Od jeseni mere za suzbijanje proizvodnje plastičnih kesa

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja najavilo je da bi od jeseni sa tržišta Srbije, primenom niza mera, trebalo da počne povlačenje plastičnih kesa koje nisu razgradive ili biorazgradive.

Državni sekretar Ministarstva životne sredine Bojan Đurić rekao je agenciji Beta da će to ministarstvo merama, u koje spada naplata taksi za upotrebu ekološki neprihvatljivih plastičnih kesa, kao i podsticaj proizvodnje plastičnih kesa koje sadrže biorazgradive aditive, regulisati tržište.

“Kese koje se sada koriste imaju period razgradnje u prirodi od blizu 400 godina”, kazao je on i dodao da će ekološki  prihvatljive kese “imati aditive koji im omogućavaju razgradnju u prirodi u periodu od jedne do četiri godine”.

Đurić je kazao da “primena tih mera nije počela, jer još nije kupljena neophodna oprema za utvrđivanje hemijskog sastava kesa koje će se nalaziti na tržištu”.

Prema njegovim rečima, Tehnički fakultet u Novom Sadu je nosilac projekta i trebalo bi da za nekoliko nedelja, po okončanju tendera za nabavku opreme koji je u toke, oformi laboratoriju koja će biti prva sertifikovana laboratorija u Srbiji za te namene.

On je podsetio da su takse za korišćenje plastičnih kesa već uvedene i da iznose 20.000 dinara po toni plastičnih kesa, 1.000 dinara za tonu kesa koje sadrže biorazgradive aditive, dok se ništa ne plaća za potpuno biorazgradive kese.

“Primena taksi zavisi od početka laboratorije, a moja procena je da će to biti za mesec do dva”, kazao je on.

Dodao je da će ministarstvo nabaviti i određeni broj mobilnih uređaja kojima će inspekcija kroz nenajavljene kotrole tržnica i proizvođača utvrđivati da li su kese biorazgradive ili ne.

Prema njegovim rečima, “subvencionisaće se i proizvodnja biorazgradivih i razgradivih, tako da će proizvodnja običnih plastičnih kesa biti ekonomski neisplativa”.

Đurić je kazao da će se novac za subvencionisanu proizvodnju biorazgradivih kesa obezbediti iz Fonda za životnu sredinu Ministarstva životne sredine.

“Visina subvencija će zavisiti od hemijskog sastva vrećice, da li je ragradiva ili biorazgradiva, u još neutvrđenom iznosu, ali će taj stimulans da bude dovoljan da proizvodnja ove ambalaže bude ekonomski isplativa i da se nijedan proizvođač ne zapita da li je prelazak na čistiju ekološku proizvodnju rentabilan”, kazao je on.

Đurić je naveo da su biorazgradive kesa skuplje 10 odsto nego standardne plastične kese, koliko iznosi cena aditiva koji se koriste u proizvodnji.

Naglasio je i da domaći proizvođači neće morati da menjaju tehnologiju proizvodnje i kupuju novu opremu kako bi počeli ekološku proizvodnju kesa.

Đurić je istakao i da će se zabraniti uvoz svih kesa koje su tanje od 14 mikrona, objasnivši da su to to kese koje se uglavnom besplatno daju potrošačima na pijacama.

“One predstavljaju estetski i ekološki problem, jer su naljakše, teško se sakupljaju, jer ih vetar raznosi i njihova reciklaža je zbog te debljine praktično nemoguća”, rekao je on.

Đurić je kazao da u Srbiji ima oko 20 velikih proizvođača kesa, ali da problem predstavlja veliki procenat sive ekonomije i nekontrolosani uvozi kesa sa Bliskog i Dalekog istoka.

“Računa se da se u Srbiji godišnje po stanovniku u proseku potroši izeđu 300 i 500 plastičnih kesa”, rekao je on.

Svake godine prosečan stanovnik Evropske unije (EU) upotrebi približno 500 plastičnih kesa, a većina njih iskoristi se samo jednom. Ukupna težina plastičnih kesa napravljenih u Evropi 2008. iznosila je 3,4 miliona tona što je jednako težini oko dva miliona putničkih automobila.

Neke države članice EU već su preduzele mere da smanje upotrebu plastičnih kesa kroz politiku cena, ugovorima sa privatnim sektorom i zabranama određenih tipova kesa, ali takva pravila ne postoje na nivou EU.

Izvor: www.beta.rs