Zeleni krovovi

Le Corbusier : ”… krovni vrt postaje omiljeno mesto u kući, a dodatno se gradu vraćaju prostori zauzeti gradnjom…” još početkom prošlog veka je krovne vrtove ustanovio kao jednu od svojih pet tačaka arhitekture.

Zeleni krovovi su od 1970 godine našli svoju primjenu u Evropi. Danas se primjenjuje u svim zemljama gde se vodi računa o uštedi energije i zaštiti životne sredine, a u nekima je uveden zakon koji obavezuje izgradnju novih zagrada sa zelenim krovovima (Nemačka, Japan, Kanada..)

Beograd ima veliki broj objekata sa ravnim krovovima koji su loše rešeni. Predstavljaju veliki problem za korisnike prostora ispod njih, kako zbog prokišnjavanja tako i zbog loše termoizolacije tih prostora. Planiranje zelenih krovova na tim objektima bi rešilo navedene probleme. Postavljanje zelenog krova na već postojeću konstrukciju izvodi se samo pod uslovom da ta konstrukcija statički zadovoljava zahteve novoprojektovanih slojeva. Stari slojevi se skidaju do nosive konstrukcije i onda se preko nje postavljaju slojevi zelenog krova.

Osnovni inženjerski preduslov uspešno i bezbedno ozelenjenog krova je: dovoljan noseći kapacitet krovne konstrukcije, pravilno izvedena hidroizolacija, pravilno izvođenje zaštite od  korenja i pravilan izbor biljnih vrsta.

Struktura zelenog krova

Prvi sloj je vegetacija, drugi zemlja, treći sloj je membrana koja sprečava spiranje zemlje, već samo propušta vodu do drenaže. Četvrti sloj je odgovarajuća termoizolacija. Peti sloj je zaštitni sloj krovne membrane, a služi i za skladištenje vodu za sušne periode. Šesti sloj je sloj koje odbijaju korenje. Potom slede standardni slojevi krovne hidroizolacije i na kraju je glavna nosiva konstrukcija.

U skladu sa dobijenim rezultatima proračuna i zahtevima okruženja, objekta, korisnika i projektanta se opredeljujemo za tip Zelenog krova.

Tri glavna tipa zelenih krovova :

Ekstenzivan tip –neprohodni zeleni krovovi

Krov je pokriven samo travom, mahovinom i niskim rastinjem od 5-25cm, a dubina zemlje je od 5-10cm. Težina je oko 50 kg/m2. Održavanje treba uraditi jedanput godišnje. Prohodnost je ograničena na potrebe održavanja.

Poluintezivan tip – prohodni zeleni krov

Zeleni krov je dizajniran sa rastinjem srednje visine od 25-50cm, a dubina zemlje je oko 20cm, što dodaje teret oko 250 kg/m. Održavanje je potrebno na svakih 6 meseci. Na ovim krovovima se određeni delovi koriste kao prohodni i mesta za boravak.

Intezivan tip – zeleni krovovi za korišćenje

Krov je pokriven višim rastinjem, od 50 cm do 4 metra, sa dubinom zemlje oko 50cm. Dodatni teret na zgradu je oko 400 kg/m2 i potrebno je često održavanje. Ovi krovovi pružaju mogućnost korišćenja kao i bilo koja zelena površina u prirodi (golf teren, bašta restorana, igralište itd).

Na svim se ravnim zelenih krovova mogu predvidjeti vodene površine, ribnjaci, jezerca ili bazeni. Izuzetno su pogodne i za postavljanje solarnih panela  ili fotonaponskih ćelija .

 

Prednosti ozelenjavanja krovova:

  • zaštićuje se krovna konstrukcija od ekstremnih temperaturnih promena
  • izolacija krova od UV-zračenja, mehaničkih oštećenja čime se produžuje vek trajanja slojeva krova za do 3 puta
  • proces pretvaranja ugljen-dioksida u kiseonik kroz fotosintezu
  • voda se zadržava i polako isparava ,sprečavajući naglo oticanja vode u kanalizaciju, a samim tim i nema potrebe za povećanje kanalizacionih kapaciteta
  • smanjuje nivo prašine u okruženju
  • regulišu nivo vlage u vazduhu
  • stvaranje dodatnog stanište za biljke i životinje
  • filtriraju kisele kiše
  • apsorbuje zvuk čime smanjuje nivo buke
  • povećava tržišnu vrednost objekta
  • dodatni prostor za šetnju i odmor
  • ulepšava izgled okoliša

Mane zelenih krovova:

  • cena postavljanje zelenog krova je uglavnom veća od uobičajenih krovnih sistema
  • neophodno je održavanje koje također iziskuje izvesne troškove
  • konstrukcija objekta trpi dodatno opterećenje

Petra Komadinić DIA