Efikasan disko klub

 

Naučnici žele da iskoriste kretanje automobila, vozova, tečnosti u cevima, pa čak i ljudi za generisanje struje. Za sada to nije jednostavan cilj jer postoje brojni problemi. Na primer ti sistemi ne bi trebalo da troše više energije od količine koju proizvedu a prenosivi uređaji bi trebalo da budu mali jer ih u suprotnom niko neće nositi.

Pešaci, plesači, vojnici, planinari i posetioci teretane imaju veliki energetski potencijal. Postoje već postavljeni podovi u diskotekama koji mogu da generišu 480W od deset sati plesa.

Ovakvi podijumi za igru postoje u Disko klubovima u San Francisku i u Roterdamu. Posetioce ovih klubova naročito zabavlja povezanost energije njihovog pokreta sa energijom plesnog podijuma.

Kombinovanjem kreativnog pristupa sa inovativnim tehnologijama omogućava postojanje održivih klubova, festivala i događaja koji su ujedno efikasna i zelena rešenja. Takva mesta bi trebala da inspirišu mlade ljude da vode više računa o održivom razvoju i očuvanju prirodnih resursa.

Podijum za igru je u stanju da generiše određenu količinu električne energije. Ova tehnologija podrazumeva izgradnju podijuma od blokova za generisanje energije. Blokovi su napravljeni od piezoelektričnih kristala koji proizvode elekrticitet kada su izloženi pritisku.

Izvor: http://www.sustainabledanceclub.com/

Teflon

Obično se kaže da bogate ne treba pitati kako su zaradili prvi milion, a za DuPont, treću po veličini hemijsku kompaniju na svetu, se zna. Zaradili su ga proizvodnjom i prodajom baruta američkoj vojsci. Kasnije počinju da se bave i plastikom, i 1938. godine sasvim slučajno otkrivaju polimer sa izuzetno čudnim svojstvima: bio je veoma klizav i neaktivan u odnosu na sve hemikalije. Nazvali su ga Teflon i prvo ga iskoristili – za proizvodnju artiljerijske municije. Kasnije stidljivo ulaze i u prehrambenu industriju, ali se tu i zadržavaju; širu, kućevnu namenu teflon još uvek ne dobija. Testovi su otkrili da se ovaj materijal omekša na oko 340oC i da se tada oslobađa u vidu malih količina gasa, a pogađate – taj gas na utiče baš najbolje na čovekovo zdravlje. I dok su se Amerikanci brinuli o zdravlju svojih domaćica, Francuz Mark Gregoar i njegova žena Kolet su došli na ideju da teflonom oblože kuhinjsko posuđe. 1956.godine osnivaju fabriku Tefal i već posle dve godine prodaju milionitu posudu obloženu teflonom. Naravno da i Amerikanci, pošto su uvideli mogućnost velike zarade, pokreću svoju proizvodnju. I od tada, povremeno dobijaju pritužbe građana i udruženja da svojim proizvodima truju ljude.

Čak ni DuPont ne opovrgava činjenicu da se od već pomenutih gasova mogu javiti simptomi nalik na grip, ali tek pošto izložimo teflon temperaturama većim od 340oC, što se, navodno, ne dešava. Međutim, testiranja su pokazala da tiganj stavljen na običnu električnu ringlu dostigne 400oC za tri minuta i 20 sekundi.Pri toj temperaturi teflonski tiganji ispuštaju bar 6 otrovnih gasova, od toga dva karcinogena. Dok su debate vodile jeste li ili nije teflon otrovan (razna udruženja tvrde da je jedinjenje C-8 koje ispuštaju teflonske posude: karcinogen, EPA – Environmental Protection Agency – oklevao da izađe sa konačnim sudom, DuPontovi toksikolozi su ubeđivali javnost da je sve u redu) posuđe se prodavalo i prodaje se kao da se ništa ne dešava.

Bilo kako bilo, dok pržite palačinke u tiganju obloženom supstancom koja je zauzela mesto u Ginisovoj knjizi kao najklizavija postojeća supstanca, razmislite makar da smanjite jačinu vatre, jer jedinjenja C-8, po nekim ispitivanjima, ima već u svačijem organizmu.

Izvor: http://www.ekologija.rs

 

Bikini na solarnu energiju

Uživanje u sunčanju i slušanju muzike više neće biti ugroženo trošenjem baterija za „ajpod“. Ovaj uređaj i mnogi drugi mogu da se pune preko izazovnog bikinija koji „sakuplja“ sunčevu energiju. U planu je i muški kupaći za hlađenje piva!

Iako izgleda kao obični kupaći kostim, zapravo je u pitanju novo čudo tehnike koje uz pomoć sunčeve enregije može napuniti vaš „ajpod” dok leškarite na plaži.

Solarni bikini omogućava dami koja ga nosi ili njenim (bliskim) prijateljima da napune svoje uređaje ili kamere dok se sunčaju.

Tajna je u materijalu od koga je napravljen, odnosno, u fotosenzitivnim provodnim nitima.

Svaki kupaći je pravljen po meri, a za izradu je bilo potrebno oko 80 sati mukotrpnog rada.

