USB od kartona

Ako razmišljate zeleno, ovo je gedžet koji ćete sigurno želeti da imate u svojoj kolekciji.

Ruska dizajnerska kompanija Art Lebedev Studio (www.artlebedev.com) je napravila prototip  USB diskova  za jednokratnu upotrebu pod imenom Flashkus.

Flashkus diskovi su veoma jeftini jer se izrađuju na kartončiću a pritom su i jednostavni za korišćenje jer možete običnom olovkom po njima pisati šta ste na USB snimili.

Proces reciklaže je jednostavan jer se karton lako razdavaja od memorijskog dela.

Iako Flashkus nije još u prodaji, očekuje se da će neka ekološki svesna organizacija podržati ovaj projekat.

Milica Obućina MArch

Kuhinja za mali stan

Imate mali stan a želite zanimljivu kuhinju? Kružna kuhinja zauzima prostor od samo 1.8m2.

Formirana u polukrug, ova kuhinja rešava sve organizacione probleme na moderan i funkcionalan način. Poseduje sve uređaje kao i klasične kuhinje: sudoperu, frižider, šporet, mikrotalasnu pa čak i mašinu za suđe. Viseći elementi kuhinje su predviđeni za odlaganje posuđa.

Ručak je gotov a vi ne želite da kuhinja bude vidna, tada jednostavno zatvorite kuhinju polukružnim kliznim vratima.

Iako dizajnerski jako lepo rešena, visoka cena ovakve kuhinje ne čini je toliko popularnom. Njena cena na tržištu se kreće između 5.500 i 13.000 evra u zavisnosti od ugrađene elektro-opreme. Naravno, ukoliko imate spretne ruke i želju za nesvakidašnjim prostorom za spremanje hrane, proći ćete jeftinije ako zasučete rukave.

Izvor: www.gradnja.rs

 

Polietilen teraftalat (PET)


Polietilen tereftalat je polimerni materijal koji se najviše koristi za proizvodnju vlakana koja se koriste u tekstilnoj industriji i tada se najćešće zove Poliester.
Kada se koristi za proizvodnju ambalaže za jednokratnu upotrebu (najčešće hrane ili bezalkoholnih pića i vode i piva) koristi se naziv PET (Polyethylene terephthalate-C10H8O4) .
Staklena ambalaža više je od hiljadu godina bila odlično rešenje za čuvanje tečnosti. Međutim, moderno doba zahteva jeftiniju ambalažu, koja se lako transportuje i veće je zapremine. To je dovelo do razvoja plastične, posebno PET ambalaže.

To je materijal koji je nelomljiv, otporan na mehanička oštećenja, izuzetno lagan, što ga čini vrlo pogodnim materijalom za dizajniranje. Upravo ova svojstva su doprinela velikom uspehu PET ambalaže. Tako PET boca s gaziranim pićem može izdržati relativno veliki unutrašnji pritisak koji neće deformisati bocu ili prouzrokovati eksploziju.

Naučnici su dokazali da se u PET-ambalaži nalazi čitav niz hemikalija, poput heksanona, oktana, nonana, benzene, toulena. Neki smatraju da je, pod uticajem svetlosti i temperature, moguće da se struktura PET polimera razgradi i otrovnim produktima zagadi tečni sadržaj u boci. Ipak, svetski stručnjaci dokazali su na temelju eksperimenta u kontrolisanim laboratorijima da je mogućnost takvog zagađenja gotovo nemoguća.

Iako PET nije potpuno bezopasan za čoveka i njegovu okolinu, svetska potražnja za PET-om kontinuirano je u porastu. Razlog je proboj sve većeg broja različitih proizvođača pića na tržište.

Najveća mana PET ambalaže je u tome što zauzima veliki zapreminski udeo u domaćinstvu, a odložena na deponijima zauzima ogroman koristan prostor. Zamislite fudbalsko igralište i na njemu zgradu visoku oko 120 metara. To je zapremina koju zauzima PET ambalaža koja se godišnje upotrebi u Srbiji.

