Održiva gradnja

 

Održiva gradnja podrazumeva efikasnu upotrebu građevinskih materijala, estetsku i racionalnu izgradnju stambenih i infrastrukturnih objekata.

Koncept održive gradnje se zasniva na pet eko principa

  • pametno projektovanje (oblik zgrade, lokacija, orjentacija, konstrukcija, izolacija,…)
  • upotreba ekoloških materijala ( lakoobnovljivi materijali, reciklirani, dugotrajni, materijali koji nisu štetni za životnu sredinu,..)
  • energetska efikasnost (upotreba manje količine energije za obaljanje iste količine posla)
  • racionalna potrošnja vode (sakuplajnje kišnice)
  • zdrava životna sredina (pažljiv izbor materijala koji nisu štetni po zdravlje ljudi)

Pametno projektovanje

Kod izbora lokacije za gradnju kuće treba izabrati mesto izloženo suncu a zaštićeno od jakih vetrova. Kuću treba tako projektovati da se što više otvora nalazi ja jugu a što manje na sevetu. Dubina kuće ne treba da bude velika i tako se omogućava niskom zimskom suncu da uđe u kuću.

Zaštita kuće je veoma bitna. Leti je treba zaštititi od jakog sunca zelenilom i senilima. Takođe je veoma bitno u procesu projektovanja voditi računa da se prostorije istih ili sličnih namena i unutrašnjih temperatura grupišu pa tako pomoćne prostorije treba orjentisati ka severu a dnevne ka jugu.

Upotreba ekoloških materijala

Živeći u materijalnom svetu od ključne važnosti je da povedemo računa o prirodi i karakteristikama materijala u našem okruženju. Treba upotrebljavti kvalitetne, eko materijale. To su materijali koji imaju izuzetne performanse, dugotrajni su i sirovine ili sami materijali su lako obnovljivi. Takođe treba razmišljati o materijalima koji nastaju reciklažom. Tako nastali materijali mogu inicijalno da imaju jednako dobre performanse a da u samom procesu reciklaže koštaju manje od novih materijala i da omoguće smnjenje optada.

 

Energetska efikasnost

Postoji mnogo pametnih i jednostavnih načina da dom bude energetski efikasan. Mogu se čak napraviti kuće sa nultom potrošnjom struje. Kod njih se vodi računa o potrošnji energije za grejanje, hlađenje, osvetljenje, potrošnji kućnjih aparata,… Uvode se sistemi za praćenje energije, solarni kolektori i koriste se alernativni izvori energije.

Naravno dom je samo jedna oblast života koja može postati energetski efikasna. Energetska efikasnost može biti vodeći princip u donošenju odluka koje imaju veze sa prevozom koji koristije, garderobom koju nosite, hranom koju jedete,…

Racionalna potrošnja vode

Značaj vode za ljudski život je toliko veliki da ga treba dodatno naglasiti. Svako živo biće na planeti zavisi od čiste, nezagađenje, zdrave vode.

Prilikom projektovanja treba predvideti uređaje koji smanjuju potrošnju vode, omogućavaju njeno ponovno korišćenje u određenim slučajevima i iskorišćavanje atmosverskih voda.

Živeti zeleno ne znači samo isključiti vodu dok peremo zube. Vodu treba poštovati i preduzimati mere da se sačuva kad god je to moguće.

Zdrava životna sredina

člana 74. Ustava Republike Srbije glasi:

„Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju. Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zaštitu životne sredine. Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu”.

  • životna sredina definisana kao skup prirodnih i stvorenih vrednosti čiji kompleksni međusobni odnosi čine okruženje, odnosno prostor i uslove za život;
  • prirodne vrednosti kao prirodna bogatstva koja čine: vazduh, voda, zemljište, šume, geološki resursi, biljni i životinjski svet;
  • aktivnost koja utiče na životnu sredinu kao svaki zahvat (stalni ili privremeni) kojim se menjaju i/ili mogu promeniti stanja i uslovi u životnoj sredini, a odnosi se na: korišćenje resursa i prirodnih dobara; procese proizvodnje i prometa; distribuciju i upotrebu materijala; ispuštanje (emisiju) zagađujućih materija u vodu, vazduh ili zemljište; upravljanje otpadom i otpadnim vodama, hemikalijama i štetnim materijama; buku i vibracije; jonizujuće i nejonizujuće zračenje; udese;
  • zagađivanje životne sredine kao unošenje zagađujućih materija ili energije u životnu sredinu, izazvano ljudskom delatnošću ili prirodnim procesima koje ima ili može imati štetne posledice na kvalitet životne sredine i zdravlje ljudi;
  • otpad kao svaki predmet ili supstanca, kategorisan prema utvrđenoj klasifikaciji otpada sa kojim vlasnik postupa ili ima obavezu da postupa, odnosno upravlja;

 

Koje su koristi od održive gradnje?

  • finansijska ušteda sa smanjenjem računa za grejanje, hlađenje i elekrtričnu energiju
  • konfornije i kvalitetnije stanovanje
  • duži vek zgrade
  • odgovoran odnos prema životnom okruženju, smanjenje emisije štetnih gasova, smanjenje uticaja na klimatske promene

 
Milica Obućina MArch