Cena je prava sitnica i zavisi od gabarita kupca, a kreće se od 120 funti pa na više.

Dizajner, Endru Šnajder, nada se da će uskoro napraviti i muški model kupaćeg koji će moći da hladi pivo.

Zaljubljenici u plivanje i dalje će moći da uživaju u omiljenom sportu, pod uslovom da se osuše pre sledećeg punjenja uređaja preko USB ulaza.

Izvor : http://www.rts.rs

Off topic: baš efikasno

 

 

Energija koraka

Energija je svuda oko nas. Samo treba naći način za efikasnu upotrebu iste.

Firma Powerleap (http://powerleap.net/) je razvila podni sistem koji uz pomoć kretanja pešaka i vozila generiše struju. Tehnologija koju koristi Powerleap se zasniva na piezoelektricitetu. To je prirodan fenomen koji pokazuju određeni kristali koji generišu električno polje kada se deformišu i tako se stvara jednosmerna struja. Efekt proizlazi iz narušavanja kristalne strukture mehaničkim pritiskom. Jedna strana materijala se naelekstriše pozitivno a druga negativno. Polarizacija je najveća kada je naprezanje usmereno u pravcu ose kristala.

Piezoelektrični efekat su otkrili 1890. godine Jacques i Pierre Curie. Najznačajniji piezoelektrični materijali su kvarc (SiO2), Seignettova so, svalerit, turmalin a u novije vreme se koriste i piezoelektrične keramike.

Dok se na te materijale ne primenjuje sila struktura atoma je u ravnoteži i nema električnog potencijala. Međutim, kada se primeni sila jedna strana se naelektriše pozitivno a druga negativno i materijal postaje električno polarizovan. Ideja je bila da se reši problem neiskorišćene ljudske kinetičke energije i ujedno problem nedostatka izvora struje u urbanom okruženju. Takvi podovi bi mogli sjajno da se iskoriste na trotoarima, aerodromima, noćnim klubovima, tržnim centrima, fitnes klubovima, javnim parkovima,… Tako proizvedena struja bi se iskoristila za osvetljenje, ekrane, signalizaciju, vrata…

Milica Obućina MArch

Saveti za uštedu vode

Kao hemijsko jedinjenje, ništa ne može biti jednostavnije od vode: 2 atoma vodonika spojena sa jednim atomom kiseonika. Iako voda prekriva naš svet, više od 97% je slana voda, 2% je sveža voda zarobljena u snegu i ledu, ostavljajući nam manje od 1%.

Ovde opisani saveti za štednju vode u domaćinstvima zahtevaju promenu svakodnevnih navika korisnika i ne uključuju posebne tehničke mere.

  • Kod pranja sudova ne puštajte vodu da teče. Napunite sudoperu ili odgovarajuću posudu u kojoj ćete oprati sudove
  • Mašinu za pranje sudova i mašinu za pranje veša uključujte samo kad su pune
  • Ako kupujete nove kućne aparate raspitajte se o zapremnini mašina za pranje i njihovoj efikasnosti. Takođe proverite specifičnu potrošnju mašine koja se označava s l/kg rublja
  • Skratite vreme tuširanja na ispod 5 minuta
  • Pri pranju zuba ne dozvolite da voda curi sve vreme. Na taj se način može uštedeti čak 10-25 litara vode
  • Instalirajte štedljive vodokotliće umesto starih koji mogu ispirati WC šolju sa 5l umjesto sa 9 ili 10l
  • Zamenite gumice na slavinama koje cure
  • Naučite decu da zatvaraju slavine nakon upotrebe
  • Instalirajte posebne ručke za tuš s unutarnjom aeracijom. Lako se instaliraju, a uštede su značajne
  • Ugradite perlatore (aeratore) na sve vaše slavine
  • Zatvorite vodu dok šamponirate kosu
  • Zatvorite vodu dok se brijete
  • Leti čuvajte flaše sa vodom u frižideru umesto da otvarate slavinu i puštate da voda teče da bi bila hladna
  • Kuvajte hranu s minimalno potrebnom vodom. Tako štedite vodu, a i ostaje više korisnih sastojaka pri kuvanju
  • Za pripremu hrane koristite “ekspres lonac”
  • Pri kuvanju koristite odgovarajuću veličinu posude. Kuvanje u velikim posudama troši više vode nego što je potrebno
  • Ako imate individualni vodomer redovno ga baždarite
  • Redovno proveravajte curenje ili kapanje kućnih instalacija a ne zaboravite i da proverite spoljne instalacije (slavine, česme, creva, prskalice,…)
  • Utvrdite i zapamtite lokaciju glavnog ventila kojim zatvarate vodu u celom stanu ili kući. Tako ćete uštedeti stotine litara vode i sprečiti veću štetu ako dođe do pucanja cevi
  • Izbjegavajte ugradnju/izgradnju fontana
  • Ako imate fontanu ugradite sistem recirkulacije vode
  • Ne kupujte deci igračke ili sprave za rekreaciju (npr. bazene) koji zahtevaju konstantan dotok vode
  • Termoizolujte dovodne cevi vrele vode. Tako štedite energiju potrebnu za zagrevanje a pri isticanju je potrebno manje vremena (time i manje vode) da iz slavine počne da teče topla voda
  • Odmah pozovite komunalno preduzeće ako vidite na javnim površinama curenje vode na hidrantima, cevovodima i slično
  • Automobil perite u profesionalnoj perionici a ne sami
  • Ako već perete automobil u svom dvorištu, perite ga na travi. Tako ćete istovremeno i zalivati travnjak
  • Koristite samo metlu pri čišćenju prilaza kući umjesto pranja vodom. Pri svakom čišćenju tako štedite najmanje 300l vode
  • Ako čistite akvarijum staru vodu iskoristite za zalivanje vrta
  • Ukoliko imate vrt zalivajte ga rano ujutro kada su temperature niže i vetar slabiji. Tako ćete smanjiti isparavanje vode
  • Koristite prskalice za veće površine trave
  • Zalivajte travnjak samo kada je to potrebno. Evo jednostavnog saveta kako da znate kada je potrebno zalivanje. Prošetajte preko travnjaka i ako ne primetite otiske stopala (cipela) vreme je za zalivanje
  • Vrt i travnjak zalivajte samo ako nisu proglašene mere redukcije vode
  • Ako koristite đubrivo za poboljšanje rasta biljaka uzmite u obzir da to zahteva povećanje količine vode za zalivanje. Koristite đubrivo u minimalnim količinama koje su potrebne za rast biljaka
  • U vaš vrt sadite biljke koje ne zahtevaju puno vode
  • Ako imate mogućnosti skupljajte kišnicu za zalivanje biljaka
  • Svaki dan učinite nešto čime štedite vodu. Iako je ušteda možda mala, svaki ušteđeni litar je vredan

