Struja od cveća i bakterija

Holandski naučnici došli su na ideju da bašta u kojoj raste cveće ili voće i povrće proizvodi i struju kako bi njome mogla biti i osvetljena. Možda zvuči neverovatno, ali ostvarenje te ideje je i te kako moguće.

Na krovu jednog istraživačkog instituta Univerziteta u Vageningenu u Holandiji, u toku je neobičan eksperiment. U dve četvrtaste kade smešteno je po 12 plastičnih kanti sa vodom i blatom u kojima naučnici gaje različite biljke. “Međutim, biljke nisu u glavnoj ulozi”, kaže David Sirk. On nije biolog, nego biohemičar, a o čemu se radi, odaju nam žice koje izlaze iz kanti: „Ovde imamo biljke i bakterije koje rade zajedno. Princip je jednostavan: biljke fotosintezom proizvode ugljenik i oko 40 odsto te organske materije transportuju u tlo gde živi mnoštvo mikroorganizama – bakterija i plesni. A šta smo mi uradili – mi smo u tlo smestili takozvanu biološku bateriju. To su dve elektrode u kojima rastu bakterije koje mogu da proizvode elektricitet.“

Mikrobska baterija

Ovaj naučnik se koristi saznanjem koje je staro nekih 50-ak godina. Naime sva živa bića prilikom varenja – tačnije sagorevanjem glukoze – proizvode slabu struju. Većina živih bića tu slabu struju koristi za upravljanje procesima u sopstvenom telu. Međutim, bakterije se oslobađaju tog elektriciteta, koji većinom odlazi u vazduh i spaja se sa kiseonikom. Međutim u anaerobnom okruženju, dakle kada nema kiseonika, bakterije traže druge materije kako bi se oslobodile suvišnog elektriciteta. To su pre nekoliko godina otkrili nemački naučnici u Grajfsvaldu i izumeli mikrobsku bateriju skraćeno MFC.

Hrana za bakterije

Bakterije u takvoj bateriji žive u specijalnom hranljivom supstratu u kojem su ubačene dve elektrode. Višak elektriciteta koji bakterije proizvode ide direktno u negativni pol – u anodu. Struja teče. Ali za ovu bateriju kao i za svaku drugu važi – iz nje može da ističe samo onoliko energije koliko je u nju ušlo. To znači – za kontinuirani tok struje potrebno je kontinuirano hraniti bakterije. To je zadatak biljaka u plastičnim kantama na krovu univerziteta. One rastu u supstratu i neprestano stvaraju glukozu, kaže David Sirk: „To je u stvari prirodna solarna ćelija. Biljke apsorbuju sunčevu energiju i daju je bakterijama, a bakterije proizvode elektricitet. Ovaj proces se odvija i danju i noću. Jedino je prošle zime nastao problem kada su se biljke smrzle. Ali čim se sve otopilo, proces je nastavljen.“

Proizvodnja struje varira

U zavisnosti od doba dana, spoljne temperature i vrste biljaka, prozvodi se različita količina struje. Po kvadratnom metru se sada proizvodi 0,2 vata, a narednih godina bi to moglo da bude tri vata – na istoj površini. Ali, šta s tim može da se uradi…?

„Pa većini mobilnih telefona je potrebno baš tri vata da se napune”, kaže David Sirk koji je patent za ovaj izum preuzeo od univerziteta u Vageningenu i koji sa njim planira da se pojavi na tržištu, preko svoje firme Plant – E.

Izvor: Deutsche Welle

Kako povećati energetsku efikasnost rasvete?

Najjednostavniji način uštede na rasveti je maksimalno iskorištenje dnevnog svetla. To se postiže izbegavanjem tamnih zavesa, izbegavanjem postavljanja velikog broja biljaka ispred porzora, redovnim čišćenjem prozora, u radnim prostorima postavljanjem radnih stolova tako da maksimalno koriste dnevno svetlo.

