Polietilen teraftalat (PET)


Polietilen tereftalat je polimerni materijal koji se najviše koristi za proizvodnju vlakana koja se koriste u tekstilnoj industriji i tada se najćešće zove Poliester.
Kada se koristi za proizvodnju ambalaže za jednokratnu upotrebu (najčešće hrane ili bezalkoholnih pića i vode i piva) koristi se naziv PET (Polyethylene terephthalate-C10H8O4) .
Staklena ambalaža više je od hiljadu godina bila odlično rešenje za čuvanje tečnosti. Međutim, moderno doba zahteva jeftiniju ambalažu, koja se lako transportuje i veće je zapremine. To je dovelo do razvoja plastične, posebno PET ambalaže.

To je materijal koji je nelomljiv, otporan na mehanička oštećenja, izuzetno lagan, što ga čini vrlo pogodnim materijalom za dizajniranje. Upravo ova svojstva su doprinela velikom uspehu PET ambalaže. Tako PET boca s gaziranim pićem može izdržati relativno veliki unutrašnji pritisak koji neće deformisati bocu ili prouzrokovati eksploziju.

Naučnici su dokazali da se u PET-ambalaži nalazi čitav niz hemikalija, poput heksanona, oktana, nonana, benzene, toulena. Neki smatraju da je, pod uticajem svetlosti i temperature, moguće da se struktura PET polimera razgradi i otrovnim produktima zagadi tečni sadržaj u boci. Ipak, svetski stručnjaci dokazali su na temelju eksperimenta u kontrolisanim laboratorijima da je mogućnost takvog zagađenja gotovo nemoguća.

Iako PET nije potpuno bezopasan za čoveka i njegovu okolinu, svetska potražnja za PET-om kontinuirano je u porastu. Razlog je proboj sve većeg broja različitih proizvođača pića na tržište.

Najveća mana PET ambalaže je u tome što zauzima veliki zapreminski udeo u domaćinstvu, a odložena na deponijima zauzima ogroman koristan prostor. Zamislite fudbalsko igralište i na njemu zgradu visoku oko 120 metara. To je zapremina koju zauzima PET ambalaža koja se godišnje upotrebi u Srbiji.

Upotrebljena PET ambalaža jeste otpad ali nije đubre jer je moguće potpuno reciklirati i vratiti u ponovnu upotrebu.

Milica Obućina MArch