Upotrebljena PET ambalaža jeste otpad ali nije đubre jer je moguće potpuno reciklirati i vratiti u ponovnu upotrebu.

Milica Obućina MArch

Eko peškir

Od nastanka prvog peškira i bademantila napravljenih 100% od bambusa ovi proizvodi su postali veoma traženi i popularni za ljude koji vode računa o udobnosti i životnoj sredini.

Ovi peškiri su mekani kao kašmir i imaju veću moć upijanja od pamučnih. Možda još bitnija osobina je ta što je bambus za razliku od pamuka održivi material. Raste brzo (za 3 do 4 godine) i ne zahteva ogromne količine vode i zemljišta koje pamuka zahteva. Takođe treba napomenuti da se bambus gaji bez pesticida i da je otporan na mikro organizme što ga čini idealnim za ljude sa alergijama i ljude koji su osetljivi na hemikalije.

Izvor: http://www.go-green.ae

 

Od jeseni mere za suzbijanje proizvodnje plastičnih kesa

Ministarstvo životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja najavilo je da bi od jeseni sa tržišta Srbije, primenom niza mera, trebalo da počne povlačenje plastičnih kesa koje nisu razgradive ili biorazgradive.

Državni sekretar Ministarstva životne sredine Bojan Đurić rekao je agenciji Beta da će to ministarstvo merama, u koje spada naplata taksi za upotrebu ekološki neprihvatljivih plastičnih kesa, kao i podsticaj proizvodnje plastičnih kesa koje sadrže biorazgradive aditive, regulisati tržište.

“Kese koje se sada koriste imaju period razgradnje u prirodi od blizu 400 godina”, kazao je on i dodao da će ekološki  prihvatljive kese “imati aditive koji im omogućavaju razgradnju u prirodi u periodu od jedne do četiri godine”.

Đurić je kazao da “primena tih mera nije počela, jer još nije kupljena neophodna oprema za utvrđivanje hemijskog sastava kesa koje će se nalaziti na tržištu”.

Prema njegovim rečima, Tehnički fakultet u Novom Sadu je nosilac projekta i trebalo bi da za nekoliko nedelja, po okončanju tendera za nabavku opreme koji je u toke, oformi laboratoriju koja će biti prva sertifikovana laboratorija u Srbiji za te namene.

On je podsetio da su takse za korišćenje plastičnih kesa već uvedene i da iznose 20.000 dinara po toni plastičnih kesa, 1.000 dinara za tonu kesa koje sadrže biorazgradive aditive, dok se ništa ne plaća za potpuno biorazgradive kese.

“Primena taksi zavisi od početka laboratorije, a moja procena je da će to biti za mesec do dva”, kazao je on.

Dodao je da će ministarstvo nabaviti i određeni broj mobilnih uređaja kojima će inspekcija kroz nenajavljene kotrole tržnica i proizvođača utvrđivati da li su kese biorazgradive ili ne.

Prema njegovim rečima, “subvencionisaće se i proizvodnja biorazgradivih i razgradivih, tako da će proizvodnja običnih plastičnih kesa biti ekonomski neisplativa”.

Đurić je kazao da će se novac za subvencionisanu proizvodnju biorazgradivih kesa obezbediti iz Fonda za životnu sredinu Ministarstva životne sredine.

“Visina subvencija će zavisiti od hemijskog sastva vrećice, da li je ragradiva ili biorazgradiva, u još neutvrđenom iznosu, ali će taj stimulans da bude dovoljan da proizvodnja ove ambalaže bude ekonomski isplativa i da se nijedan proizvođač ne zapita da li je prelazak na čistiju ekološku proizvodnju rentabilan”, kazao je on.

Đurić je naveo da su biorazgradive kesa skuplje 10 odsto nego standardne plastične kese, koliko iznosi cena aditiva koji se koriste u proizvodnji.