Potrebno je pametno upravljati rasvetom.
-Gasiti rasvetu u prostorijama poput toaleta, ostava, podruma, hodnika u kojima većinu vremena niko ne boravi.
-Koristite sijalice manje snage gde god je to moguće.
-Koristite za radnim stolom lampu koja će dati dovoljno svetla na radnoj površini umesto da koristite centralno osvetljenje i osvetljavate celu prostoriju.
-Redovno čisite sijalice i rasvetna tela jer zaprljanost i prašina smanjuju njihovu efikasnost i do 50%.
-Bojite zidove u svetlije boje jer tamne boje upijaju svetlost.
-Ukinite dekorativnu rasvjetu gdje je to moguće jer ona ne doprinosi značajno povećanju osvijetljenosti prostorije, a dodatno troši električnu energiju.
-Spoljašnju rasvjetu je potrebno usmeriti na željena područja kako bi se smanjilo neželjeno rasipanje i svjetlosno zagađenje okoline.
-Halogene sijalice proizvode intenzivniju i usmereniju svjetlost i pri tome troše i do 40% manje električne energije od običnih sijalica sa užarenim vlaknom.
-Zamenite obične sijalice sa užarenom niti sa štedljivim sijalicama. Kod običnih sijalica sa užarenom niti u svetlost se pretvara svega 5% uložene energije, dok se ostatak pretvara u toplotu.
-Štedljive sijalice za isti intenzitet osvjetljenja troše pet do šest puta manje električne energije i imaju i do deset puta duži radni vek u odnosu na obične sijalice sa užarenim vlakonom. Prosečni vek trajanja običnih sijalica sa užarenom niti je do 1000h, a štednih i više od 10 000h.

-Kupujte sijalice energetskog razreda A. One troše i do 40% manje električne energije u odnosu na one energetskog razreda D.
-Uporedno sa razvojem rasvetnih tela, razvijaju se i inteligentni upravljački sistemi. Ugradite senzore pokreta, naročito u prostorima kao što su hodnici, prolazi, stepeništa i sl. Tako ćete sprečiti da svetlo gori kad za to ne postoji potreba.
Milica Obućina MArch

Zanimljivosti


• Da bi se razložio papir potrebno je da prođe nekoliko dana do pola godine
• Da bi se razložio ogrizak od jabuke potrebno je da prođe 2 nedelje
• Da bi se razložila papirna čaša za piće potrebno je da prođe više od pola godine
• Da bi se razložila kora od pomorandže ili banana potrebno je da prođe 1 do 3 meseca
• Da bi se razložio filter od cigarete potrebno je da prođe 1 do 5 godina
• Da bi se razložila vunena čarapa potrebno je da prođe 5 godina
• Da bi se razložila metalna konzerva potrebno je da prođe 5 godina
• Da bi se razložila plastika (PVC) potrebno je da prođe 10 do 50 godina
• Da bi se razložila plastična kesa potrebno je da prođe 10 do 20 godina
• Da bi se razložila žvakaća guma potrebno je da prođe 20 do 25 godina
• Da bi se razložio najlon potrebno je da prođe 40 godina
• Da bi se razložila koža potrebno je da prođe 50 godina
• Nije poznato vreme koje je potrebno da prođe da bi se razložila aluminijumska konzerva
• Nije poznato vreme koje je potrebno da prođe da bi se razložila bela plastika, polistiren
• Da bi se razložila plastična flaša potrebno je da prođe 100 godina
• Jedna tona sakupljenog papira će spasiti od seče 17 stabala drveća
• Reciklažom jedne flaše od stakla uštedi se energija koja je dovoljna da sijalica od 100W svetli 4h
• Reciklažom predmeta od metala smanjuje se korišćenje ruda, njihova prerada i zagađenje prirode
• Jedan litar korišćenog motornog ulja zagadi čak 1000000l vode za piće