Prosečna jedinična potrošnja procenjena je na 150 l/st/dan (skraćena oznaka za “litara po stanovniku na dan”). Uštedom kroz sprečavanje kapljanja, curenja i neracionalnog korištenja vode možete uštedeti oko 30 l/st/dan. Ugradnjom bolje tehnike (efikasni kućani aparati, aeratori, regulator pritiska i slično) možete uštedeti dodatnih 30 l/st/dan.

Izvor: http://www.energetska-efikasnost.undp.hr

Vaša ukupna ušteda vode može iznositi i do 60 l/st/dan. Za godinu dana tako štedite oko 22000 litara vode po osobi. Uz cenu vode od 35,52 din/m3 (JKP Beogradski vodovod i kanalizacija na dan 16.6.2010.god.) ukupne godišnje uštede iznose cca 800 din po članu domaćinstva.

Milica Obućina MArch

 

 

 

Šta su organski (Organic) proizvodi?

 

Najčešće verujemo da je domaća hrana i najzdravija. Da li je to istina ili mit?

Prefiksi ili delovi naziva bio, eko i organski su sinonimi ali u Srbiji se koriste termini ekoproizvod a sve češće i termin organski dok je u inostranstvu najčešći izraz organic ili biologisch.

Jedna od čestih zabluda kod naših potrošača je što misle da je sve što je domaće i ekološko. Tome pridonose i tržišni nazivi koji navode potrošača da pomisli da je proizvod ekološki ali se često ispostavi da ti proizvodi nemaju sertifikat pa prema tome ni nisu ekološki proizvodi. Puno puta ljudi uzgajaju za sebe na jedan, a za tržište na drugi način. I zato ako proizvod ima sertifikat bolji je od domaćeg s pijace.

Velika je razlika domaće i ekološko!

Šta u stvari znači organic?

  • Proizvod mora biti proizveden od prirodnih, organskih sirovina ili samoniklih bilja iz ekološki čistih područja.
  • Mora imati sertifikat koji potvrđuje kontrolisano prirodno porekol sirovina.
  • Ne sme sadržati sintetičke boje, mirise, konzervanse, mineralna ulja, silikone,…
  • Zemljište na kojem se odgajaju organske biljke ne sme biti tretirano pesticidima ni veštačkim đubrivima najmanje 20 godina. Korov se uništava mehanički a dozvoljena je upotreba isključivo stajskog i biološkog đubriva. Ove uslove u Srbiji ispunjava trenutno oko 700 poljoprivrednih proizvođača.
  • Ovakvi proizvodi se ne testiraju na životinjama.
  • Na proizvodu mora biti jasno ispisan celokupan sastav. Zavisno od vrste proizvoda postoje određeni pravilnici pa tako za kozmetičke proizvode važi INCI (The International Nomenclature of Cosmetic Ingredient).

Zdrava ishrana podržava ono što se popularno zove održivi razvoj, a što predstavlja skladan odnos ekologije i privrede, kako bi se prirodno bogatstvo naše zemlje, a i planete kao celine sačuvalo i za buduće naraštaje.

Ukupna tražnja za organskim voćem je prošle godine na beogradskom tržištu bila veća od ponude, što pokazuje veliki zaokret našeg stanovništva u pravcu zdrave ishrane, a mladim poljoprivrednicima signal da organske proizvode mogu prodati i na domaćem tržištu.

Milica Obućina MArch