Naglasio je i da domaći proizvođači neće morati da menjaju tehnologiju proizvodnje i kupuju novu opremu kako bi počeli ekološku proizvodnju kesa.

Đurić je istakao i da će se zabraniti uvoz svih kesa koje su tanje od 14 mikrona, objasnivši da su to to kese koje se uglavnom besplatno daju potrošačima na pijacama.

“One predstavljaju estetski i ekološki problem, jer su naljakše, teško se sakupljaju, jer ih vetar raznosi i njihova reciklaža je zbog te debljine praktično nemoguća”, rekao je on.

Đurić je kazao da u Srbiji ima oko 20 velikih proizvođača kesa, ali da problem predstavlja veliki procenat sive ekonomije i nekontrolosani uvozi kesa sa Bliskog i Dalekog istoka.

“Računa se da se u Srbiji godišnje po stanovniku u proseku potroši izeđu 300 i 500 plastičnih kesa”, rekao je on.

Svake godine prosečan stanovnik Evropske unije (EU) upotrebi približno 500 plastičnih kesa, a većina njih iskoristi se samo jednom. Ukupna težina plastičnih kesa napravljenih u Evropi 2008. iznosila je 3,4 miliona tona što je jednako težini oko dva miliona putničkih automobila.

Neke države članice EU već su preduzele mere da smanje upotrebu plastičnih kesa kroz politiku cena, ugovorima sa privatnim sektorom i zabranama određenih tipova kesa, ali takva pravila ne postoje na nivou EU.

Izvor: www.beta.rs

 

Devet stvari koje ne mogu da se recikliraju

Ma koliko se u svetu trudili (kod nas još ne) da što više otpada recikliraju, postoje neke stvari koje je bolje baciti u smeće nego dati na reciklažu.
  • Plastični zapušači flaša
Plastični zapušači flaša se prave od polipropilena, što znači da su od drugačijeg materijala u odnosu na plastične flaše. Da bi se reciklirali, morali bi da se otope a tačke topljenja plastičnih flaša i njihovih zapušača se razlikuju za 100 stepeni. Dakle, zapušači mogu da se recikliraju ali zasebno od flaša, što prilično komplikuje stvari i za onog ko želi da bude ekološki uzoran građanin i za one koji se bave recikliranjem.
  • Ambalaža za sokove
Obično pakovanja za sokove imaju plastičan omotač koji onemogućava da se karton iskoristi za reciklažu.
  • Stiropor

Stiropora ima svuda oko nas u velikim količinama. Nažalost, stiroporu je u osnovi nafta, zapaljiv je i u proizvodnji se koristi benzen koji je poznat kao karcinogen. Ako ga zapalite, oslobađa se gas stiren koji utiče na nervni sistem. Na kraju, sam stiropor je tako osmišljen da ne može da lako da se raspadne i zato ga je teško rastaviti na hemijske komponente i tako reciklirati. Zbog svega toga, reciklažni centri ga ne prihvataju.

  • Kutije od pice

Pretpostavljam da mislite, Zašto ne bih ovo moglo da se recilkira kad je u pitanju samo karton? Da, ali umašćen karton može napraviti haos u procesu zagrevanja i mešanja sa vodom. Ulje jako loše utiče na kvalitet papira pri reciklaži, tako da, kada se iz papira koji je došao u dodir sa uljem iscedi voda, u njemu ostanu mrlje i rupe.

  • Keramičke posude

Keramika ne može da se reciklira i bolje je da smislite neke kreativne načine da se rešite starih šolja: ofarbajte ih i dobićete unikatnu saksiju za biljku, ili polomite posudu i od komada napravite mozaik.

  • Papirni ubrusi i papirne maramice

Takav papir je najčešće uprljan i previše lošeg kvaliteta da bi se reciklirao.