Izvor: http://www.odrzivi-razvoj.gov.rs/

Rasveta

Većina ljudi ne vodi računa o rasveti kada počnu da razmišljaju o uređenju svog stana ne shvatajući da zapravo svetlost oslikava prostor u potpunosti. Osnovno pravilo rasvete je da naše oči imaju potrebu za prirodnim svetlom, s toga je preporučljivo da se omogući prirodno svetlo kad god je to moguće.
Možda nećete shvatiti da imate loše osvetljenje u domu ali ćete prepoznati simptome: glavobolja, bol u očima, neraspoloženje. Dobro osvetljenje će pak učiniti da vaš dom ima prijatniji ambijent i dobru vidljivost.
Prirodna svetlost, električno osvetljenje i boje su usko povezani. Sve su ovo stvari o kojima treba voditi računa i uklopiti ih pre početka sredjivanja stana.
Načini rasvete mogu biti različiti, a svakako se bitno razlikuje organizacija rasvete u radnim prostorima od onih koji npr. služe isključivo za odmaranje i opuštanje. Najbolji izbor je organizacija rasvete koja može funkcionirati fleksibilno i multifunkcionalno, a to znači spoj različitih vrsta rasvetnih tela kojima ćete u danom trenutku iskoristiti ono najbolje za postizanje prave atmosfere ili efekta.
Svaka prostorija stana ili kuće može dobiti novu dimenziju svetlosnim efektima. Postavljanje centralne rasvete u većini prostorija je vrlo praktično rešenje, koje uz izvor efektnog lustera, diskretne plafonjere ili nekog drugog elementa daje željeni efekt, a to je kvalitetna osvetljenost prostora. Nužno je potrebna u kuhinji kod radnih površina, trpezariji, kupatilu, radnim prostorima, ulaznom delu, dečjoj sobi i dnevnom boravku prema želji.
Kuhinjsku rasvetu organizirajte kao multifunkcionalnu pa osim jake centralne, postavite rasvetu uz radne površine. Ukoliko je povezana s trpezarijom i dnevnim boravkom, možete se poigrati različitim plafonskim svetlosnim efektima koji će u određenim trenucima biti jedini izvor osvetljenja celog prostora i na taj način omogućiti intimniju atmosferu dnevnog boravka.
Kupatilo, uz nužnu dobru osvetljenost celog prostora, a posebno lavaboa s ogledalom, pruža mogućnosti diskretnije rasvete kade kako bi trenuci opuštanja u njoj bili upotpunjeni svetlosnim efektima.
Dečje sobe trebaju biti dobro i ravnomerno osvetljene. Radni sto treba dodatno osvetliti random lampom a pokoja lampa uz krevet ili fotelju za čitanje je takođe preporučljiva.
Spavaća soba treba da ima ugodnu intimnu atmosferu, koja se može postići različito postavljenim lampama u prostoru, a idealno je omogućiti njeno podešavanje iz krevet.
Rasveta dnevnog boravka pruža najviše kreativnih mogućnosti, možete se poigrati efektima koje će stvoriti lampe različitog tipa, oblika, jačine i boje svetlosti, zatim rasvetom ugrađenom u plafon, pod ili elemente nameštaja s direktnim ili indirektnim odsjajem, postizanje efekata s rasvetom akvarijuma, staklenih pregrada, svetlećih panoa u prostoru i poigravanje efektima spoljašnje rasvete, koji se doživljvaju i osećaju i u unutarnjem prostoru.
Milica Obućina MArch

Mašina za pranje veša


Kod nabavke veš mašine prednost treba dati onoj koja štedi energiju i vodu. U zadnjih 10 godina mašine za pranje veša su tehnološki unapređene pa je potrošnja vode smanjena sa 110l na 50-60l po pranju. Takođe je i potrošnja električne energije smanjena sa 2kWh na 0.94kWh.
Sa pravim programima i tačnim izborom temperature može se sprečiti rasipanje energije i deterdženta a treba i pažljivo pročitati uputstva za različite vrste i količine rublja. Na tržištu postoje mašine kapaciteta od 3-7kg pa izaberite model spram vaših potrea. Mnogo se manje troši energije ako se sačeka da se sakupi dovoljno veša za punu mašinu.
Ako veš nije mnogo prljav onda se može preskočiti predpranje ili se može prati na nižoj temperaturi. Sa dobrim deterdžentom to nije problem a postiže se energetska ušteda 10–20% i ušteda vode čak i do 56%.
Ako se upotrebljava mašina za sušenje, onda treba pustiti da se rublje u veš mašini dobro iscentrifugira. Veš će posle toga sadržavati puno manje vlage, a mašina za sušenje će kraće raditi.
Milica Obućina MArch

