavisi od veličine sistema zapravo znači nešto drugo i kad se o njoj govori, zaboravlja se jedna važna stvar – ona podrazumeva da je sistem u takozvanoj termodinamičkoj ravnoteži. Kad sipamo vrelu vodu u hladnu šolju, one nemaju istu temperaturu, no posle jednog, ne tako dugog vremena, njihova će se temperatura izjednačiti pa smatramo da su u termodinamičkoj ravnoteži i da imaju jednaku temperaturu koja je ista za ceo sistem, što smo i rekli da je slučaj sa intenzivnim veličinama.

Ako se vratimo na primer sa zagrejanom sobom, pokazuje se da će se u toj sobi, ako je ne remetimo previše otvarajući i zatvarajući prozore, paleći i gaseći grejanje, posle dovoljno dugo vremena takođe uspostaviti pomenuta termodinamička ravnoteža. O neizbežnosti tog scenarija govore zakoni termodinamike. A kad se već dogodi da je cela soba u toplotnoj ravnoteži, da su se svi molekuli tog sistema uslovno ujednačili po brzini, onda možemo da kažemo kako postoji veličina koja karakteriše ceo sistem, u celosti i delovima. I to je – temperatura.

Da bi je izmerili, ubacićemo u sobu nekakav merač i sačekati da i on dođe u termodinamičku ravnotežu s ostatkom sobe. Takve merne instrumente smatramo termometrima – iz istorijskih i uopšte ljudskih razloga oni ne daju neki “intenzivan” broj koji je pre svega svojstven brzini kretanja svih molekula u sobi, već pokazuju neku uporednu, sasvim indirektnu dužinsku veličinu – visinu živinog stuba koja je veća što je temperatura viša.

Takav vrlo sugestivan merač iz XVIII veka je i uslovio pravljenje svih dosadašnjih temperaturnih skala. Sve one, bilo Farenhajtova, Celzijusova ili apsolutna, Kelvinova skala, samo su predmet ljudskog dogovora, pošto je veličina jednog stepena mogla biti sasvim drugačije postavljena. Kao što, uostalom, pre samo nekoliko vekova, ljudi uopšte nisu ni merili temperaturu, niti su znali za nju.

Temperaturne skale su zapravo veštački razvijene u odnosu na dve vrlo jasno vidljive prirodne toplotne pojave koje se događaju sa vodom i to isključivo na normalnom atmosferskom pritisku – jedno je topljenje leda, odnosno pretvaranje vode iz čvrstog stanja u tečno, drugo je ključanje i pretvaranje u gas. Prostim izborom da prvi događaj bude na nula, a drugi na 100 stepeni, dobija se cela skala, kao i veličina svakog stepena.

Ovako je u suštini skalu temperature 1742. godine postavio švedski astronom Andres Celzijus, mada je on sam izabrao da nula bude ključanje, a 100 stepeni mržnjenje vode. No, na sugestiju slavnog botaničara Karla Linea, skala je obrnuta i postavljena onakvom kakva je danas, kad je reč o normalnom atmosferskom pritisku. Ispostavlja se da, precizno izmereni, početak i kraj skale, nisu baš sasvim ni 0, ni 100 Celzijusa, ali to ne menja suštinu.

Budući da je tako ipak ostalo pitanje najniže moguće temperature koja vlada u otvorenom svemiru, 1900. godine je uvedena i apsolutna Kelvinova skala koja pripada zvaničnom SI sistemu mera i čija je nula, 0 K, pomerena na -273,15 Celzijusa, što se smatra najnižom temperaturom u prirodi. No, širina stepena je i dalje arbitrarno ljudska i vezana za vodu pod određenim, normalnim pritiskom.

Zaista je teško zamisliti kako je pre samo nekoliko vekova izgledao svet u kome se temperatura nije ni merila, niti uzimala u razmatranje, ali zar nije zapanjujuće kako je jedna sasvim dogovorna, gotovo izmišljena veličina danas postala tako važna za svakodnevni život? Posebno kad samo indirektno govori u kakvoj se vrsti toplotne ravnoteže našao vazduh u sobi, ljudsko telo, drvo ili elektronski uređaj.

Međutim, temperatura time ipak odaje presudnu stvar o ponašanju i stanju celog tog sistema – da li je pregrejan, bolestan, rashlađen, pokretljiv. Znajući samo temperaturu nečega, znamo bar pola istine o tome šta je sa njim. Svejedno da li govorimo o telesnoj temperaturi čoveka koji laže ili organizaciji jednog društva kao što je pčelinje.

Izvor: Vreme

Autor: Slobodan Bubnjević

U aprilu počinje obuka za “energetske pasoše”

Foto: Sunce KG

Obuka stručnjaka za uvođenje takozvanih „energetskih pasoša“, koji će u Srbiji od 30. septembra biti obavezni za sve novoizgrađene objekte, počeće u aprilu, najavila je Inženjerska komora Srbije (IKS). Ministarstvo za životnu sredinu, rudarstvo i prostorno planiranje je posle dužeg razmatranja odredilo IKS da obuči inženjere iz oblasti energetske efikasnosti, rekao je predsednik komore Dragoslav Šumarac. On je naveo da još resorni ministar Oliver Dulić treba da odobri komisiju koja će biti zadužena za obuku i stručni ispit.