  • PVC kese

Kese su takođe najčešće uprljane, a i da nisu, radnici koji bi radili na sortiranju smeća ne mogu da prazne sadržaj svake kese da bi utvrdili je li prljava ili ne. Tako da one ostaju na deponijama stotinama godina.

  • Obojeni papir

Isto kao i u procesu pranja veša, ako pomešate crvenu majicu sa belim vešom dobijate roze gaće. Proces reciklaže je sličan, ako želimo da dobijemo beli papir (u najgorem slučaju smeđi) ne smemo ubacivati obojene papire.

  • Mokar papir

Vlakna mokrog papira su kraća što ih čine manje vrednim reciklažnim centrima. U principu, oni primaju samo suv papir.

Izvor: http://www.ekologija.rs/

 

 

I škole štede struju

Tehnička škola iz Pirota prva je škola u Srbiji, koja će već od jeseni imati uštedu energije do 50 odsto, zahvaljujući projektu “Energetska efikasnot u školama”, koji je realizovala uz podršku Ministarstva prosvete i Državne agencije za energetsku efikasnost.

U saradnji sa Državnom agencijom za energetsku efikasnost i uz podršku Ministarstva prosvete, tehnička škola u Pirotu realizovala je projekat “Energetska efikasnot u školama”. Ovo je prva škola u Srbiji, koja će već od jeseni imati uštedu energije do 50 odsto.

Zamenom prozora, vrata, postavljanjem izolacije i ventila na radijatorima, završena je druga faza programa energetske efikasnosti u Tehničkoj školi. Efekti će, vrlo brzo, biti vidljivi, već sa početkom nove školske godine.

“Mislim da smo uradili veliku stvar za naše učenike i za naš grad, naravno i za energiju koje je sve manje. Takođe i za finasije koje će se, što se tiče plaćanja grejanja, dalje smanjivati”, kaže direktor Tehničke škole Aca Božić.

Pokazalo se da za uštedu energije do 50 odsto, nisu potrebna velika sredstva. Ulaganja u velikim javnim zgradama se vraćaju posle pet do sedam godina.

“Pokazalo se da je zamena prozora, mera koja najviše doprinosi uštedi energije. Iza nje je izolacija fasade, izolacija krova i kao obavezno, to mi ne propuštamo na našem projektu, postavljanje termostatskih ventila i balansiranje sistema”, kaže Tanja Nikolić iz Agencija za energetsku efikasnost.

Direktor Projekta energetske efikasnosti u Srbiji Aleksandar Durković kaže da je cilj ovog projekta da se pomogne lokalnim samoupravama koje kada postanu finansijski moćnije primene ove rezultate i mere i na druge škole.

Potrošnja energije u javnim zgradama u Srbiji je enormno velika. Zato će projekat energetske efikasnosti biti proširen u sledećoj fazi na 40 škola, 20 bolnica i na socijalne ustanove.

Sredstva u iznosu od 28 miliona dolara, obezbediće se povoljnim kreditom svetske banke.

Izvor: http://www.rts.rs

 

Eco Bag

Eco Bag (https://sites.google.com/site/ekobagserbia/) je udruzenje koje se bavi proizvodnjom torbi, novčanika, fascikli i ostalih praktičnih proizvoda od PVC folija. Na ovaj način vrše specifičnu reciklažu korišćenih štampanih PVC folija od kojih se prave baneri u reklamnim kampanjama.

Osnovni mаterijаl koji koriste u proizvodnji je specifičаn otpаd koji posle periodа reklаmirаnjа zаvršаvа često nа njivаmа. Njime se pokrivа seno, poljoprivredne mašine i drugi proizvodi u poljoprivredi pa tаko posredno i neposredno dolаzi do zаgаđenjа čovekove okoline.

Kupci ovih proizvoda su vrlo često upravo firme čiji su reklamni slogani nekada „krasili“ bilborde.

Ovo preduzeće je pozitivan redak primer da se može poslovati društveno odgovorno vodeći računa o ekologiji i zaštiti životne sredine.

Milica Obućina MArch