Frižider


Model i izolacija imaju važnu ulogu i utiču na različite faktore kod upotrebe frižidera. Veliki proizvođači proverenih marki prave frižidere funkcionalne aparate sa velikim mogućnostima uštede energije. Energetski štedljivi frižider može, dakle, biti i nešto skuplji, ali u određenom vremenskom intervalu nudi značajnu uštedu. Treba ga pravilno koristiti i naravno, dobro održavati. Veoma je važna temperatura prostorije u kojoj se nalazi frižider. Hladna ostava u blizini kuhinje može da bude idealno rješenje, ali ga nikada ne treba postavljajti u blizini šporeta, kamina i radijatora. Umanjenje temperature prostora za 1ºC može da donese uštedu od 4%.
Frižider emituje toplotu na zadnjoj strain zato treba da bude najmanje 5cm odmaknut od zidaa ako ima mogućnosti i 10cm. Ugradni modeli frižidera imaju lošiju cirkulaciju u zadnjem delu pa troše više energije i samim tim ih treba izbegavati ako je moguće. Otvore na vazdušnoj rešetki treba održavati i čistiti od prašine.
Idealna temperatura u frižideru je 5ºC a u zamrzivaču -18ºC. Svaki stepen temperature na niže košta.
Treba kontrolisati da li se vrata dobro zatvaraju i ne treba ih nikad dugo držati otvorena. Tako sprečavamo gubitak hladnoće i starenje namirnica. Tople obroke pre nego stavite na čuvanje u frižider treba prvo ohladiti.
Treba redovno odleđivati frižidere i frizove kada debljina leda dostigne 3-5mm debljine.

Frižidere, zamrzivače i klima uređaje koji sadrže štetne materije (npr. freon) potrebno je nakon prestanka korištenja odložiti na odgovarajući otpad kako bi stručne osobe zbrinule štetne materije koji utiču na razgradnju ozona.
Milica Obućina MArch

Bojler

Kao i većina aparata i bojleri su poboljšani tokom poslednjih godina. Današnji modeli su energetski efikasniji. Dobro izolovani bojleri mogu da uštede i do 10% energije. Potrošnja energije za dobijanje tople vodu u domaćinstvu zavisi od tipa aparata koji se koristi za zagrevanje vode i izolacije vodenih cevi.
Zagrevanjm jednog litra vode sa 10 na 80 ºC potroši se energije otprilike koliko i jedna sijalica od 100W za jedan sat. To nije malo jer litar tople vode se brzo potroši i treba paziti da se topla voda ne razbacuje.

Sedmično se po osobi upotrebljava otprilike 300 do 800l tople vode. Procjenjuje se da jedno kupanje u kadi uzima od 80 do 120l tople vode, dok tuširanje ne troši više od 50l.
Električni bojleri nove generacije su dobro izolovani pa gube veoma malo toplote, a više štede u odnosu na stare modele. Korištenjem jeftinije tarife električne energiije ovi bojleri proizvode jeftino toplu vodu. Kod kupovine treba paziti da se kupi bojler zapremine koja odgovara potrebama jedne porodice. Preveliki bojler nepotrebno greje više vode i troši više energije.

Razdaljina od bojlera i slavine za toplu vodu treba da bude što je moguće manja, jer se voda uvek najviše hladi u cevima. Što je slavina udaljenija, to duže traje da topla voda iz nje poteče, a u cevima ostaje više vode kada se zatvori slavina. U svakom slučaju treba se pobrinuti da se cevi sa toplom vodom dobro izoluju ili da se koriste cevi izrađene od materijala koji imaju manje toplotne gubitke (plastični materijali).
Takođe treba regulisati temperaturu u bojleru na 55-60°C a pri višednevnom odsustvu od kuće isključiti ga. Uštedama doprinosi i povremeno skidanje kamenca i to ako je temperatura 55-60°C, svake 4-5 godine, a ako je 75-80°C, svake godine.
Milica Obućina MArch