IKS će, kao strukovna organizacija, osposobiti inženjere za pregled zgrada, izrađivanje elaborata o njihovoj energetskoj efikasnosti i na osnovu njih izdavanje „energetskih pasoša“.

„Ni jedan novi objekat posle 30. septembra neće moci da dobije upotrebnu dozvolu, ako nema pasoš, jer će pored uslova da je građevinski stabilan i izveden po onom što je predviđeno u lokacijskoj dozvoli i urbanističkim pravilima, morati da zadovoljava i standarde energetske efikasnosti“, rekao je bivši ministar građevinarstva.

“Energetski pasoš” zgrade sadržaće opšte podatke o zgradi, potrebnoj energiji, klimatske podatke, termotehničke i preporuke za poboljšanje energetskih svojstava objekta.

Šumarac je rekao da će od svega toga veliku korist imati građevinska industrija Srbije i da će biti otvorena nova radna mesta.

Za sve stare objekte biće potreban „pasoš“ ako se budu prodavali ili izdavali, rekao je on napominjući da će morati da se unaprede najmanje za jednu kategoriju po pitanju utroška energije, radovima na fasadi, zamenom prozora, stolarije i drugim. Šumarac je kazao da u Srbiji ima oko tri miliona objekata i da bi zahvaljujući dostizanju evropskih standarda u oblasti energetske efikasnosti moglo puno struje da se uštedi u narednih pet ili šest godina, što bi nam omogućilo i da je izvozimo.

Nove zgrade neće smeti da troše godišnje više od 65 kilovat časova struje po metru kvadratnom, dok će stare moći najviše da troše 75 kilovat časova.

U Srbiji postoji oko tri miliona objekata u kojima se sada troši između 150 i 200 kilovat časova po kvadratu godišnje.

Pravilnikom o energetskoj efikasnosti je, inače, obuhvaćeno 10 kategorija objekata – stambene zgrade sa jednim stanom, sa dva ili više stanova, upravne i poslovne zgrade, zgrade namenjene obrazovanju i kulturi, zdravstvu i socijalnoj zaštiti, turizmu i ugostiteljstvu, sportu i rekreaciji, zgrade namenjene trgovini i uslužnim delatnostima, zgrade mešovite namene, kao i one za druge namene koje koriste energiju.

Vlada Srbije je u petak usvojila Program za unapređenje energetske efikasnosti u 2012. kojim je obezbeđeno 1,3 milijarde dinara za radove na rekonstrukciji i adataciji javnih i stambnih objekata.

Izvor: Tanjug

Više informacija o prijavi na sajtu Inženjerske komore Srbije

Vlada Srbije odobrila 1,3 milijarde dinara za unapređenje energetske efikasnosti

Foto: www.turbosquid.com

Vlada Srbije utvrdila je u petak (16. marta 2012.) Program finansiranja projekata unapređenja energetske efikasnosti u tekućoj godini kojim je obezbeđeno 1,3 milijarde dinara za radove na rekonstrukciji i adaptaciji javnih i stambenih objekata, saopštila je kancelarija za saradnju sa medijima.

Programom je jedna milijarda dinara opredeljena za adaptaciju objekata od javnog značaja – škola, domova zdravlja, kulturnih objekata, sportskih i drugih, a 300 miliona za subvencionisane kredite koje će građani podizati kod poslovnih banaka, rekao je ranije u petak ministar prostornog planiranja Oliver Dulić.

Ministarstvo će već početkom sledeće sedmice moći da rapiše i javni poziv za bespovratna sredstva namenjena lokalnim samoupravama.

Bespovratna sredstva će se koristiti za razne radove – postavljanje termoizolacije i spoljašnje stolarije, zamenu kotlovskih postrojenja, nabavku peći i kotlova na biomasu, ugradnja toplotnih pumpi…

Taj novac će moći da koriste jedinice lokalne samouprave i pravna lica čiji je osnivač republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave (državna preduzeća).

Što se tiče unapređenja energetske efikasnosti stambenih objekata građani će moći da podignu subvencionisani kredit kod kojeg će deo od ukupne kamate plaćati država, za adaptaciju kuća u kojima žive u cilju uštede energije i smanjenja troškova.

– Tek ćemo videti sa bankama pod kojim uslovima će se odobravati krediti – naveo je Dulić dodajući da je cilj da uslovi budu takvi da ostvarena ušteda energije, po završetku radova, može da pokrije mesečnu ratu kredita.

U ministarstvu kažu da je milijarda dinara obezbeđena iz Programa za podršku građevinskom sektoru Srbije u 2012, a 300 miliona iz Fonda za zaštitu životne sredine.

Dulić je istakao da će zahvaljujući tom programu biti ostvarene uštede energije u narednim godinama, a zbog radova će u većoj meri biti angažovan domaći građevinski sektor.

Izvor: Vlada Republike Srbije