Beograd tokom 2012. godine dobija prvi energetski nezavisan vrtić

Prvi energetsko nezavisni vrtić u Beogradu biće izgrađen u opštini Savski venac koja je donirala plac površine 10ha. Projekat “Izgradnja energetski nezavisnog vrtića”, koji će biti realizovan pod pokroviteljstvom društveno odgovornih kompanija koje bi donirale sredstva i opremu, predstavila je juče Uprava grada Beograda za energetiku.

Srećko Šević, načelnik odeljenja za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije grada Beograda, kaže da će na istom placu na Savskom vencu pored novog biti rekonstruisan i stari vrtić.

– Detaljna izrada plana projekta će najverovatnije biti gotova za nekih mesec dana, a optimalno je očekivati da se sledeće godine krene u realizaciju svega toga – kaže Šević.

Prema njegovim rečima ideja je da se izgradi jedan objekat koji ne uzima energiju od okoline.

– Izolacija će biti takva da će objekat imati veoma malu potrošnju za grejanje i hlađenje, jedan deo će se snadbevati toplotnom energijom iz kolektora, jedan deo solarne energije će se pretvarati u elekrtričnu struju, što će biti iskorišćeno i za osvetljenje, a jednim delom će se verovatno geotermalnom vodom dobijati energija za zagrejavanje.

Objekat je namenjen deci, stručnjacima svih profila, investitorima, organizatorima komunalne infrastrukture, dobavljačima energenata i isporučiocima materijala za izgradnju zgrada. Osnovni cilj izgradnje ovakvog objekta je, prema rečima Ševića, da bude pokazni poligon za savremene tehnologije.

– Projekat je zamišljen tako da prve tri godine nakon izgradnje stručna javnost, fakulteti, srednje škole, mogu da dođu i vide kakvi su sistemi tu ugrađeni, kako objekat funkcioniše, fakulteti će moći da vrše merenja i sl. Objekat bi koristili i investitori kao svoj pokazni centar za savremene tehnologije u građevinarstvu, grejanju, klimatizaciji, upotrebi obnovljivih izvora energije. Za te potrebe bi bili urađeni specijalni kabineti sa pokaznim eksponatima i opremom koja je potrebna za izgradnju ovakvog objekta i u kojima bi investitori mogli da predstave sa čime su učestvovali u projektu. Nakon tri godine takvi kabineti se skidaju i ostaje vrtić.

Budući vrtić na dva nivoa, ukupne površine 700m2 biće izgrađen u ulici Sanje Živanović. Vrtić će raditi 24h i moći će da primi 80 dece. Pored prostorija za kreativne radionice vrtić će imati kuhinju, trpezariju i podrumski prostor površine 300m2.

Šević je istakao da grad Beograd planira da svake tri godine napravi sličan objekat jer se izmena tehnologije dešava relativno brzo. Prema njegovim rečima, širi krug društvene zajednice imaće koristi od ovakvih projekta, a predstavljene ideje će nastaviti oni zbog kojih se sve ovo i gradi- naša deca.

Izvor: www.ekapija.com

 

Rasveta-Stepen zaštite (IP)

Stepen zaštite svetiljke izražava nivo zaštite od prodora čvrstih tela (čestica prašine) i tečnosti. Definisan je međunarodnim standardom EN 60598. Oznaka stepena zaštite se izražava skraćenicom IP (Ingress Protection) što znači u prevodu na naš jezik hermetičnost. Iza ove skraćenice se navode dve karakteristične cifre a ređe postoji i treća cifra.

Prva cifra ima vrednost od 0 do 6 i predstavlja stepen zaštite od prodora stranih čvrstih tela, najčešće čestica prašine. Nulti i prvi stepen nisu dozvoljeni u osvetljenju. Minimalan stepen zaštite je IP 2X.

 


Druga cifra ima vrednost od 0 do 8 i odnosi se na stepen zaštite od prodora tečnosti. Nulti, prvi i drugi stepen nisu dozvoljeni u javnom osvetljenju. Minimalan stepen zaštite je IP X3.

Treća cifra označava zaštitu od mehaničkih uticaja (anti vandal). To je otpornost na udar.

Visok stepen zaštite prvenstveno osigurava ispravan rad svetiljke jer smanjuje mogućnost kvara prouzrokovanog prodorom stranog tela, odnosno, tečnosti. Uz to, prljanje optičkog bloka uzrokuje značajne svetlosne gubitke i njegovo čišćenje produžava vreme operacija održavanja. Visok stepen zaštite znači uštedu u investiciji, potrošnji električne energije i troškovima održavanja.

Milica Obućina MArch

 

Hrana širom sveta

 

Da li ste se ikada pitali kako se hrani ostatak sveta i koliko novca troše porodice u različitim državama na ishranu svake nedelje?

Obratite pažnju na broj članova porodice, izbor namernica i nedeljni budžet. Veoma zanimljivo.

1. Nemačka-500.00$

2. USA-341.98$

3. Japan-317.25$

4. Italija-260.11$

5. Velika Britanija-253.00$

6. Kuvajt-221.45$

7. Meksiko-189.09$

8. Kina-155.06$

9. Poljska-151.00$

10. Egipat-68.53$

11. Mongolija-40.00$

12. Ekvador-31.55$

13. Butan-5.00$

14. Čad-1.23$

Fotografije ovih porodica takođe možete da vidite i na http://www.flickr.com/photos/[email protected]/sets/72157602391235021/

Više o ovoj temi možete pročitait u knjizi Gladna planeta: Šta svet jede, Peter Menzel (http://www.menzelphoto.com/books/hp.php)

Milica Obućina MArch